Na Svetski dan vegana, u prvi plan dolaze svi oni koji odbijaju da konzumiraju, direktno ili indirektno, bilo koju vrstu proizvoda životinjskog porekla, bilo da je to hrana, odeća, aksesoari, obuća...

Veganstvo datira iz prošlog veka, kada je profesor Donald Votson, skovao ovaj termin 1944. godine i proširio ga saopštenjem za javnost.

Votson je odrastao u porodici koja je konzumirala meso, živeći u Južnom Jorkširu u Engleskoj. Njegov stric je radio na farmi i tu je imao priliku da bude svedok okrutnosti u lokalnoj klanici i to iskustvo mu je iz korena promenilo život i poglede na svet.

Sa 13 godina bio je vegetarijanac, a kasnije je osnovao i Vegansko društvo. Principi veganstva podrazumevaju mnogo više od drugačijeg načina ishrane, jer biti vegan podrazumeva ozbiljno posvećenje potpuno drugačijoj filozofiji života, od one koju ima velika većina ostatka planete.

Njegova tri principa su: etika, ishrana i životna sredina. Ideja vegana je da budu etički prema ostalim životinjama, bez da bilo koji naš postupak, bilo direktan ili indirektan, može da implicira i najmanje ugrožavanje jedne od njih.

Prekomerna konzumacija mesa šteti ljudskom zdravlju, pa se vegani potpuno suzdržavaju od njegove konzumacije i ne prihvataju da se hrane bilo kojim od njegovih nusproizvoda.

Proizvodnja biljne hrane, posebno ako je organska, ne samo da je mnogo manje zagađujuća od proizvodnje mesa, već njen uticaj može čak biti koristan u ublažavanju efekata klimatskih promena.

Glavni „nedostaci“ koje veganstvo ima, potiču iz ekonomske sfere, pošto svi proizvodi koji imaju „veganski sertifikat“ obično imaju visoke troškove. S druge strane, još uvek postoje neke namirnice koje ljudima obezbeđuju određene vitalne supstance i komponente, a koje nemaju biljne zamene.