„Zona ubijanja“: Ovo postaje najopasnija tačka planete, a ključ drži Iran

Ormuski moreuz je praktično zatvoren već skoro četiri nedelje, što je izazvalo haos na globalnim tržištima nafte, a kraj krize se ne nazire.

Pretnje i napadi Irana u Persijskom zalivu učinili su prolazak toliko rizičnim da je gotovo sav saobraćaj obustavljen. Ovaj moreuz je ključna ruta za oko 20% svetske nafte i prirodnog gasa, kao i za đubriva koja su važna za globalnu proizvodnju hrane.

Kako energetska kriza produbljuje, predsednik SAD Donald Tramp ističe diplomatske napore za okončanje blokade, ali istovremeno šalje hiljade dodatnih vojnika na Bliski istok i razmatra mogućnost da američka mornarica prati tankere.

Ipak, Iran i dalje ima prednost iz više razloga – delom zbog nekonvencionalnih metoda ratovanja, poput jeftinih dronova i morskih mina, ali i zbog svoje geografije. Kombinacija tih faktora otežava SAD i njihovim saveznicima da zaštite brodove ili vojno obezbede moreuz.

Pored toga, Iran ima i finansijsku korist od kontrole prolaza. Iranski zvaničnici poručili su da će nastaviti da naplaćuju takse za bezbedan prolazak pojedinih tankera, nakon što je izveštaj Lloyd’s List Intelligence od 23. marta naveo da su najmanje dva broda platila velike sume za prelazak.

Zašto geografija ide u korist Irana?

Ormuski moreuz je na najužem delu širok oko 39 kilometara, a gotovo sav saobraćaj odvija se kroz dve još uže plovne trake.

„S razlogom se naziva uskim grlom. Postoje i druga takva mesta u svetu, ali ovo je posebno izazovno jer nema alternative“, rekao je Nik Čajlds iz Međunarodnog instituta za strateške studije.

Ograničen prostor dodatno otežava manevrisanje brodova i eventualne vojne operacije pratnje.

„Na otvorenom moru uvek postoji mogućnost promene rute, ali u ovako uskom prolazu to je nemoguće“, kaže Kevin Rolands iz britanskog instituta RUSI. „To znači da Iran ne mora aktivno da traži mete – može jednostavno da čeka.“

Takva situacija praktično stvara „zonu ubijanja“, gde vreme za reakciju na napad može biti svega nekoliko sekundi.

Uz to, Iran raspolaže sa gotovo 1.600 kilometara obale sa koje može lansirati protivbrodske rakete. Te baterije su mobilne i teško ih je uništiti, a razuđena obala omogućava napade i van samog moreuza.

Severna, iranska obala dodatno komplikuje situaciju jer je brdovita, sa planinama, dolinama i ostrvima, što otežava otkrivanje pretnji i omogućava skrivanje oružja.

Kakve pretnje prete brodovima?

Analitičari navode da je Iranova sposobnost da nanese štetu donekle oslabljena od početka sukoba, ali rizik nije nestao.

„Nemoguće je svesti pretnju na nulu“, kaže Rolands, upozoravajući da će brodovi i dalje biti izloženi opasnosti.

Zbog složenosti situacije, zaštita brodova ne bi podrazumevala samo klasičnu pratnju ratnim brodovima, već višeslojnu odbranu uz pomoć satelita, aviona i dronova, kao i rute očišćene od mina.

Iako su SAD oslabile deo iranskih konvencionalnih pomorskih kapaciteta, najveća pretnja dolazi od nekonvencionalnog arsenala – dronova, brzih čamaca i bespilotnih plovila punjenih eksplozivom.

Iran takođe može relativno lako postavljati mine, čak i sa naizgled bezazlenih brodova, dok male podmornice predstavljaju dodatnu opasnost u plitkim vodama.

Saveznici SAD, poput Velike Britanije, Francuske i Bahreina, rade na planovima za zaštitu pomorskog saobraćaja.

Trenutna situacija

Iran je do sada napao najmanje 19 brodova u i oko Ormuskog moreuza.

Analitičari ističu da Iran ne mora da uništi brodove da bi ostvario cilj – dovoljno je da održava visok nivo rizika kako bi kompanije odustale od prolaska.

Ipak, pojedini brodovi povezani sa Iranom, Kinom, Indijom i Pakistanom uspeli su da prođu. Teheran je poručio da „neprijateljski“ brodovi neće moći da prolaze, ali da oni koji sarađuju sa iranskim vlastima mogu dobiti dozvolu.

Prema izveštaju Lloyd’s List Intelligence, najmanje 16 brodova prošlo je moreuz, uključujući jedan koji je navodno platio 2 miliona dolara, kao i nekoliko tankera koji su koristili lažne identitete.

Čak i ako se saobraćaj normalizuje, biće potrebno vreme da se raščisti zastoj – skoro 2.000 brodova trenutno je zarobljeno u Persijskom zalivu.

Vojni i politički razvoj

Administracija Donalda Trampa tvrdi da postoji diplomatski napredak, iako Iran negira direktne pregovore sa SAD, uz potvrdu da se poruke razmenjuju preko posrednika.

Istovremeno, SAD šalju dodatne snage u region. Prema navodima američkih zvaničnika, ka Bliskom istoku se kreću 11. marinska ekspediciona jedinica i amfibijska grupa Boxer, kao i snage sa broda USS Tripoli.

Ove jedinice se obično koriste za evakuacije i amfibijske operacije, što je podstaklo spekulacije o mogućim kopnenim akcijama, iako administracija tvrdi da takav scenario za sada nije u planu.

Analitičari smatraju da bi samo prisustvo američkih snaga moglo biti pokušaj pritiska na Iran da promeni strategiju.

Tramp je takođe zapretio novim napadima na objekte povezane sa iranskom naftnom industrijom. Prošlog petka američka vojska gađala je vojne ciljeve na ostrvu Harg, kroz koje prolazi oko 90% iranskog izvoza nafte. Za sada nisu pogođeni objekti vezani za trgovinu naftom, ali Tramp upozorava da bi to mogao biti sledeći korak, što bi značilo novu eskalaciju sukoba.