0
Popularni harmonikaš, šef orkestra, muzički producent i aranžer Aleksandar Sofronijević gostovao je u novoj epizodi emisije "Ispovest" autora i voditelja Nemanje Vasiljevića.
Aleksandar Sofronijević je nedavno otvorio muzički studio u kom radi nove pesme gotovo celoj estradi, ima i svoju produkciju AS STUDIOTON, a karijeru je započeo pre više od 20 godina kao harmonikaš, da bi ime stekao prateći naše najveće pevače u emisijama „Narod pita“ i „Nikad nije kasno“, kao i na koncertima Šabana Šaulića, Ane Bekute, Tozovca…. U međuvremenu je postao toliko prepoznatljiv, da je popularnošću nadmašio mnoge pevače.
PROČITAJTE JOŠ:
Veliku pažnju privukao je svojim muzičkim projektom „Majstori za dušu„, a još veću svadbom sa lepom doktorkom Kosanom, sa kojom se venčao u maju, a slavlju je prisustvovalo pola estrade.
U emisiji „Ispovest“ govorio je o svom putu do uspeha, odrastanju i školovanju, slučajnom susretu sa Žikom Jakšićem koji mu je promenio život, ljubavnom životu, braku i mnogim drugim temama.
Da li i dalje vodiš zdrav život?
„Vodim koliko mogu, ali bude dana kada se opustim, ali ajde da kažem da sam dve trećine u nedelji strejt i vodim računa. Bitno mi je da legnem na vreme, moja supruga ustaje rano da radi, već u pola šest ujutru je buđenje, tako da kad god mogu uhvatim taj ritam da legnem uveče u deset. Ujutru ustanem, vežbam, tada mi telefon ne zvoni i niko me ne dira, pa mi je baš lepo.“
Koliko kilograma ima harmonika?
„13 kilograma plus mikrofon, znači 13 i po kilograma.“
Da li možda imaš problem sa kičmom?
„Imao sam ranije problema, ali sam to uspešno rešio. Koristio sam uloške za statiku hoda, u tome mi je pomogao gospodin Pure koji je inače iz Kraljeva. Stavio me je na neku mašinu, otkrili smo neke probleme, vežbao sam i to samo rešili. Ja moram da jačam svoje telo i dovedem sebe u atletsko stanje da bih mogao da iznesem svirku. Ja sviram od prvog do poslednjeg gosta, to nije lako – moram da budem uvek psihofizički spreman.“
Po čemu pamtiš odrastanje u Kraljevu, kada si zavoleo muziku?
„Harmoniku sam prvi put video u selu kod maminih roditelja, nisam hteo da odem kući bez toga, a tada su roditelji stalno gledali RTS, Nebojšu Pavkovića, Branimira Đokića – velike šefove narodnih orkestara. Posle nekog vremene su me pitali da li bih vežbao da mi kupe harmoniku, a tada sam trenirao i fudbal i oni meni kupe dugmetaru, a svirao sam i klavir. Ta dugmetara je bila mnogo velika za mene tada.“
Koliko dugo si svirao klavir?
„Naučio sam da sviram u muzičkoj školi, i na akademiji sam imao odsek.“
Jesi li imao svoj bend tokom srednje škole?
„Prvo sam bio u grupi ‘Kasper plus’, to su neki moji drugari iz Trstenika, oni su čuli za mene kada sam pobedio na jednom takmičenju u Sokobanji, imao sam 16 godina tada. Ništa tada nisam znao osim onoga što sam vežbao kod kuće, ali kada uđeš u kafanu to je nešto drugo i tada sam počeo da učim, skidam pesme i tada se desio moj prvi angažman sa tim bendom i onda sam prvi put zaradio novac. To je bilo 2006. godine u kafani Jezero u Mataruškoj Banji kod gazda Čupe, on je bio prijatelj mog oca, takođe je bio golman kao i moj tata, branio je u Nemačkoj i novac je uložio u tu kafanu.“
Otac ti je bio golman?
„Rekreativno, u stvari poluprofesionalac je bio, a inače je inženjer zaštite na radu, mama je u sferi ekonomije, računovodstvo. Deda od mog tate, Slavujko, svirao je harmoniku, a mamina mama, baba Vera je baš dobro pevala. Odatle taj gen verovatno imam. Sećam se kada sam pobedio na takmičenju ‘Prva harmonika Srbije’ u Aranđelovcu 1993. godine, on je bio uz mene i siguran sam da je i sada ponosan na mene.“
Ni mama ni deda više nisu živi?
„Nisu nažalost, mnogo su mi falili na dan svadbe.“
Šta su ti govorili? Obično stariji ljudi imaju neke pametne savete za život.
„U se i u svoje kljuse, da se borim… Kad god me tata grdi, ja pobegnem kod babe i dede pa mi oni kažu – čekaj, polako… Mnogo su bili ponosni na mene kada sam se pojavio na RTS kao pobednik ‘Prve harmonike Srbije’, znaš ti šta je to bilo za mene, gledali su me svi drugari iz škole i tada sam prvi put osetio adrenalin bine. Kada sam bio četvrti razred osnovne škole, moja učitelja Ljilja Čorbić mi je rekla ‘tvoja mama mi je rekla da si počeo da sviraš, donesi harmoniku, posle velikog odmora je čas muzičkog, pa da sviraš’, ja reko čoveče, šta da sviram? Ja sam živeo blizu škole i otišao sam po harmoniku. Sećam se tog trenutka kada sam svirao i na kraju dobio aplauz, taj osećaj… Nisam se ja izdvojio od njih, to su moji drugari ali su videli da ja imam talenat i taj njihov pogled – osetio sam se važnim u uvaženim.“
Našao sam podatak da si na TV Kraljevo imao neku emisiju?
„Tada sam počeo da se medijski eksponiram. Napravio sam svoju autorsku emisiju ‘Sa novih izvora’, okupio sam drugare iz kuda, napravili smo veliki orkestar, bilo nas je 18. Tadašnji direktor nam je dao mandat i podršku da TV pokrije neke troškove i da mi kao neki mladi momci snimamo izvornu muziku. Odatle smo stigli do emisije ‘Jeka’ koju su vodili Cune Gojković i Brankica Vasić i onda se pojavio veliki humanitarni koncert u Sava Centru, i ja odem tamo da sviram i u publici bude Žika Jakšić. On ode kod Saše Popovića i kaže mu da mi treba da sviramo za Grand. Tada je Popović pravio emisije gde su mladi pevači pevali neke stare narodne pesme, tada je moj prijatelj Zoran koji je producent u Grand produkciji imao neke moje snimke, pa pokazao Saši ko smo išta smo, tako da sam im vrlo zahvalan na poverenju. Sve posle je istorija, odatle je krenula moja karijera.“
Da li je to sudbina? Je l’ veruješ u sudbinu?
„Verujem jer sam oduvek želeo da budem u Radio Beogradu i RTS, stilom koji sviram i volim – to je nacionalni pristup muzici i zvuku. Išao sam ka tome da sviram, napravim orkestar, ta emisija ‘Jeka’ se na kraju nije ni emitovala na RTS i došao je trenutak kada sam trebao da presečem i kažem sebi ideš vamo ili tamo i ja sam odmah rekao – idem kod Popovića. Vrednim radom sam dobio svoje mesto u Grand produkciji da sviram najveće projekte. Najgledanija emisija je bila ‘Narod pita’ ponedeljkom, to je bilo uživo, svi najveći pevači su prošli kroz tu emisiju, mi nismo znali šta ćemo svirati, idu reklame i Popović govori šta treba da radimo, sve te stresove smo preživeli i pokazali se kao orkestar na koji može da se računa. Posle je došla emisija ‘Nikad nije kasno’ koju smo radili sedam godina.“
Saša Popović režira u hodu, koliko je stresno sa njim raditi?
„Ja sam sa njim uživao da radim, crno-belo, u toliko sati, sve ispoštuješ. On je vrhunski profesionalac, ja sam prezahvalan što sam imao priliku da učim i radim sa njim.“
Da li si imao honorar kada si počeo da sviraš na Grandu?
„Uvek smo imali honorar, Popović je uvek vodio računa o svim svojim muzičarima. Imali smo plaćene troškovi i topli obrok, baš se vodilo računa, a mi smo to vraćali svojim profesionalizmom.“
Kako si postao miljenik estrade? Da li si im se nadmetao u tim emisijama da te primete?
„Ne, prosta stvar – mi smo u emisiji ‘Narod pita’ i tu dolaze svi pevači poput Tozovca, Šabana Šaulica… Sećam se da smo mi tada počeli da sviramo na Grandu mesec dana pred Šabanov koncert i on nas čuje, oseti tu širinu i on nama kaže da ćemo mi da mu sviramo koncert, a prethodno nas je čuo na humanitarnom koncertu gde je pevala Ana Bekuta – na taj koncert čini mi se da je cela zemlja došla. Sećam se tog prvog reda od Željka Joksimovića do svih ostalih tada najpoznatijih imena. Mi smo to baš dobro odsvirali, a imao sam ogromnu tremu, doveo sam ceo orkestar iz Kraljeva, branili smo boje svog grada. Posle toga smo svirali svim velikim imenima. Čim sam došao do Saše samo sam čutao i radio kvalitetno i ono što mi da da radim, ja uradim mnogo bolje nego što se očekuje. Sve se to u životu vrati.“
Da li je istina da upisuješ master studije?
„Upisao sam i odustao, to je bilo tokom korone, imao sam mnogo vremena, nisam svirao, legao sam u devet uveče da spavam. Koristio sam to vreme da sebe popravim. Upisao sam master etno muzikologije, još nešto malo mi je ostalo, ali ne verujem da mogu da stignem da se vratim tome.“
Tokom korone si otvorio svoj studio?
„Jesam, zahvalan sam svim novinarima koji pišu o tome, imamo dva Jutjub kanala – jedan objavljuje pop muziku, a drugi narodnu. Ovo nije vreme za muziku, televizije ne emituju muzički sadržaj i nama je ostalo samo to da mi pravimo muziku koju ćemo puštati na našem Jutjub kanalu. Sad se desila pesma ‘Svetlo’ Rade Sarić, to je u mom aranžmanu… Mi smo na početku tog izdavačkog posla, a u jednom trenutku bih voleo da počnemo da snimamo i video produkciju, pa da budemo kompletni. Tada u koroni kada sam otvorio studio sam svu ušteđevinu dao što sam imao, rekao sam – hajde, idemo ispočetka.“
Jesi li mogao da kupiš stan od tih para?
„Otprilike da, neki dobar stan.“
Krećeš se među velikim brojem ljudi – da li tu ima lažnih prijatelja?
„Uvek vidiš vremenom da kako napreduješ imaš ljude koji ti se približavaju, a ne znaš šta će ti. Pošto su me vaspitali tako da, ko tebe kamenom, ti njega hlebom – bilo je tu ljudi možda zbog novca, neki da bi videli šta se tu dešava, ali oni sami odu iz tvog života. Nikada nikoga nisam izneverio, povredio, slagao, bio sam korektan uvek u svim odnosima. Uvek sam insistirao na tome da to bude ljudski odnos, mada vremenom učiš kada te neko povredi, pa posle to kad se desi ponovo prepoznaš.“
Oženio si se ove godine, kako izgleda bračni život?
„Sve je uređenije, čeka me ljubav ogromna, onaj stan više nije prazan, što je posebno lepo i zaista uživam u tom odnosu koji me ispunjava.“
Kako si upoznao Kosanu?
„Vesna Milanović (voditeljka emisije ‘Zvezde Granda specijal’, prim. aut.) je govorila da ima jednu drugaricu, a ja sam joj uvek govorio da me pusti drugarica, ona je pričala i drugarici za mene. U jednom trenutku mene Vesna zove na video poziv i kaže – e ovo je Kosana, Kosana ovo je Aleksandar, hajde sada da se zapratite. Njoj bilo neprijatno, meni bilo neprijatno, šta me zoveš čoveče – i ništa. Stvarno ništa.“
„Tu gde ja treniram, uvek parkiram na nekom drugom mestu, ali sam tog dana parkirao ispred oftamološke ordinacije gde je ona radila, bila je neka bandera i neki šraf i polako sam baš išao u rikverc da ne bih iscepao gumu, vidim ja ide neka lepa devojka i ja izlazim, zatvaram vrata, prolazim ulicu i ovde su stepenice – da sam došao samo 30 sekundi kasnije, ne bih je ni video – i ja kažem ‘e ti beše Vesnina drugarica’, ona kaže ‘ti beše Vesnin drug’ i tako su neke strele pale i počeli smo da se dopisujemo i viđamo. Ona je imala mnogo svojih obaveza kao i ja tada, pa smo to viđanje razredili, ali eto, juče nam je bilo dve godine veze.“
Imali ste jako lepu svadbu.
„Svadba je bila odlična, mnogo sam se dobro proveo. Baš sam srećan što je sve ispalo kako treba. Najemotivniji deo mi je bio venčanje u Hramu svetog Save i kada smo išli po mladu. To je bilo neverovatno. Ja sam čekao da ispoštujemo sve običaje, ali nismo baš mogli.“
Jeste li za prvu bračnu noć otvarali koverte?
„Mi smo otišli da spavamo, bili smo mnogo umorni. To je trajalo od ranog jutra, bilo je mnogo uzbuđenja i treme, suza radosnica, tako da smo to veče lepo odmorili.“
Zvonko Bogdan je pevao.
„To je stvarno bio događaj, ja sam bio prezahvalan jer je pevao kao da ima 40 godina. Baš smo se lepo proveli.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
