Alan Ford, italijanski strip s kraja 60-ih godina o nesretnim tajnim agentima koji se bore protiv niza bizarnih zlikovaca, uključujući jednog koji krade siromašnima da bi dao bogatima, zamišljen je kao satira. Ali poklonicima širem nekadašnje Jugoslavije, crna komedija s mnogobrojnim lupežima i varalicama činila se kao tačan opis njihove svakodnevice.
Stvoren pre pola veka iz pera italijanskih majstora stripa Lučijana Sekija i Roberta Raviole, poznatih po umetničkim imenima Maks Bunker i Magnus, Alan Ford ima kultni status na Balkanu.
Radnja je smeštena u Njujorku i nudi razne kritike na pojedine aspekte američkog društva poput nemilosrdnosti kapitalizma ili rasizma. Međutim, strip nikad nije preveden na engleski i nije uspeo da dosegne globalnu pozornicu.
PROČITAJTE JOŠ
U Italiji je njegova popularnost brzo izbleđela, ali u Jugoslaviji je bio instant hit čiji se uticaj proširio pop kulturom i izdržao test vremena pa se nova izdanja redovno štampaju.
Antijunaci
U beogradskom Muzeju Jugoslavije upravo traje izložba posvećena originalnim crtežima i retkim izdanjima Alana Forda, koja je prošle godine kratko gostovala i u Rijeci. Autor je Slovenac Rok Glavan.
„Vrlo je retko da strani kulturni proizvod postaje neodvojivi deo kulturnog nasleđa zemlje primaoca“, kazao je Lazar Džamić, autor knjige o uspehu Alana Forda u Jugoslaviji.
Priča je to o grupi tajnih agenata, osobenjaka, kojima je sedište zamaskirano u cvećaru. Na čelu grupe antijunaka večni je „mudrac“ vezan za invalidska kolica, poznat po imenu Broj Jedan. Njegov je zamenik Debeli Šef, a uz naslovnog Alana Forda, članovi su hipohonder Jeremija, „inženjer“ Grunf, britanski plemić i kleptoman Sir Oliver i živčani Bob Rock.
Džamić u svojoj knjizi „Cvjećarnica u kući cveća“ objašnjava da je Alan Ford naišao na plodno tlo u Jugoslaviji jer tamo nadrealizam „nije umetnička forma nego način života“.
Čitaoci koji su u stvarnosti morali da se nose s beskonačnom birokratijom i raširenom korupcijom prepoznali su deo svog društva u satiri Alana Forda.
„Nama je to prirodna forma društvene organizacije“, rekao je.
Briksi
Ključni faktor za uspeh Alana Forda na Balkanu snalažljiv je prevod Nenada i Davora Briskija, oca i sina koji su uspeli da prenesu čudan milanski humor na hrvatski i stvore novi oblik slenga.
Davor Briksi kaže da su ih jugoslavenske komunističke vlasti prisilile da promene neke crteže kako bi uklonili osetljive političke reference poput svastika na nacističkim uniformama.
„U tekstovima nismo imali intervencija jer je autorov stil vređanja političara, vojske i policije bio vrlo suptilan“, rekao je.
Maks Bunker, jedan od autora stripa, zna za slavu Alana Forda u ovom kutku Europe.
„Moram reći da su ljudi iz BiH, Hrvatske, Srbije, cele bivše Jugoslavije, vrlo inteligentni jer su vrlo brzho shvatili i prihvatili moj humor“, izjavio je za Al Džaziru pre nekoliko godina.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar