Predstavljamo vam najveće jugoslovenske ljubavne priče, a mnogima prvi na pamet padaju Branka Petrić i Bekim Fehmiju.
Njihova filmska romansa trajala je više od četiri decenije, a malo je reći da su ove godine bile ispunjene. Fakultetska ljubav prerasla je u legendu, a iako nisu bili klasičan konzervativan par niko ne može da ospori jačinu njihovog odnosa koja je odolela brojnim iskušenjima sa kojima su se supružnici različitih nacionalnosti oduvek susretali.
Sve je počelo na studijama glume koje su upisali krajem pedesetih godina prošlog veka. Bekim, poreklom iz muslimanske porodice iz Prizrena i sin borca za nezavisnost Albanije, posebno se isticao na časovima plesa, te su ga profesori nagovarali da se posveti baletu.
Najčešće je plesao sa Brankom, ali su dugo bili samo prijatelji.
PROČITAJTE JOŠ:
Kako su godinama kasnije prepričavali, Branka je Bekima prvi put odbila kada ju je pitao da postanu par i to rečima: „Suviše si mlad za mene“.
Odnosi su im dodatno zahladneli kada je Bekim pretukao Brankinog druga Batu Stojkovića jer mu je u svađi opsovao „šiptarsku majku“. Međutim, mladalački sukob prerastao je u višegodišnje prijateljstvo i Bekim i Bata osim što su bili kolege, izuzetno su se cenili i poštovali.
Ljubav sa Brankom krenula je u dobrom pravcu tokom njegovog služenja vojnog roka. U tom periodu redovno su se dopisivali, da bi ga na kraju pozvala u njenu rodnu kuću u Novom Vinodolskom.
Po očevoj strani katolkinja iz Rijeke, a po majčinoj iz sandžačke porodice istaknutih Solunaca, Branka je u rodnu kuću dovela čoveka sa kojim još uvek nije definisala odnos. Iz ovog razloga, njen otac Vinko upitao je Bekima koje su mu namere sa njegovom ćerkom, a na šta je ovaj odgovorio: „Pitajte Vašu ćerku, kakve su njene namere sa mnom“, aludirajući na to da ni Branka nije bila spremna da se „skrasi“, piše Danas.
„Noć je topla i puna svitaca. Lahor donosi miris mora. Čuju se cvrčci i udaljeni zvuci harmonike. Zapalili smo cigarete. Čini mi se da sanjam divan san. Pod zvezdanim ljubičastim nebom našlo se dvoje mladih, čije su iskre međusobnih svesno ili nesvesno potiskivanih simpatija počele da varniče još od prvog viđenja… Ta topla noć u avgustu ‘doći će mi glave’“, opisivao je Bekim početak njihove romanse.
Ubrzo je njihova ljubav naišla na još jedan test.
Tokom turneje u Moskvi, Bekim se zbližio sa Ruskinjom Ljudmilom, a njegovo javno neverstvo kolege su protumačile kao Brankino poniženje. Zbog toga pri povratku je sedeo sam u kupeu, a neprijatnu situaciju prekinula je upravo Branka.
„Zdravstvujte. Mogao si da nađeš i neku manje lepu“, rekla mu je i oprostila mu avanturu, a Bekim je kasnije u svojim memoarima rekao da ga je tu osvojila.
„To je žena za mene. Odlučio sam. Definitivno“.
Branka je bila svesna da njen potez nije nešto što bi žene olako uradile, ali ona je poznavala njegovu narav i bila je svesna da će samo uz toleranciju i praštanje uspeti da opstane sa voljenim Bekimom.
„Možda meni ponekad fali tog makar malog ega. Neka druga devojka bi rekla: ‘Nikad više neću da ga vidim.’ A ja sam potpuno shvatila šta je za njega značila ta Ljudmila. Značila mu je kao mladom čoveku jednu super avanturu. U smislu, kad se uzme u obzir turneja, daleka zemlja… Rekao je i da je hteo da prekine sa mnom. A ja sam u šali rekla: ‘Pa mogao si da nađeš neku ružniju.’ Ja sam se od majke, od porodice, nadobijala baš mnogo ljubavi tokom celog života. Čak mi i sad ta njihova ljubav daje snagu. A sa ljubavlju ide i praštanje, razumevanje. Znala sam da on nikada ne bi došao kod mene da pita za oproštaj. On je bio takav, na neki način on se povuče i uvek je čekao da njega osvajaju. Takav je bio i na Akademiji. Mi smo šest godina bili kolege. I jedino sam mu ja pisala kad je bio u vojsci. I da se vratim na onu ljubav iz detinjstva. Ako se nadobijate te ljubavi, onda možete i da je dajete“, rekla je Branka posle njegove smrti za „Nedeljnik“.
Usledio je veoma uspešan period na polju njegove karijere. Godine 1967. snima film „Skupljači perja“ i na Kanskom festivalu biva nominovan za Zlatnu palmu, a nagrađen Grand prijem žirija i nagradom filmske kritike. Ovo je jedan od najvećih uspeha koje je neki domaći film postigao, a Bekimu otvara vrata u svetskoj kinematografiji.
Imao je priliku da deli kadar sa Avom Gardner, Irenom Papas, Kendis Bergen, Klaudijom Kardinale, Timotijem Daltonom i mnogim drugima. Za sve to vreme Branka mu je velika podrška, a onda su odlučili da se venčaju.
Ni ovaj čin kod njih nije prošao uobičajeno. Naime, venčali su se u Rimu i to dva puta.
Prvi puta, već trudna Branka stigla je u Rim, ali bez rodnog lista, te zbog toga nisu mogli da ozvaniče brak. Ipak, odlučili su da u krugu najbližih proslave, a onda se ona sa potrebnim dokumentima vratila u Rim.
Stariji sin Uliks rodio se 1968, a posle nekoliko godina i mlađi Hedon.
Nije bila tajna da je imao avanture sa najlepšim ženama sveta poput Ave Gardner, Širli Meklejn, Brižit Bardo, ali se nakon crvenih tepiha uvek vraćao svojoj Branki, odnosno „Amazonki, njegovoj Ester Vilijams“, kako ju je nazivao.
„Kada se vratio sa snimanja, nije prošlo pet dana, zvoni telefon, dižem slušalicu a ono Ava. Razmenile smo par reči i kažem joj: ‘Daću vam Bekima.’ Mogla sam da razaznam da ona plače. Kad odgledate taj film, u Avinim očima može da se vidi da tu ima još nešto osim filma…“, rekla je Branka za Nedeljnik.
Raspad Jugoslavije teško je podneo, a osamdesetih godina se polako povlači. Kako je Branka rekla, bio je sklon pesimizmu, a antialbanska propaganda koja dobija sve jači narativ terala ga je da ne izlazi iz „svojih četiri zida“.
„A kada su počeli sukobi i propaganda, on dobije dve ponude za domaće filmove. Jedna ponuda je da igra nekog Turčina koji muči Srbe, a druga isto tako nešto grozno. On u tom času potpisuje ugovor i igra glavnu ulogu u dva nastavka u seriji o životu Svetog Josipa. Ovde, pošto kreće svakakva propaganda, on može da igra samo Turčina, a u Italiji, papa kad je video njegovu ulogu Svetog Josipa, rekao je: ‘Ovo je vrlo interesantno, moraću da se pozabavim Svetim Josipom.’ Tema serije je najtajnovitiji deo Svete porodice kada beže iz Jerusalima u Egipat. I kaže meni Bekim: ‘Eto šta mi nude u Italiji, a ovde da igram Turčina koji muči Srbe’“, rekla je Branka u intervjuu za Nedeljnik.
Bekim je sebi oduzeo život u porodičnom stanu 2010. godine, a telo je zatekla njegova supruga nakon što se vratila od frizera.
„I dan-danas pomisao na to kako se na to pripremao — da ne bude u našoj spavaćoj sobi, nego u radnoj, da bude pokriven. Otac jedne moje prijateljice je izvršio samoubistvo. Pucao je sebi u glavu i razneo je. A Bekim je pucao u slepoočnicu i jedna je žena rekla da je rana bila kao malina. I pištolj je ostao u ruci. Ispod čaršava, da ne doživim šok. To je bila kompletna režija smrti. Taj otoman u njegovoj radnoj sobi je boje vašeg džempera (crven, bordo, prim. B. R.), tako da nisam videla krv. Doneo je jastuk i sat koji ja sada uvek nosim i oproštajno pismo. Potpuno zaokružen čin. Čista estetika. Kada smo išli na identifikaciju, Uliks je rekao: ‘Kako je tata lep.’ A Hedon je pomogao bolničaru i na leđima nosio svog voljenog tatu.“
U trenutku smrti Bekim je imao 74 godine, a njegovo telo je kremirano i pepeo prosut u Prizrensku Bistricu u rodnom Prizrenu.
BONUS VIDEO: TOP 5 najlepših jugoslovenskih glumica
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare