„Pravi vođa iz senke“: On je najopasniji čovek u Venecueli, zovu ga oktopod, a kontroliše skoro sve

Diosdado Kabeljo, šef bezbednosnog aparata režima, smatra se jednom od najuticajnijih, ali i najstrašnijih figura u savremenoj Venecueli. Za jedne je oličenje represije i straha, za druge simbol moći i odanosti revoluciji. Njegov uticaj, kažu analitičari, može se meriti sa moći privremene predsednice Delsi Rodrigez.

Kao ministar unutrašnjih poslova, Kabeljo kontroliše policiju i zatvorski sistem, a posle tri decenije u samom vrhu čavizma, njegov politički „kraci“ protežu se i kroz vladajuću Socijalističku partiju, kao i državna preduzeća. Upravo zbog te sveprisutnosti dobio je nadimak Hobotnica.

Sudbina režima u njegovim rukama

U trenutku kada američki predsednik Donald Tramp zahteva bezuslovnu poslušnost Karakasa, sudbina venecuelanskog režima u velikoj meri zavisi od toga da li će 62-godišnji Kabeljo zadržati svoju moć, i kako će je upotrebiti: da li će se povinovati Vašingtonu ili pokušati da pruži otpor.

Od američke operacije 3. januara, tokom koje je predsednik Venecuele Nikolas Maduro otet, Kabeljo je viđan kako patrolira Karakasom u pratnji naoružanih ljudi. U isto vreme, u svojoj televizijskoj emisiji „Con el Mazo Dando“ („Udaranje maljem“) nastavlja da preti protivnicima režima, mašući ogromnim maljem nalik onom iz crtanih filmova o Kremenku. Prema navodima izvora bliskih vlastima, Sjedinjene Države su mu jasno stavile do znanja da bi mogao biti „sledeći na redu“ ukoliko ne ispuni njihove zahteve, piše Gardijan.

„Hodajući zombi“

Andres Isara, bivši ministar koji danas živi u egzilu, smatra da je Madurino hapšenje ozbiljno oslabilo Kabelja i da će on na kraju popustiti pred pritiskom SAD.

„Diosdado je hodajući zombi“, rekao je Isara. „Zatekli su ga potpuno nespremnog“.

Prema njegovim rečima, činjenica da bezbednosni aparat nije uspeo da zaštiti Madura ostavila je Kabelju malo prostora za manevrisanje. On će, tvrdi Isara, morati da sledi liniju Delci Rodrigez i njenog brata Horhea, predsednika Narodne skupštine, koji su već stupili u saradnju sa Trampovom administracijom.

„On je ministar bezbednosti, a šef države mu je otet pred očima. To je potpuni poraz. Nema nikakvu kontrolu, nema stvarnu moć“, rekao je Isara.

Nagrada od 25 miliona dolara

Dodatni pritisak predstavlja američka optužnica i nagrada od 25 miliona dolara za informacije koje bi dovele do Kabeljovog hapšenja. Isara, koji ga poznaje decenijama, kaže da je time Kabeljo doveden u bezizlaznu situaciju.

„Pištolj mu je prislonjen uz glavu. Ili će uraditi ono što rade Rodrigezovi, ili će biti uklonjen. Jasno je da CIA trenutno ima duboko uporište u Venecueli i da im ne bi trebalo mnogo da ga eliminišu ako to odluče“, tvrdi Isara.

Za mnoge Venecuelance koji preziru ministra unutrašnjih poslova, to je više nego dobrodošla vest.

„Oduvek smo mislili da je Maduro samo lutka, nesposobna da donosi odluke, i da je Diosdado taj koji zaista vuče konce“, rekao je stanovnik radničkog naselja 23 de Enero u Karakasu. „Mnogi ovde kažu: ‘Nadam se da će uhvatiti tog prokletog Diosdada – on je pravi vođa iz senke.’“

Ironično, nakon godina rivalstva sa Madurom za vrhovnu vlast, njegov pad Kabelja nije ojačao, već oslabio.

Venecuelanci često ističu i jednu, gotovo banalnu ironiju: ime Diosdado Kabeljo doslovno znači „Bogom darovana kosa“, a sam ministar je gotovo potpuno ćelav.

Od vojske do vrha vlasti

Rođen u skromnoj porodici u istočnoj saveznoj državi Monagas, Kabeljo je stupio u vojsku u vreme kada je Venecuela bila demokratska, relativno bogata zemlja, sa bliskim odnosima sa Sjedinjenim Državama. Rastuće socijalne razlike i ekonomska kriza doveli su 1992. godine do neuspelog vojnog puča, koji je predvodio njegov mentor i saborac – Ugo Čaves.

Iako je puč propao, Čaves se okrenuo izbornoj politici i 1998. godine došao na vlast, obećavajući preraspodelu bogatstva kroz „bolivarsku revoluciju“, koja je kasnije dobila i socijalistički karakter.

Čaves je Kabelja postavio na niz ključnih funkcija – od partijskog lidera i šefa telekomunikacionog regulatora, preko ministra infrastrukture i šefa kabineta, do potpredsednika i guvernera savezne države Miranda. Na tim pozicijama Kabeljo je izgradio moćnu mrežu lojalnosti i stekao reputaciju Hobotnice.

Medijska moć i represija

Pred smrt 2013. godine, Čaves je za naslednika izabrao Madura. Kabeljo je ostao bez predsedničke funkcije, ali ne i bez uticaja. Njegova televizijska emisija služila je za okupljanje partijskih pristalica, napade na neprijatelje režima – američki senator, a kasnije državni sekretar Marko Rubio, nazivan je „Narko Rubijom“ – i čak muzičke nastupe njegove ćerke Danijele, pop-pevačice.

Godine 2024, suočen sa nemirima nakon krađe izbora, Maduro je imenovao Kabelja za ministra unutrašnjih poslova, sa zadatkom da uguši proteste. Kabeljo je tada otvoreno zapretio protivnicima režima.

„Kriju se kao pacovi, ali ćemo ih sve pohvatati“, poručio je.

Sjedinjene Države, Kanada, Evropska unija i druge zemlje uvele su sankcije protiv Kabelja zbog optužbi za pranje novca i kršenje ljudskih prava. Vašington tvrdi da on stoji na čelu narko-mreže unutar vojske, poznate kao „Kartel sunca“.

Opasan balans

Nakon Madurovog svrgavanja, Kabeljo je pozivao na otpor i fotografisao se sa policajcima koji su uzvikivali: „Uvek lojalni, nikada izdajnici“. Ipak, analitičari ga opisuju kao pragmatičnog čoveka, svesnog da njegova sloboda zavisi od opstanka režima.

„On je porodičan čovek, veoma vezan za svoju porodicu“, kaže Isara. „Ali je i iskusan politički operativac“.

Njegov zadatak sada je da pokaže dovoljno sile kako bi zaplašio protivnike, ali da pritom ne isprovocira novi američki udar koji bi ga direktno stavio na metu.

Za mnoge građane Venecuele, međutim, suštinski se malo toga promenilo.

„Čovek kog su odveli, Maduro, bio je samo marioneta“, rekao je 34-godišnji zaposleni u supermarketu iz savezne države Anzoategi. „Pravi šef je i dalje na slobodi“.