12
Serija "Sablja" ima ukupno osam epizoda i bavi se dešavanjima pre i nakon ubistva nekadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića.
Serija „Sablja“ privukla je veliku pažnju gledalaca, kao i glumci koji u njoj glume.
U ulozi Ljube Vasiljevića gledamo glumca Feđu Štukana čija životna priča često privlači pažnju javnosti, naročito otkako je objavio roman „Blank“ u kom piše o svojoj nesvakidašnjoj sudbini.
Feđa Štukan rođen je 28. januara 1974. godine u Sarajevu. Njegova majka Nađa je pravoslavne veroispovesti, dok je otac Mustafa musliman.
Roditelji su mu bili arhitekte, baš kao i njegova starija sestra. Ni Feđa nije od detinjstva maštao o glumi, već je želeo da bude pilot.
PROČITAJTE JOŠ:
Od 1990. do 1992. godine je živeo u Kotoru, a onda se vratio u Bosnu i Hercegovinu i pristupio specijalnim jedinicama Armije Bosne i Hercegovine. Kasnije je odlučio da napusti vojsku, kako je rekao, ne želeći da se bori u verskom ratu, a Armiju je uspeo da napusti pretvarajući se da je psihički poremećen.
Tada je otišao u Nemačku i u Sarajevo se vratio tek po završetku rata. Tad upisuje sarajevsku Akademiju scenskih umetnosti i prvu filmsku ulogu dobija 2003. godine u ostvarenju „Fitilj“.
Uloge su se kasnije nizale, te smo ga gledali u ostvarenjima kao što su „Nema problema“, „Nafaka“, „Teško je biti fin“, „U zemlji krvi i meda“, „Top je bio vreo“, „Dete 44“, „Nečista krv: Greh predaka“, „Klan“, „Tunel“, „Sablja“ i drugim.
Za svoj glumački angažman dobio je brojne nagrade, između ostalog i onu za najboljeg glumca u filmu „Fitilj“, a tu nagradu je osvojio na Filnskom festivalu u Krakovu 2004. godine.
Štukan se deklariše kao ateista, oženjen je i ima ćerku Aju.
Početkom ove godine, glumac je doživeo neprijatnost na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu kada mu je saopšteno da mu je zabranjen ulazak u Republiku Srbiju, te je sutradan i deportovan.
On je kasnije rekao da ništa nije znao o toj zabrani, sve dok nije sleteo u Srbiju.
„Bio sam siguran da postoji zabrana, samo što nisam imao dokaz. I sada sam, na takav način, dobio dokaz da ne mogu da uđem u Srbiju. I na osnovu tog dokaza možemo da pokrenemo neku tužbu ili parnicu… Ali, sve sam to prepustio svom advokatskom timu u Beogradu. Advokati znaju šta nam je dalje činiti, da li i koga treba tužiti. Ali, ono što je najzanimljivije u svemu, jeste što zvanična zabrana ulaska nema nikakav rok trajanja… I zato mi se čini da je to na duži vremenski period, možda čak i doživotno. Obično se daje na godinu, dve ili tri, ali na papiru koji je meni uručen, ne stoji trajanje zabrane ulaska. Zato je moguće da će to biti zauvek…“, rekao je glumac za Nova.rs.
Tada je potvrdio i da na zabrani koju je dobio kao razlog stoji da je on sigurnosna pretnja po Srbiju.
„Da, sigurnosna pretnja. Ako postoji čovek koji je manja pretnja od mene, voleo bih da ga upoznam. I to ne samo što se tiče ovog slučaja, nego i inače u životu. Pa kome ja da pretim…“, kazao je glumac.
On je više puta govorio o tome kako smatra da je glavni razlog ovome ipak njegova knjiga „Blank“.
„Verovatno zato što sam dobio previše medijske pažnje u Srbiji, ljudi su me zavoleli i počeli da slušaju ono što imam da kažem. Moguće da su se prepali od toga da bih mogao da promenim nacionalističku paradigmu u Srbiji. I donekle sam to prilično dobro i radio. Ali, nisam siguran da bi to moglo potpuno da poremeti njihove velike planove. U odnosu na čitavu naciju, uslovno mali broj ljudi je dolazio na moje promocije. Nažalost, mali broj ljudi na ovim prostorima čita knjige. Vlast manipuliše tom većinom koja ne uzima knjige u ruke. Oni koji čitaju, svakako misle slično kao i ja. Ali, nisam im ja promenio mišljenje, već su samo tražili potvrdu svog suda i našli je u mojim govorima u javnosti i u knjizi“, naveo je Štukan.
Feđa je komentarisao i svoj angažman u seriji „Sablja“.
„Bilo je veoma izazovno, zato što se ni sada ne zna tačno šta se toga dana desilo. I ono što se zna, toliko je komplikovano. Ogroman trud sam uložio da saznam što više, pročitam sve moguće i smislim način kako sve to izneti. Mi, glumci, tokom serije, zapravo, ni sami nemamo pojma šta se dešava, a na kraju se sve rasplete. No, neću da spojlujem ‘Sablju’… Bilo je zanimljivo da radim baš zato što se toliko toga ne zna. Ali, Vladimir Tagić i Goran Stanković toliko su ušli u materiju, oni su kao dva draga ludaka. Kada su mi ponudili ulogu – a trebalo je da igram detektiva kojeg je na kraju Ljuba Bandović tumačio – već su toliko bili u svemu, da su jedan drugome nastavljali rečenice i misli. Kao da jednu misao izgovaraju dva čoveka“, kazao nam je Štukan.
Feđa Štukan otvoreno je govorio o tome da je u prošlosti imao i probleme sa narkoticima, te da je pomišljao i da izvrši samoubistvo.
Ipak, jedan događaj naterao ga je da promeni život iz korena.
„Moja sestra je rodila ćerku, a ja sam bio u teškoj krizi tu noć. Nazvala me je da dođem, da joj pomognem da ode do bolnice. Pošto sam u krizi, dileri ne rade posle 22, 23 sata, a ovo je bilo negde oko dva, tri ujutru… I ja odem sa njom u bolnicu i sačekam ispred vrata, dok me nisu pustili da uđem i kriziram u hodniku. Samo čekam da svane jutro, da se diler probudi oko 10 i samo mislim o tome kad će se probuditi i kako ću ja otići do njega. U tim mojim mislima mi oko četiri, pet časova ujutru iznose Romanu, daju mi je u naručje. Apsolutno nemam odnos prema tome jer sam u krizi, razmišljam samo o heroinu. Ne interesuje me tada apsolutno ništa, ni sestra ni njeno dete“, pričao je glumac za „Blic“.
„Moja hemija moždana je totalno izmenjena, to više nisam ja nego je to monstrum koji jede tu posebnu vrstu hrane, ono što sam probao teorijom žohara da objasnim. Jer heroin, kad se o tome priča, ne mogu da pričam ovozemaljskim jezikom jer jednostavno ne mogu da opišem to. Zato sam probao nekim alegorijama da to nekako opišem. Dali su mi dete, a moje ruke su bile zagnojene. To se zove ‘out’, kad promašite venu i natekne sve, zagnoji se, bude crno, crveno, zeleno, raznih boja…. moje ruke su bile takve, svuda, čitavo telo. Već odavno se sve povuklo, sve vene, pa nisam imao ni gde da se popravim. U čelo, vratne vene, genitalije, tamo gde je ostao bilo koji komad krvnog suda, on je stradao“, nastavio je priču Feđa.
„Sad, i te ruke su bile takve i ja držim dete u rukama i razmišljam da je to možda poslednji put da je vidim, da je to život koji se rodio, a da jedan život sad odlazi, da će njoj roditelji reći kako je imala ujaka koji je umro od nekog raka, verovatno bi je slagali. I tada sam nekako ukapirao da bi možda bilo pametno da nastavim da živim. Stid me je bilo da umrem pred tim detetom“, istakao je Štukan za pomenuti medij.
BONUS VIDEO: Feđa Štukan uživo iz Sarajeva nakon deportacije
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
