Vukašin Obradović: "Aco u Spužu, neka se pripremi…"

Piše Vukašin Obradović za Vijesti

Koliko ja znam, Milo Đukanović je u Crnoj Gori, reći će Andrija Nikolić, šef poslaničkog kluba DPS-a, u emisiji „Načisto“, odgovarajući na više puta ponovljeno pitanje o trenutnoj lokaciji bivšeg predsednika i premijera.

Tom poštapalicom „koliko ja znam“ šef poslaničkog kluba saopštava javnosti da je, iako od njega nema ni traga ni glasa od Acovog hapšenja, Milo u Crnoj Gori.

A možda i nije.

Prilično dvosmislenom formulacijom, Nikolić ne samo da je retko koga uverio da Đukanović nije izbegao iz svoje otadžbine, već je otvorio prostor za svakojaka nagađanja jer, ako čovek koji je među prvih pet ljudi DPS-a nije potpuno siguran „gde je Milo“, ko će to onda znati?

Možda je, ipak, Nikolićevo „koliko ja znam“ plod neke tajne, dugoročne strategije DPS-a i Mila. Moguće je i da je odsustvo Đukanovića iz javnosti deo nekog plana, brižljivo smišljenog kriznog menadžmenta koji je nama, običnim smrtnicima, prilično nedokučiv.

U oba slučaja, depeesovci i stariji Đukanović su u mnogo većem problemu nego što je Acovo hapšenje.

A razloga za brigu i te kako imaju.

Valja podsetiti da se Milo Đukanović u nekim sličnim situacijama ponašao sasvim drugačije.

Vesna Medenica je uhapšena 17. aprila 2022. godine, na aerodromu u Golubovcima, a na zahtev Specijalnog državnog tužilaštva, u ono vreme sudija za istragu Višeg suda u Podgorici Suzana Mugoša odredila joj je pritvor do 30 dana. Samo nekoliko dana kasnije, Đukanović je, posle predavanja na UCG, prema svedočenju reporterke Vijesti, prilično opušteno potvrdio okupljenim novinarima da mu je Medenica prijateljica, podsetio da su sarađivali po prirodi posla i rekao da nema nijednu informaciju na temu njene odgovornosti, te da treba pustiti institucije da obave posao.

„Moramo izbeći da ljude kroz formu pritvora, kroz medijski spektakl hapšenja, ponižavamo i da ih unapred hendikepiramo u njihovoj odbrani, jer to odmah upućuje na manjak argumenata na strani države“, kazao je Đukanović.

Dve godine kasnije, rano u nedelju 14. aprila, uhapšeni su bivši glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić i nekadašnji visoki policijski funkcioner Zoran Lazović. Đukanović, nedelju dana kasnije, u intervjuu Anteni M, nije bio tako relaksiran. Poručuje da je „crnogorsko društvo društvo osvetnika“.

„Onaj ko radi ovo što sada radi, taj zapravo ne shvata da je već otpočeo novu stranicu crnogorskih osveta“, kazao je tada gotovo pretećim tonom Milo.

U trenutku kada je hapšen Aco, Medenica je osuđena i u ćeliji čeka zvaničan odlazak na desetogodišnju robiju, a Katnić i Lazović čame u pritvoru uz ne preterano optimistične prognoze u vezi s njihovim eventualnim oslobađanjem.

Čini se, međutim, da većina Milovih mogućih problema nije u dosadašnjim hapšenjima njegovog brata i bliskih Đukanovićevih saradnika, već u izmenjenim okolnostima koje su samo isplivale na površinu tokom i posle Acovog pritvaranja.

Među činjenicama koje daju sasvim drugačiji ton nego u situacijama kada su stavljane lisice na ruke Medenici ili Katniću, svakako treba istaći podatak da su pompeznu akciju u Podgorici i Nikšiću izveli pripadnici Posebne jedinice policije (PJP), a ne Specijalnog policijskog odeljenja (SPO) kao što je do sada bio slučaj u većini spektakularnih hapšenja.

Primećuje se takođe upadljivo ćutanje SDT-a i Novovića, ali i diskretno ograđivanje ANB-a. Saopštenjem da duže od dve decenije tajni agenti nisu ulazili u kuću Aca Đukanovića u nikšićkom naselju Rastoci kao da su želeli da kažu, između ostalog, da nemaju ništa sa ovim hapšenjem.

Ni vladajući PES se nije baš pretrgao od iskazivanja oduševljenja privođenjem jednog od najmoćnijih ljudi Crne Gore.

Primera radi, prilikom hapšenja Milivoja Katnića, premijer Milojko Spajić je istog dana, preko mreže X, poručio da pozdravlja „kontinuiranu borbu SDT-a protiv svakog vida kriminala i korupcije“ i da će Vlada i nadležne uprave nastaviti da „obezbeđuju adekvatnu podršku, kako bi se vladavina prava primenjivala efikasno i u punoj meri“.

To upadljivo odsustvo javne podrške bilo je povod da Boris Bogdanović javno, u Skupštini, zapita kolege „gde su sada aplauzi“.

„Uhapšen Aco Đukanović. Zato napadi. Zato vriska. Zato histerija. Zato smetaju čelnici bezbednosnog sektora, jer prvi put neko sme da zakuca na vrata prve familije. A zna se i ko sme. Zato im smeta red. Zato im smeta država. Zato im smeta istina“, kazao je Bogdanović.

I zaista, izgleda, na osnovu javnih reakcija, da je malo kome iz vladajuće infrastrukture bilo do aplaudiranja akciji koja je po svemu imala jasan rukopis Demokrata. Razlozi su različiti, ali gotovo svako na političkoj sceni ima svoje motive za uzdržanost. Kao što već rekoh, svi razmišljaju ne toliko o hapšenju Aca Đukanovića, već razmišljaju šta je sledeći potez Bečića i ekipe u predizbornoj, a posebno u sledećoj godini, kada bi trebalo da se održe izbori.

Povoda za razmišljanje ima u opoziciji koliko i u vladajućim strankama. Izbori su tu, pred nosom, a prilično je jasno ko će sa čim pred građane. PES je već za sebe rezervisao povećanje plata i penzija i, naravno, evropske integracije. Mandić i prosrpski blok su poodavno nominovali njihove tradicionalne teme od jezika i zastave do četništva. DPS će, naravno, pokušati da poentira na mnogobrojnim slabostima avgustovaca.

Sve je tu mahom jasno i lako predvidljivo, ali šta će Demokrate?

Duboko ušančeni u bezbednosnom sektoru, njima ne preostaje ništa drugo do borbe protiv korupcije i kriminala. I tu dolazimo do onog što gotovo sve zabrinjava, a što se samo dalo naslutiti hapšenjem Aca Đukanovića.

Jesu stavljeni iza brave mnogi pojedinci iz podzemlja, još i više važnih ličnosti iz bivše vlasti, ali hapšenjem Milovog brata u jednoj, po svemu sudeći, prilično samostalnoj i nekoordinisanoj akciji sa partnerima iz vlasti, SDT-om i ostalim bezbednosnim strukturama, Demokrate su pokazale da su im apetiti i ambicije mnogo veći. Uz to, daleko je 2027, a birači nisu baš toliko dugog pamćenja da bi se zadovoljili Acom, Katnićem, Lazovićima ili Vesnom Medenicom u zatvorskoj ćeliji.

Zato se i vlast i opozicija pitaju, svako iz svog ugla i zarad svojih interesa, ko je sledeći na spisku Demokrata.

DPS, dok preispituje važenje starih dilova (Daka Davidović), strahuje da „crvene kravate“ imaju bogohulne misli, a u vezi sa njihovim počasnim predsednikom.

PES i ostali nemaju ništa protiv hapšenja Đukanovića, ali ne bi da Demokrate prigrabe svu korist od jednog visokoprofitabilnog predizbornog poteza.

Sa druge strane, Demokrate zbijaju redove, novim zakonom su se definitivno zabarikadirali u svom utvrđenju – Ministarstvu unutrašnjih poslova, i uz misteriozni osmeh poručuju:

„Aco je u Spužu, neka se pripremi…“