Foto: I. L./Klix.ba; Frank Hoermann/SVEN SIMON / AFP / Profimedia

Lideri stranaka u Bosni i Hercegovini imaju još četiri nedelje do isteka roka koji je postavio visoki predstavnik Kristijan Šmit, a tiče se konačnog dogovora o izmenama Izbornog zakona. U suprotnom, Šmit je najavio da će po drugi put iskoristiti bonska ovlašćenja i sam nametnuti izmene pomenutog zakona.

Pre dve nedelje, Šmit je odredio rok od šest sedmica tokom kog bi politički lideri trebalo da postignu dogovor o izmenama Izbornog zakona. Zahtev visokog predstavnika je da se sve stranke usaglase o novom Izbornom zakonu, koji će morati da predoče upravo njemu.

U slučaju da se to ne desi, Šmit planira da iskoristi bonska ovlašćenja i sam nametne izmene zakona koji je izazvao veliku političku krizu u Bosni i Hercegovini.

Kristijan Šmit Foto:Frank Hoermann/SVEN SIMON / AFP / Profimedia

„Neka pripreme ideje, a onda ćemo u avgustu ili septembru videti. Nadam se da će neke stvari, poput blokade vlasti u Federaciji biti rešene. A onda će i druge stvari biti rešene. Onda ćemo u odgovarajuće vreme doneti odluku – orijentisaću se na ono što je važno za građane. Ja sam optimista“, kazao je nedavno Šmit za Federalnu TV u BiH.

Kako je istakao, ne odustaje od nametanja političkog dela izmena Izbornog zakona, uprkos oštroj reakciji političkih lidera.

Nametnute izmene

Šmit je u julu već nametnuo izmene jednog dela Izbornog zakona koje se tiču integriteta izbora.

„Znam da ovde nekad ima puno izazova, ali moram reći da nema prvorazrednih i drugorazrednih građana. Ova se zemlja sastoji od tri naroda koja odlučuju o sebi. Ponekad imam osećaj da neki drugi odgovorni ljudi misle da oni mogu govoriti u ime naroda. Znate da nažalost imamo i političku trećerazrednu borbu o tome da li ćemo imati izbora ili ne. Izbori nisu moneta za potkusurivanje stranaka. Oni su osnovno pravo svakog pojedinca tako da je meni zadovoljstvo da mogu izbore vratiti svima“, naglasio je Šmit.

Dokument o izmenama izbornog zakonodavstva i dela Ustava Federacije BiH izazvao je oštre osude političkih partija iz Sarajeva, jer se, prema njihovim tvrdnjama, predviđa cementiranje etničkih podela u Bosni i Hercegovini.

POGLEDAJTE JOŠ:

Komšić optužuje Šmita da udovoljava Zagrebu

Hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić, koji je u to telo izabran glasovima Bošnjaka, optužio je visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita da traži bilo kakav izgovor za nametanje diskriminišućih odredbi Izbornog zakona.

“Vidljivo je da gospodin Šmit traži bilo kakav način kojim bi zadovoljio ovdašnju javnost a da pri tome Dom naroda FBiH putem nametnutih odluka isporuči Zagrebu“, smatra Komšić.

Napori koji se, kako kaže, ulažu da bi se Dom naroda i političko odlučivanje iz BiH prenelo u Zagreb iziskuju to da se probosanske, a posebno građanske opcije dogovore oko pozicije vezane za ulogu ovog doma.

Prema Ustavu BiH, u Predsedništvo se biraju tri člana – Bošnjak i Hrvat iz Federacije BiH i Srbin iz entiteta Republika Srpska. Ovo je odrednica koja onemogućuje Jevrejima, Romima i ostalima mogućnost kandidovanja i biranja za članove Predsedništva, delegate u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH u kom u tri kluba sedi po pet Bošnjaka, Hrvata i Srba.

Istovremeno, Bošnjaci i Hrvati iz entiteta Republika Srpska, kao ni Srbi iz entiteta Federacija BiH ne mogu da se kandiduju ili delegiraju na te pozicije.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Tagovi

Komentari

Svi komentari (5)