2
Bivši pripadnik kineske policije u trosatnom intervjuu za CNN opisao je sistematsku kampanju mučenja nad etničkom manjinom Ujguri u logorima čije postojanje Kina godinama negira. On je zatražio je da ga identifikuju samo kao Đijanga, kako bi zaštitio članove svoje porodice koji ostaju u Kini.
Pročitajte još:
„Stotine policajaca naoružanih puškama išli su od kuće do kuće u ujgurskim zajednicama, izvlačeći ljude iz njihovih domova, stavljajući im lisice, preteći da će ih ubiti ako se odupru“, kaže bivši detektiv kineske policije za CNN.
„Sve smo ih nasilno odveli u toku noći. Udarali smo ih dok ne postanu modri i natečeni“, rekao je on.
Tokom svog boravka u pokrajini Sinđijang koju većinski naseljavaju Ujuguri, Đijang je video da je svaki zatvorenik pretučen tokom ispitivanja, bilo da je muškarc, žene iili dete.
„Mučenje bi uključivalo vezivanje ljudi za metalnu ili drvenu ‘tigrovu stolicu’, vešanje na plafon, seksualno nasilje, strujne udar i davljenje. Zatvorenici su često bili prisiljavani da ostanu budni danima, a uskraćivana im je hrana i voda“, rekao je on.
Osumnjičeni su uglavnom optuživani za teroristička krivična dela, ali Đijang veruje da niko od stotine zatvorenika koje je uhapsio nije počinio zločin.
„Oni su obični ljudi“, rekao je.
Mučenje u policijskim pritvorskim centrima prestajalo je tek kada bi osumnjičeni priznali delo. Zatim su ih prebacivali u drugu ustanovu, poput zatvora ili logora.
Kako bi potvrdio svoj identitet, Đijang je CNN-u pokazao svoju policijsku uniformu, zvanične dokumente, fotografije, video zapise i identifikacione dokumente.
Verovao je da se bori protiv terorizma
Prvi put kada je bio raspoređen u Sinđijang želeo je da pomogne u borbi protiv terorističke pretnje za koju mu je rečeno da bi mogla da ugrozi njegovu zemlju. Do tog trenutka radio je više od deset godina u policiji, pa je bio željan i unapređenja.
Rekao je da ga je šef zamolio da preuzme funkciju, rekavši mu da „separatističke snage“ žele da razore domovinu.
Tada mu je rečeno da je 150.000 policijskih pomoćnika regrutovano iz provincija širom kontinentalne Kine po šemi koja se zove „Xinjiang Aid‘“. To je program koji je ohrabrivao kopnene provincije da pružaju pomoć područjima Sinđijanga, uključujući resurse javne bezbednosti. Privremena radna mesta su bila finansijski nagrađivana – Đijang je tada primao dvostruko veću platu i imao beneficije.
Ubrzo se razočarao u novi posao.
„Bio sam iznenađen kada sam otišao prvi put. Svuda su bile bezbednosne provere“, rekao je.
Tokom rutinskih operacija preko noći, dati su mu spiskovi imena Ujgura koje mora da uhapsi kako bi ispunio zvanične kvote. Za hapšenja su primenjivali dve taktike. Prva je podrazumevala da timovi policajaca pretražuju kuće ljudi i preuzimaju podatke sa njihovih računara i telefona. Druga taktika bila je da opštinski komitet okupi lokalno stanovništvo na sastanak sa seoskim načelnikom, pre nego što ih masovno uhapsi.
Zvaničnici su tretirali Sinđijang kao ratnu zonu, a policajcima je rečeno da su muslimanska manjina Ujguri neprijatelji države.
„Neki su samo psihopate“
„U policijskim pritvorskim centrima glavni cilj je bio izvući priznanje od zatvorenika, pri čemu je seksualna tortura bila jedna od taktika. Ako želite da priznaju, koristite električnu palicu sa dva oštra vrha. Vezali bismo dve električne žice na vrhove i postavili im žice na genitalije dok je osoba vezana. Neki ljudi ovo vide kao posao, neki su samo psihopate“, rekao je Đijang.
Priznao je da je često morao da se igra „lošeg policajca“ tokom ispitivanja, ali je rekao da je izbegao najgore nasilje, za razliku od nekih njegovih kolega.
„Jedna vrlo česta mera mučenja i dehumanizacije bila je da stražari narede zatvorenicima da siluju i zlostavljaju nove zatvorenike“, rekao je.
„Ja sam kriv“
Iz svog novog doma u Evropi, bivši policajac ne uspeva da sastavi više od nekoliko sati sna. Patnja onih koji su prošli kroz logore na njega je ostavila neizbrisiv trag, oseća se kao da je blizu nervnog sloma. Uz to je nepovratno razočaran u svoju rodnu državu.
„Oni su se pretvarali da služe narodu, a želeli su da postignu diktaturu“, rekao je on.
Sada ne može ni da se vrati u Kinu.
„Pretukli bi me na smrt. Bio bih uhapšen. Bilo bi mnogo problema. Prebeg, izdaja, odavanje državnih tajni, subverzija, nikada mi ne bi oprostili. Činjenica da govorim za Ujgure dovodi do toga da bih bio optužen za učešće u terorističkoj grupi“, dodao je.
Na pitanje šta bi uradio da se suoči licem u lice sa jednom od svojih bivših žrtava, rekao je da bi se uplašio i pobegao glavom bez obzira.
„Ja sam kriv i nadam se da im se ovakva situacija više neće ponoviti. Nadao sam se njihovom oprostu, ali to bilo bi previše teško za ljude koji su patili od takve torture. Kako da se suočim sa tim ljudima? Čak i ako ste samo vojnik, i dalje ste odgovorni za ono što se događa. Morate da izvšavate naređenja, ali mi jesmo odgovorni za ovo“, zaključio je.
Stejt department: Dva miliona Ujgura zatočeno
Stejt department procenjuje da je do dva miliona Ujgura i drugih etničkih manjina zatočeno u logore u Sinđijangu od 2017. godine. Kina kaže da su logori usmereni na borbu protiv terorizma i separatizma i više puta je negirala optužbe za kršenje ljudskih prava.
„Želim da naglasim da genocid u Sinđijang nije ništa drugo do glasina potkrepljena skrivenim motivima i otvorenom laži“, rekao je Žao Lijian, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova, na konferenciji za novinare u junu.
Zvaničnici vlade Sinđijanga su u čak predstavili čoveka na konferenciji za novinare za kojeg su rekli da je bivši zatvorenik. On je porekao da je u kampovima bilo mučenja, nazivajući takve navode „potpunom laži“. Nije bilo jasno da li je govorio pod prinudom.
BONUS VIDEO: Kako priroda i čovek polako „jedu“ najveću svetsku građevinu – Kineski zid
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
