„Dobro došli u pakao“: Ova zgrada je mesto najstrašnijeg mučenja u Venecueli

Masivna spiralna građevina, ukopana u brdo iznad Karakasa, prvobitno je zamišljena pedesetih godina kao futuristički trgovački centar sa bioskopima, hotelom i bowling salom, simbol modernosti zemlje koja je tada cvetala zahvaljujući nafti. Umesto toga, pretvorena je u mračno središte državne represije, u kojem deluje obaveštajna služba režima.

Poslednjih dana, desetine porodica političkih zatvorenika okupljaju se ispred El Elikoidea, održavajući noćna bdenja i tražeći oslobađanje svojih najbližih. Okupljanja su počela 8. januara, kada je vlast obećala da će pustiti „značajan broj“ političkih zatvorenika. Vlada tvrdi da je više od 400 ljudi pušteno širom zemlje, ali organizacije za ljudska prava mogle su da potvrde tek oko 60 slučajeva. Prema podacima nevladine organizacije Foro Penal, u Venecueli se i dalje nalazi više od 800 političkih zatvorenika.

„Ovi ljudi su praktično nasilno nestali“, kaže Fransis Kinjones, majka zatvorenog vojnog oficira. „Ne znamo ni da li su zaista ovde, nemamo dokaz da su živi.“

Zgrada El Elikoidea, sa samo jednim ulazom i mrežom rampi i tunela, decenijama je zjapila nedovršena, što ju je učinilo idealnom za pretvaranje u urbanu tvrđavu. Od osamdesetih godina preuzimaju je bezbednosne službe, a tokom vladavine Uga Čavesa i kasnije Nikolasa Madura postaje centralno mesto za pritvaranje disidenata, naročito posle talasa masovnih protesta.

Svedočanstva bivših zatvorenika opisuju jezive scene. Prema navodima organizacija za ljudska prava, najmanje jedna osoba je umrla u pritvoru. Fernandes tvrdi da je video zatvorenike mučene elektrošokovima po genitalijama i gušene plastičnim kesama punim suzavca. On sam je, kako kaže, nedeljama visio okačen za zglob ruke, bez mogućnosti da koristi toalet, da se opere ili da dobije adekvatnu hranu.

„I danas mi u ušima odzvanjaju krici drugih zatvorenika“, kaže Fernandes, koji sada živi u SAD. „Zveckanje ključeva stražara me i dalje progoni, jer je to značilo da nekoga vode na mučenje.“

El Elikoide je bio mesto pritvora i za šest rukovodilaca kompanije Citgo, američke podružnice državne naftne firme Venecuele, koji su oslobođeni u razmeni zatvorenika 2022. godine. Među nedavno oslobođenima su i bivši predsednički kandidat Enrike Markes i opozicioni političar Bijadžo Pilijeri, ali njihovi saradnici navode da su pušteni pod strogo definisanim uslovima i bez javnih izjava.

Aktivisti upozoravaju da vlast i dalje deluje netransparentno. „Ljude odvode u tamnim vozilima, bez ikakvih objašnjenja“, kaže Marino Alvarado iz organizacije Provea.

Ispred zatvora se i dalje pojavljuju majke, supruge i deca, sa fotografijama nestalih. Marija Himenes, čiji je sin novinar Džonatan Kariljo uhapšen pre tri godine, kaže da je tek slučajno saznala da je premešten u drugi zatvor. „Ovde sam da podržim druge porodice dok čekam dan kada će i moj sin biti slobodan“, poručuje ona.

Za mnoge u Venecueli, El Elikoide ostaje simbol straha, patnje i represije -mesto čije samo ime i dalje izaziva jezu.