"Pao sam sa dva metra visine na glavu": Sedamnaestogodišnji glumac za Nova.rs o glavnoj ulozi u filmu i tituli ambasadora - "Volim što odrastam na setu"

Iako je želeo da postane fudbaler, sudbina ga je nakon povrede odvela pred kamere, gde je uz podršku svoje majke otkrio ljubav prema glumi i filmu. Danas, kao učenik Prve kragujevačke gimnazije, sanja o prijemnom na FDU, a već je stekao iskustvo koje ga izdvaja među vršnjacima.

Za Nova.rs Todor Jovanović je podelio kako gleda na glumu, šta za njega znači titula ambasadora Kids festivala, ali i šta publika može da očekuje od filma u kom će tumačiti glavnu ulogu.

Kada si počeo da se interesuješ za glumu?

"Sticajem čudnih okolnosti. Želeo sam da se bavim fudbalom, ali sam pao sa dva metra visine na glavu i povredio se, tako da nisam mogao dugo da treniram fudbal i onda me je mama upisala na časove glume, imao sam pet godina."

Kako ti se čini gluma kao profesija?

"Gluma je predivna jer samim tim što se bavim njome, mogu da se bavim bilo čime, a ja bih voleo sve da probam, veoma sam svestran. Planiram sledeće godine da upišem FDU, posle treće godine srednje škole. Sad sam u fazi razmišljanja šta bih mogao da spremim za prijemni."

Kako je biti najmlađi ambasador Kids festivala?

„To je velika čast i odgovornost, do sada sam najmlađi ambasador. Ove godine slogan je ‘harmonija na platnu’ jer filmovi donose smirenost i mir, ali i muziku koja se provlači kroz priče i stvara posebnu harmoniju. Festival je međunarodnog karaktera, pa ćemo gledati slovenačke, francuske, hrvatske, norveške, kanadske i druge filmove. Održaće se od 12. do 19. oktobra.“

Kada si prvi put bio u bioskopu?

„Mislim da sam prvi put ušao u bioskop 2014. godine i tada sam gledao film ‘Sunđer Bob iznad vode’. Važno je da deca idu u bioskop jer on pruža i zabavu i edukaciju. Imam druga iz komšiluka sa kojim često idem u bioskop, a posle svakog filma razgovaramo o onome što smo gledali. Na taj način se i bolje upoznajemo, jer kroz priču otkrivamo osobine i karakter jedan drugog. Veoma je važno da mladi i deca prate animirane filmove – oni na prvi pogled izgledaju kao da su namenjeni samo deci, ali u sebi nose ozbiljne poruke.“

Da li si neki film odgledao više puta?

"Više puta sam gledao 'Kung fu Panda 2', omiljena scena mi je kada Panda razgovara sa svojim učiteljem."

Gledali smo te u filmovima "Taksi bluz" i "Heroji", kakvo ti je iskustvo?

„Često me pitaju da li mi je naporno, ali nije. Uživam u onome što radim i volim što odrastam na setu. Kada sam snimao ‘Taksi bluz’, imao sam osam godina. Andrija Milošević je jako zanimljiva osoba – ceo film smo snimali noću, a pored njega je bilo nemoguće zaspati jer nas je stalno zabavljao. Dao mi je i savete koje i danas pamtim – savete za život, odrastanje i glumu – i na tome sam mu veoma zahvalan. Kako sazrevam, ti saveti dobijaju novo značenje, a ono što mi je sada najviše u glavi jeste njegova rečenica: ‘Treba živeti u trenutku’.“

Uskoro ćemo te gledati u filmu 'Hajduk u Beogradu', šta možemo očekivati?

„Film je već snimljen, a sledećeg meseca biće premijerno prikazan u Beogradu. Radnja je zasnovana na čuvenom romanu Gradimira Stojkovića ‘Hajduk u Beogradu’, a ja tumačim glavnog junaka. To je porodični, topao film i mislim da ljudima donosi pravo osveženje. Moj lik dolazi iz sela u Beograd i mora da se prilagodi novom načinu života…“

Imaš zanimljivu frizuru, da li je to zbog uloge?

"Nije, imao sam i dužu kosu, pa sam skraćivao, pa onda malo pustim zbog uloge i tako."

Da li poznaješ nekog poznatog glumca?

"Ne mogu da kažem da se družim sa nekim jer živim u Kragujevcu, a samo zbog obaveza sam u Beogradu, pa kada bude prilike izađem u kafić sa Mladenom Soviljen, Igorom Benčinom..."

Živiš u Kragujevcu, kako tvoji vršnjaci gledaju na tvoj posao?

"Normalno, ne vidim razliku. Često sam odvojen od njih, zato što sam dosta ovde u Beogradu, ali nema razlike među nama."