0
Finalistkinja muzičkog takmičenja "Zvezde Granda" Sandra Mladenović snimila je svoju prvu pesmu "Devojačke suze".
Ona je u najgledanijem muzičkom takmičenju zauzela visoko treće mesto, a u velikom intervjuu za Novu je ispričala svoje planove za dalje, ali nam je i otkrila detalje privatnog života.
PROČITAJTE JOŠ:
Ona je u najgledanijem muzičkom takmičenju zauzela visoko treće mesto, a u velikom intervjuu za Novu je ispričala svoje planove za dalje, ali nam je i otkrila detalje privatnog života.
Tvoja prva pesma se zove „Devojačke suze“, šta publika može da očekuje?
„Neću puno da otkrivam, u mom je fazonu. Pesma je narodnjak i vesela je, možda je naziv pesme patetičan, ali nije tako. Čućete, Aleksandar Milić Mili je izdvojio nas nekoliko iz prethodne sezone i posle takmičenja smo se čuli, tekst je bio previše ozbiljan za mene jer sam mlada, pa smo morali malo da menjamo.“
Da li imaš problem sa tim, često žiri pominje to da neko ko je mlad ne može da peva neke ozbiljnije pesme.
„To je tako, pogotovo kada su narodnjaci u pitanju. Stalno širim repertoar, teško je kada je neko mlad da otpeva neki ozbiljan tekst, jer mlada osoba ne može to da doživi i prenese na publiku. Treba ima dobre ljude i dobre mentore, zato je zahvaljujem Bogu i Ani Bekuti i Snežana Đurišić, koja mi je bila kao drugi mentor.“
Pričalo se da ti je Ana Bekuta kuma, je li to istina?
„Nije mi stvarno kuma, ali mi je kumovala kada je umetničko ime u pitanju. Ja se zovem Aleksandra, ali pošto imamo već jednu koleginicu Aleksandru Mladenović, odlučili smo da se ja zovem Sandra.“
Bila si u takmičenju „Neki novi klinci“ i tada si imala samo 12 godina, kakvo je to iskustvo bilo?
„Ja sam kao mala išla na festivale, svirala harmoniku i bila u muzičkom svetu. Htela sam da se prijavim za „Zvezde Granda“ ali je donja granica bila 16 godina i oni su tada formirali emisiju „Neki novi klinci“. Ja sam samo želela da pevam i da se družim, bilo je super i stigla sam do polufinala, naredne godine sam se ponovo prijavila i opet stigla do polufinala ali nema odustajanja, naredne godine sam se ponovo prijavila i stigla do polufinala i nije mi se dalo ali „Zvezdama Granda“ sam bila više i nego oduševljena.“
Kakav ti je bio osećaj kada si se pojavila prvi put u tom takmičenju, sve velike zvezde su ispred tebe?
„Bila mi je već poznata scena, izabrala sam neke pesme i rekla sam da ću rizikovati, nisam baš narodnjake odabrala i kada sam kročila tada na scenu meni je bilo katastorafa, pojela me je trema i nisam znala gde se nalazim. Svaki sledeći krug mi je bio lagan, više nisam imala ni tremu, a na duele nisam gledala kao na neke duele nego kao na duete, kada idete srcem u nešto, onda se ne ide taktikom…“
Ko ti je birao pesme za taj prvi krug?
„Za prvi sam ja birala pesme, plašila sam se da to neće proći, svi su mi govorili da ne pevam to, ali ja sam tako odlučila – i eto. Žiri je uvek imao dobre komentare, Bosanac mi je u prvom krugu rekao da imam triler ali da moram da to pokažem i da budem opuštena kako bi se to videlo. Niko me nije kritikovao, ni ja se nikoga nisam plašila. Bila sam srećna kada sam videla da je Ceca došla u žiri jer je baš volim, ona je legenda, dosta je pristupačna i ona kaže ono što misli a da ne povredi ljude.“
Šta se dešavalo iz scene, je li bila neka suza?
„U negativnom smislu nije, u pozitivnom jeste. U drugom krugu mi je bilo emotivno kada su Snežana i Ana izašle na scenu, stvarno je bila čast i privilegija kada mi je Snežana Đurišić rekla da sam njena naslednica.
Kakva je Ana kao mentor?
„Kada smo na sceni ona nema problem ni sa čim, bila je stroga u smislu da ne može sve kako mi kažemo. Puno je godina u ovom poslu da zna mnogo i nije dozvoljavala da se njena reč gazi. Tačno se znalo da je njena poslednja, mi smo na primer birali pesme tako što ja napišem 50 pesama i onda biramo.“
Na koji krug si najponosnija?
„Na drugi, tada su me ljudi najviše zapamtili jer je tada bila novogodišnja emisija. Pevala sam pesme ‘Dobro jutro Šumadijo’ i ‘Gde da krene žena ostavljena’, sada mi na nastupu stalno traže te pesme. Pesmu „Gde da krene žena ostavljena“ je pevala Biljana Marković pre par godina i ja sam rekla da ako se pojavim u takmičenju da ću da je pevam. To je pesma Snežane Đurišić, ja gledam u nju i ona ne konta da je to njena pesma, to je bilo simpatično.“
Šta kaže porodica nakon svega?
„Navikli su na sve to, ali kada je sve ovo počelo mislim da se sve desilo jako brzo i više sam ja njih pripremala za sve, rekla bih da sam ja njima bila podrška jer je za roditelje to jako veliki stres. Nije svejedno da je to dete samo tamo i da mu neko kaže neki loš komentar i da ga možda uvredi, ali kako je takmičenje prolazilo, oni su se navikavali i videli su da sam ja jako opuštena.“
Kada se vratiš u Niš, kakvi su komentari?
„Imam dosta podrške, iz osnovne škole ne toliko jer me nisu razumeli, a u srednjoj školi je to bilo drugačije. Pevam narodnjake koje deca ne slušaju, i svi me pitaju zašto to pevam, ali ja to volim. U srednoj školi mi je bilo lakše jer su me razumeli.“
Upisala si Filološki fakultet, kako sada stižeš da se posvetiš svemu?
„Tako je, roditelji su mi rekli da nisam normalna. Stalno sam na snimanjima, ali ja sam njima rekla da sam kao mala išla u dve škole, takmičila se, trenirala sve i svašta i onda sam zato odlučila da sada upišem to jer mislim da mogu mnogo. Za sada sve stižem, obrazovanje je neophodno svima nama, to je jedna karika koja je nezaobilazna i mislim da će mi to mnogo pomoći.“
Malo pre smo pomenuli nastupe, šta se sada dešava i gde najviše nastupaš?
„Pevam svuda, što se tiče klubova malo sam ograničena jer pevam narodnjake, mada ja nekako ne volim da pevam u klubovima i jako mi je neprijatno i to je povezano sa tim što nikada nisam izlazila. Na privatnim veseljima je to drugačije, među ljudima sam, a ja sam dete iz naroda i onda mi to više prija i koncerti, naravno, i traže mi često pesmu „Odakle si sele“.
BONUS VIDEO: Top 5 najlepših prirodnih pevačica
