VIDEO Ukrajinci razneli ključno Putinovo postrojenje za izvoz gasa

Dalekometne bespilotne letelice, opremljene eksplozivnim bojevim glavama, pogodile su veliko postrojenje za preradu gasnog kondenzata Ust-Luga, smešteno u blizini Sankt Peterburga na Baltičkom moru, izazvavši snažne eksplozije i požare. Očevici su izvestili o najmanje dva velika požara nakon napada koji se dogodio tokom jutarnje smene.

Postrojenje Ust-Luga, u vlasništvu Gasproma, kojim upravlja energetska kompanija Novatek, jedno je od najvećih postrojenja za preradu prirodnog gasa u Evropi i ključno izvozno čvorište za ruski gas koji se transportuje gasovodima s Arktika i iz zapadnog Sibira.

Pričinjena velika šteta

Video-snimci koje su napravili radnici postrojenja prikazuju precizne pogotke na jedinici za gasni kondenzat, praćene velikim vatrenim kuglama. Ruski mediji izvestili su da je jedinica pretrpela značajnu štetu. Prema procenama, popravke bi mogle trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.

Kompleks Ust-Luga ima kapacitet prerade do 45 milijardi kubnih metara gasa godišnje, iz čega se proizvodi 13 miliona tona ukapljenog gasa (LNG), gotovo isključivo za izvoz. Uz to, godišnje proizvodi i 3,6 miliona tona etana, 1,8 miliona tona propan-butana, kao i naftu, mlazno gorivo i lož-ulje.

Iz Generalštaba ukrajinske vojske u nedelju uveče preuzeli su odgovornost za napad, nazivajući ga uspešnim. Iako nije naveden tačan tip korišćene letelice, veruje se da je reč o dronu Batyar, čiji domet od 800 kilometara omogućava pogodak postrojenja udaljenog oko 750 kilometara od mogućih ukrajinskih lokacija za lansiranje.

Ekonomske posledice

Ukrajinska vojna geolokacijska grupa Cyber Broshono ocenila je štetu kao „kritičnu“, nazivajući postrojenje „srcem“ ruske prerade gasa za izvoz. „Ovo je značajan udarac ne samo ruskoj energetskoj infrastrukturi, već i njenom izvoznom potencijalu“, navodi se u njihovoj proceni. Stručnjak za energetsko tržište Evgen Instrebin procenio je da svaki dan zastoja postrojenje gubi 12 miliona dolara.

Kao posledica napada, glavna vazdušna luka u Sankt Peterburgu, Pulkovo, bila je zatvorena veći deo nedelje. Regionalni guverner Aleksandar Drozdenko izjavio je da je požar izazvan „padajućim ostacima“ deset uništenih ukrajinskih dronova, ali snimci pokazuju letelice koje direktno pogađaju ciljeve.

Reakcije iz Evrope

Ukrajina je od sredine 2023. godine pokrenula kampanju udara na rusku energetsku, elektroenergetsku i transportnu infrastrukturu, a napadi su se intenzivirali tokom 2025. godine. Prošlog četvrtka ukrajinski dronovi pogodili su pumpnu stanicu na naftovodu Družba, ključnom pravcu za snabdevanje Evrope ruskom naftom.

Taj napad izazvao je oštre reakcije slovačkog premijera Roberta Fica i mađarskog premijera Viktora Orbána, koji su optužili Ukrajinu za vođenje ekonomskog rata protiv njihovih zemalja. Obojica lidera, poznati po proruskim stavovima, sugerisali su da bi se Ukrajina trebalo da preda. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha odgovorio je da je Budimpešta imala tri godine za diverzifikaciju izvora energije, „kao i ostatak Evrope“.

Problemi za rusku naftnu industriju

Napadi na ruska postrojenja izazivaju sve veće probleme. U četvrtak, 21. avgusta, pogođena je i najveća rafinerija nafte u Rusiji, kod Rostova, a požari su ugašeni tek u nedelju. Od početka avgusta, ukrajinski dronovi pogodili su najmanje deset velikih rafinerija, smanjujući ukupni kapacitet prerade u Rusiji za procenjenih 10 do 25 odsto.

Kremlj pokušava da stabilizuje domaće tržište ograničavanjem izvoza i nametanjem gornjih granica cena goriva. Međutim, ti pokušaji nisu u potpunosti uspešni. Zbog smanjenih kapaciteta i poremećaja u transportu, u nekim regionima zabeležene su nestašice i dugi redovi na benzinskim pumpama, a najteže su pogođeni okupirani Krim i Lugansk, kao i udaljeniji delovi Rusije poput Burjatije i pacifičke obale.