"Bio je pun suza i rekao...": Rajko Grlić o najpotresnijem trenutku rada sa Glogovcem

Rajko Grlić je sa Glogovcem snimio sada već kultni film „Ustav Republike Hrvatske“ u kojem je naš glumac maestralno odigrao lik Vjekoslava Kralja. Govoreći o tome na koji način se Glogovac spremao za rad na ovom ostvarenju, Grlić je otkrio i do kojih dubina je odlazio kako bi što vernije prikazao lik koji je tumačio.

"Radeći scenario za 'Ustav', nikako nisam video ko bi mogao igrati Vjeku Kralja. Imao sam nekolicinu glumaca u glavi, zvao ih na kastinge... Onda je Dejan Aćimović predložio Glogovca i ja sam ga nazvao. Posle dva dana smo se videli u Zagrebu, razgovarali, napravili probno snimanje, oblačili ga, šminkali... Već nakon prva dva-tri sata bilo je jasno da je to - to. Zatim smo se našli na salašu kod Novog Sada. Došao je na motoru s Milicom. Tu smo i razgovarali o ulozi, filmu", prisetio se Grlić pre sedam godina, na izložbi o Nebojši Glogovcu autorke Maje Medić.

"Kad se projekcija završila, gledao sam u Nebojšu, koji je tad prvi put video film i video sam mu na licu da je bio tužan. Popilo se te noći, Cigani su nam svirali do zore, sve je bilo divno, ali ja sam osećao da njega tišti gorak ukus. I znao sam šta je. U filmu ima scena ispovesti Vjekoslava Kralja kad govori o čoveku s kojim je proveo život, koji je umro. I on to priča u dugoj sekvenci od šest, sedam minuta, govori o dubokoj ljubavi sa čovekom koga više nema, o praznini koja ostane kad onaj kog voliš nestane. I sećam se, pred jutro, negde oko četiri sata, kad je trebalo dosnimiti još samo dva-tri kadra u toj sceni, da je on bio pun suza i rekao: 'Ovo je to zašto se ja bavim ovim poslom'. Bilo mu je strašno stalo do te scene. Kad sam složio film, ta scena, koja je dvadesetak minuta pred kraj, bila je emotivni vrh filma posle koje je teško bilo nastaviti. Morala se pošišati da bi emocija filma mogla ići dalje. Ispala je minuta ili dve. Njemu je to bilo ko da sam mu zdrav zub izvadio. Posle je bila zagrebačka premijera i video sam da je iz sale izašao zadovoljan. Pitao sam ga šta ga je toliko bolelo prošli put. 'Znaš. Al’ sad me više ne boli', odgovorio mi je."