Sve što niste znali o srpskom naučniku koji je zadužio svet

"Kada je 1909. došao u Beograd, živeo je u blizini hotela „Moskva“, a potom u Profesorskoj koloniji u Ljube Stojanovića. Sam Milanković je projektovao kuću, na njoj je danas spomen-ploča i u privatnom je vlasništvu - kaže Slavko Maksimović, predsednik Udruženja „Milutin Milanković“ u čijim je prostorijama u Beogradu u toku stalna izložba posvećena delu i životu velikog naučnika. Mila­nković je umro u Beogradu 12. decembra 1958, a osam godina kasnije ispunjena je njegova poslednja želja i njegovi posmrtni ostaci preneti su u rodni Dalj."Još za života je svoju arhivu ostavio Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Na digitalizaciji građe radimo već tri godine i ove bi trebalo da u Udruženju bude otvoren centar gde će biti moguć pristup raznim dokumentima", kaže Maksi­mović.U njegovom životu bilo je mnogo toga zanimljivog, a ovo je samo deo toga.Tvorac najpreciznijeg kalendara"Milanković je tvorac dosad najpreciznijeg kalendara, u kojem je kalendarska godina svega 2 sekunde duža od sadašnje godine. Na Vaseljenskom saboru u Carigradu 1923. njegov kalendar će biti prihvaćen, ali ne i u potpunosti primenjen", kaže Maksimović.Mostovi"Svih 19 mostova na deonici pruge Niš-Knjaževac građeni su od armiranog betona po istom modelu. Time je državi uštedeo dosta novca, a tražio je da mu se plati samo 600 dinara za put do Beča. Međutim, počeo je Balkanski rat i za taj novac je kupio opremu. Sredinom dvadesetih godina radiće i velike hangare na svim vojnim aerodromima Kraljevine", kaže sagovornik.ToranjTri godine pred smrt Milanković objavljuje rad “Vavilonski toranj moderne tehnike” koji odgovara na pitanje do kojih visina bismo se mogli popeti. Zamislio je građevinu sazidanu od betona, poluprečnika osnove 112,84 km i visine 21,646 km, a što predstavlja teorijsku granicu visine koja se zbog građevinske statike ne može prekoračiti. Toranj bi imao široku platformu na vrhu za meteorološku i astronomsku opservatoriju.Bračno putovanje"Pred početak Velikog rata venčao se sa Hristinom Topuzović. Krenuli su brodom Dunavom na bračno putovanje - u Dalj, pa Beč, ali su Milankovića uhapsili u rodnom mestu i odveli u logor. Tek nakon intervencije mnogih uglednih ljudi, biće interniran u Peštu. Tamo mu je omogućeno da se bavi naukom, koristeći i biblioteku Mađarske akademije nauka. U Pešti će im se roditi i sin Vasilije. Nakon pet godina vratiće se u Srbiju, brodom „Gizela“, istim onim kojim su i krenuli na medeni mesec", navodi Maksimović.Kanon"Rezultate svog rada objedinio je u delu „Kanon osunčavanja i njegova primena na problem ledenih doba“. Samo što je odštampan, Beograd je bombardovan 1941. Knjiga je nađena ispod ruševina i kasnije doštampana", kaže sagovornik.Seriju “Aleksandar od Jugoslavije” možete odmah bindžovati preko EON TV, putem bilo kog interneta u Srbiji na EON mobilnoj i EON smart aplikaciji.Više od 130 glumaca učestvovalo je u ovom velikom projektu koji je sniman tokom prošle godine. Kralja Aleksandra tumači Ljubomir Bulajić, a kraljicu Mariju Tamara Aleksić. U glumačkoj ekipi su i Irfan Mensur, Petar Strugar, Branislav Lečić, Žarko Laušević, Voja Brajović, Nikola Kojo, Goran Šušljik, Sloboda Mićalović, Nada Macanković, Nataša Ninković, Nela Mihailović, Danica Maksimović, Anica Dobra, Zoran Cvijanović, Vojin Ćetković, Jelica Sretenović…Gledaoci NOVU S mogu pratiti preko SBB mreže, Total TV-a, D3i ali i EON platforme.Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.