Zalužni otvoreno napao Zelenskog: Da li bivši komandant ulazi u trku za predsednika?

Zalužni je smenjen prošle godine od strane ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, nakon neuspeha letnje ofanzive 2023, za koju je rekao da je dovela rat u ćorsokak. Ipak, široko je rasprostranjeno uverenje da je Zelenski uklonio Zalužnog tek pošto ga je ovaj pretekao u anketama.

Zalužni je preduzeo neuobičajen korak i u britanskom listu „Telegraph“ objavio kritički autorski tekst pod naslovom „Kako pobediti Putina i izgraditi bolju Ukrajinu“, a istog dana je na društvenim mrežama postavio slične poruke. 

Kritike dolaze u osetljivom trenutku za Zelenskog, koji je uvučen u najveći korupcijski skandal svoje karijere. Njegov bivši poslovni partner Timur Mindič optužen je od Nacionalnog antikorupcionog biroa Ukrajine (NABU) da je osmislio šemu mita vrednu 100 miliona dolara u državnoj energetskoj kompaniji „Energoatom“. Mindič je napustio zemlju svega nekoliko sati pre nego što je NABU pretresao njegovu kancelariju i dom, gde su pronađeni zlatni toalet i paketi sa stotinama hiljada evra i dolara.

Skandal povezan sa korupcijom se širi i 28. novembra je zahvatio i Andrija Jermaka, šefa predsedničke kancelarije i najbližeg predsednikovog saradnika.

Jermak je podneo ostavku nakon što je NABU pretresao njegov stan i kancelariju. Posle toga je izjavio da će se prijaviti u vojsku i otići na front. Kritičari ističu da, ukoliko se Jermak zaista prijavi, nadležno telo za istrage krivičnih dela koja počine vojnici postaje Državni istražni biro. To tehnički znači da bi istraga NABU morala da se prebaci na Državni istražni biro, koji odgovara predsedniku. NABU je potpuno nezavisan od vlade i predsednika i ima sopstveni nezavisni Antikorupcioni sud za procesuiranje visokih zvaničnika.

U Zalužnijevom napadu navodi se da administracija Volodimira Zelenskog nije u stanju da definiše politički cilj ukrajinskih ratnih napora.

„On zatim definiše cilj u još radikalnijim terminima nego što ga je Zelenski ikada definisao — potpuna destrukcija ‘ruskog carstva’. Pri tome prećutkuje činjenicu da su politički ciljevi Ukrajine morali da se promene pošto on, kao vrhovni komandant, nije uspeo da obezbedi pobedonosnu kontraofanzivu 2023. godine“, rekao je u komentaru novinar i kolumnista Leonid Ragozin.

„Iznad svega, tekst prodaje samog Zalužnog kao lidera koji, za razliku od Zelenskog, razume rat i veliku političku strategiju. To je jasna predsednička poruka“, dodao je Ragozin.

Ratno trojstvo

„Rat se ne može voditi delotvorno bez jasnog političkog cilja. Uostalom, rat nije cilj sam po sebi, već se vodi zarad političkih ciljeva. Rusija je odavno definisala svoj cilj kao uništenje Ukrajine kao nezavisne države“, napisao je Zalužni na društvenim mrežama. „Politički cilj Ukrajine u rusko-ukrajinskom ratu treba da se oblikuje na osnovu takvih izazova. Osnova tog cilja mora biti da se Rusiji u doglednoj budućnosti oduzmu mogućnosti za agresiju nad Ukrajinom“.

U opširnom razgovoru za ukrajinski portal Liga.net, Zalužni je detaljnije obrazložio svoje primedbe na ratnu strategiju Zelenskog, piše Intelli News. 

Filozofski ton kritike sugeriše da Zelenski nije shvatio prirodu rata i njegove političke probleme, dok ih on, Zalužni, razume, te je samim tim pogodniji da vodi zemlju.

„Politička svrha rata je ono što daje odgovor na sva pitanja. Taj pojam nam omogućava da vidimo ne samo šta neprijatelj radi, već i kako mi sami treba da napredujemo. A ako je, prema vojnom teoretičaru Klauzeviču, rat ‘trojstvo’: stanovništvo, oružane snage i državna uprava, onda su ti aspekti tri različita pravna koda, među njima je stanovništvo najosetljivije kada je reč o podršci ratu“, rekao je Zalužni.

„Bez javne podrške nemoguće je uspešno voditi rat. A možda je glavni oblik te podrške stav društva, pre svega prema mobilizaciji, koja je vrlo brzo počela da posustaje“, dodao je.

Odmah nakon ruske invazije vlasti su uvele ratno stanje i pokrenule agresivnu i veoma nepopularnu obaveznu mobilizaciju. Vojna policija je hvatala muškarce na ulici i ubacivala ih u autobuse, nakon čega su slati na front.

Zalužni dalje tvrdi da je Rusija uspela da mobiliše sva tri elementa Klauzevičevog „trojstva“ i da je spremna za dug rat ako aktuelni mirovni pregovori sa SAD propadnu. Ukrajina, međutim, i dalje pati od sopstvenih trostrukih problema: nedostatka ljudi, novca i materijala. Još oštrije, Zalužni optužuje Zelenskog da nema jasan politički cilj u ratu.

„Rat se ne završava uvek pobedom jedne i porazom druge strane. Mi Ukrajinci težimo potpunoj pobedi, ali ne možemo odbaciti mogućnost dugoročnog okončanja rata. Mir, čak i uz očekivanje sledećeg rata, pruža šansu za političke promene, duboke reforme, potpuni oporavak, ekonomski rast i povratak građana“, napisao je Zalužni na društvenim mrežama, u onome što deluje kao politička agenda za posleratni oporavak Ukrajine.

„Moguće je govoriti i o početku stvaranja bezbedne, zaštićene države kroz inovacije i tehnologiju, o jačanju temelja pravde kroz borbu protiv korupcije i stvaranje poštenog sudskog sistema, kao i o ekonomskom razvoju, uključujući i oslanjanje na međunarodne programe ekonomskog oporavka“, dodao je.