Lider Građanskog pokreta URA i bivši premijer Crne Gore, Dritan Abazović, rekao je u intervjuu za Nova.rs da je svestan da mu je život ugrožen zbog toga što se, dok je bio deo izvršne vlasti, obračunavao sa organizovanim kriminalom i da je u državnom zatvoru u Spužu njegovo ime najčešće targetirano kao najveći problem kriminalaca. U razgovoru za naš portal, Abazović rekao da su u pitanju ljudi koji imaju više novca nego što je u ovom trenutku u državnom trezoru Crne Gore, te da je uveren kako će oni će želeti neku vrstu revanšizma, ali da to kod njega ne izaziva neki poseban strah.
Za Dritana Abazovića šira javnost u Srbiji čula je prvi put nakon izborne pobede 2020. godine, odnosno prvog poraza Demokratske pratije socijalista Mila Đukanovića na nekim izborima posle 30 godina suverene vladavine. Oči čitavog regiona bile su tada uprte u jednog mladog čoveka i grupe od četiri poslanika za koju se sumnjalo da bi možda mogla da poklekne, izda pobedu i time produži vladavinu tadašnjeg gospodara Crne Gore.
To se, međutim, nije dogodilo. Đukanović je srušen, ali će priče o izdaji istorijske pobede, „oživljavanju“ DPS-a, kao i optužbe s druge strane da je „albanski četnik koji sarađuje sa Demokratskim frontom“ i neko ko je dozvolio Srpskoj pravoslavnoj crkvi da upravlja Crnom Gorom postati svakodnevica.
„Ja sam Albanac ekumen i ponosam sam na to, a isti ti ljudi u gradu u kom živim (Ulcinj prim. aut) dolaze, pružaju mi ruke i govore da je sve što sam pričao pre dve godine istina i da ovi ljudi koji se predstavljaju albanski lideri su samo lideri za svoju funkciju“, objašnjava naš sagovornik.
U prvom intervjuu za srpske medije datom pošto je napustio mesto premijera Crne Gore, Dritan Abazović je govorio o dolasku na tu funkciju, najtežim momentima i izazovima s kojima se suočavao, o tome šta misli o optužbama da je „izdajnik izborne pobede ostvarene 30. avgusta 2020. godine“, da li je on taj koji „namestio“ aferu Milojku Spajiću, kao i zašto nije za vreme njegovog mandata uhapšen bivši predsednik Crne Gore, Milo Đukanović.
Je li vam bilo teško da napustite mesto premijera? Vaši kritičari su govorili da će morati mehanizacija da se uključi da bi vas odvojili od fotelje?
Za mene je bilo lako. Mi smo je napustili uz pesmu i kako dolikuje. Mislim da smo postavili nove standarde, a mehanizacija je trebala kako bi došla nova Vlada koja se sastavila u poslednjoj nedelji pred istek roka i koja je ponovo manjinska, iako su govorili da će parlamentarni izbori da označe neku novu dinamiku i vrednost. Videćemo šta će biti, ali u svakom slučaju – kao što sam vrlo lako prihvatio izazov tako i sa zadovoljstvom prihvatam da se vratim u opoziciju.
A kako doživljavate to što su za vas nazivali premijerom turistom/avanturistom?
Svašta sam čuo o sebi. Ja sam došao da svoj posao odradim veoma korektno i časno i zadovoljan sam svojim rezultatima. Ne dotiču me komentari, čak ni ozbiljni komentari me ne dotiču. Da su me doticali komentari, verovatno bih davno bio u situaciji da odustanem od ovog posla. I sam sam nekad iznenađen sa koliko rezistencije sam spreman da prihvatim te stvari.
Je li bilo momenata gde ste sebi rekli: “Što je ovo meni trebalo?”
Bilo ih je i to veoma često. Zašto? Zato što ljudi neretko nisu uspevali da isprate vaš tempo i neretko se osećate usamljeno kad idete u neki reformski proces donošenja teških odluka. To su situacije kad shvatite da ulažete ogromnu energiju i trud, želite da pokažete ljudima da je dva plus dva jednako četiri, a to se teško prihvata. Tad dođe do situacije gde se zapitate da li je uopšte vredno boriti se za takve stvari. Naravno, imate situacije kad neke stvari promenite iz korena i onda se stvara suprotan utisak od tog i tad kažete sebi je je nešto ipak vredelo žrtve.
Šta biste izdvojili kao najteži momenat?
Bilo ih je nekoliko. Mi smo imali jednu situaciju, kad sam bio potpredsednik Vlade zadužen za bezbednost, a ticala se ustoličenja mitropolita Joanikija. Tad smo imali veoma složenu situaciju i vrlo lako je moglo da dođe do sukoba širih razmera iz kojih se Crna Gora ne bi mogla oporaviti. I mislim da je to bila važna prekretnica.
Najteži momenti su svakako bili kad smo morali da se obračunamo sa organizovanim kriminalom. To su najsloženije operacije i neki slučajevi, koji će se aktivirati u narednom periodu, će isto pokazati obim i veličinu tog kontaminiranog i uprljanog državnog sistema. Ljudi su vam tu za lepe teme, lepe stvari, kad se otvaraju putevi, autoputevi, kad se otvaraju hoteli ili stavlja kamen temeljac za neku školu ili kliniku… Kad su složene stvari, koje nose određene bezbednosne rizike i zameranja, pogotovo u Crnoj Gori koja je mala i gde svako svakog poznaje i gde je čak veliki broj ljudi u nekim vezama, bilo rođačkim, familijarnim prijateljski – tu onda ostajete prilično usamljeni.
Vaša bezbednost bila je ozbiljno ugrožena, naročito nakon hapšenja Slobodana Kašćelana. Jeste imali u podsvesti to da vam je život ugrožen?
U tim trenucima ja sam više razmišljao o drugim ljudima, o svojoj porodici i svojim prijateljima. Ljudima koji realno nemaju nikakve veze sa ovim, a možda su žrtve zato što se neki njihov bavi nekim poslom. Meni je to bilo opterećenje i tu vrstu psihičkog opterećenja sam imao uvek. Imam ga i sada. Što se mene lično tiče, ja sam to shvatio kao dužnost i ne mogu ljude da ostavim na cedilu. Niko nije na mene vršio pritisak da se opredelim na takvu vrstu borbe. Ja sam se dobrovoljno toga prihvatio u momentu kad su bili ti istorijski izbori 30. avgusta 2020. godine, a glavni zadatak je bio da Crnom Gorom više ne upravlja mafija. Tačno je da je taj zadatak bio specifičan i tačno je da se tada pogoršala bezbednosna slika vezano za ljude koji učestvuju u tom procesu. Reći ću vam da u našem državnom zatvoru u Spužu ne postoji nijedno ime koje kriminalci koje tretiraju i targetiraju za svoje problem osim mog. Možda je neko drugi pomenut, ali niko nije u kontinuitetu tako targetiran. To je malo teško da shvatite..Niti sebe smatram “Supermenom”, niti mislim da imam neke posebne natpriordne moći da bih mogao sve to da nosim na svojim ramenima, međutim, kad preuzmete neku dužnost vi morate do kraja da ostanete u tome. Mi moramo da se oslobađamo stega organizovanog kriminala zbog budućnosti naše države. Mislim da sam bio prvi vojnik na frontu u tome, iako sam kamandno negde nazad, jer mi je ideja bila da preuzmem pritisak na sebe. Mogu da vam napravim parlalelu sa sportom, pošto sam navijač Intera: Žoze Mourinjo je imao tu taktiku da uvek preuzima sav pritisak i teret na sebe kako bi rasterio ekipu. I ja sam se trudio da sav pritisak ide na mene, a da služba i svi u sistemu osećaju manji pritisak kako bi bili efikasniji..
Imate li utisak da vam je sad ugrožen život? Mere zaštite koje imate nisu iste kao dok ste bili premijer.
To je tačno, i sad imam određene mere zaštite. Mislim da je infiltriranje u nove političke strukture od strane organizovanog kriminala postoji i da se ti ljudi sigurno neće predati. Oni imaju mnogo više novca nego što mi u ovom trenutku imamo u državnom trezoru Crne Gore. Ti ljudi će definitivno želeti neku vrstu revanšizma i povratak svojih pozicija. Mnogo će zavisiti od novih vlasti i njihove odlučnosti da ih spreče. Mislim da imaju solidno postavljenu infrastrukturu da ih dalje desetkuju u tome uspeju, ali to će zavisiti od političke volje.
Dakle, vi osećate da vam je u ovom trenutku život ugrožen?
Ja moram da kažem da mislim da jeste, ali da to kod mene ne izaziva neki posebni strah. Eto, tako ću da odgovorim čisto da bih zaštitio državne institucije Crne Gore.
Kad ste stupili na poziciju premijera optuživali su vas da ste izdali pobedu iz 2020. godine. Šta vi kažete na to?
Ja ne mislim tako, zato što je vrlo jasno šta se desilo. Ja sam penzionisao Mila Đukanovića, potpuno sam urušio njihovu politiku koja je bila krajnje desničarska i preteća u tom trenutku, a sad više nije. U potpunosti sam eliminisao one stubove na kojima je počivala njihova vlast. To je vreme pokazalo. Manjinska vlada je morala da se napravi iz nekoliko razloga… Tadašnja vlast nije imala podršku parlamenta, nije mogla da uvede sankcije koje su od nas tražili međunarodni partneri nakon početka ruske agresije na Ukrajinu…. Mislim da je to bilo dobro rešenje u tom trenutku. Isto tako važan je bio i taj socijalni amortizer koji smo mi dva puta proizveli, jednom kroz ekspertsku Vladu, drugi put kroz manjinsku vladu, i to se manifestovalo time da u 2023. godini u Crnoj Gori, nakon tri izborna ciklusa, dva kruga predsedničkih izbora i parlamentarni izbori proteknu u atmosferi kao da se održavaju u Estoniji. Mislim da su to političke vizije. Dok nije bilo manjinske Vlade mi smo imali DPS koji ima 40 odsto, sad ima oko 20 procenata, a imali smo i Mila Đukanovića kao predsednika države. Mi sad imamo njega koji nema državnu funkciju i koji je imenovao nekog drugog za v.d. predsednika stranke. Imamo novog predsednika države koji je građanski orijentisan, novu Vladu, novu konfiguraciju državnog parlamenta koji bi trebao da pokaže kakve je orijentacije. U svakom slučaju, imamo novu vrednost na političkoj sceni i sve se to dogodilo za godinu dana i to bez podrške parlamenta. URA je taj “X faktor” koji je sve procese preokrenuo u pravcu u koji mi želimo da idemo kao država, a da to nije izazvalo velike potrese.
Kako biste vi objasnili istorijsku ulogu Đukanovića? Slušali smo priče tri godine kako će on biti uhapšen, da će odgovarati, a mi što možemo da vidimo jeste da on uživa u svojim “penzionerskim danima”.
Da sam ga ja savetovao, on bi se politički penzionisao 2006. godine kad je Crna Gora stekla nezavisnost. Propuštanjem te prilike možda je on mislio da je sebi napravio neku uslugu, ali lično mislim da je nakon toga samo bio taj rastući pritisak o sprezi državene vlasti, koju kontroliše jedan čovek, i organizovanog kriminala. Bez obzira što je Crna Gora u međuvremenu ostvarila još jedan značajan cilj sticanjem statusa punopravne članice NATO, 2017. godine. Tačno je, on je sad u političkoj penziji, iako se to na Balkanu nikako ne može do kraja manifestovati. Možda on sutra opet odluči da nešto radi, zaista ne znam. Što se tiče procesuiranja onih radnji koji se mogu dovesti u vezu sa njim – ljudi bliski njemu su počeli da se procesuiraju i to je dobra stvar zbog pravde. Što se njega lično tiče, postoje predmeti vezani i za njega i to nije sada pitanje za bivšu izvršnu vlast, već za instituciju Specijalnog državnog tužioca. Oni sada imaju jedan predmet koji se tiče tog famoznog “prvog miliona” koji je on uzeo u Pireus banci u Londonu i onda su se iz tog jednog miliona stvorili mnogi drugi milioni. Da li će to sada dobiti neki epilog ili ne? U ovom trenutku ne bih da spekulišem, ali moram reći da ne postoji funkcioner za kog je postojala neka osnova, a da nije “napadnut” makar u delu koji se tiče otvaranja nekog procesa. Mi bi trebalo da priznamo da je ta “duboka država” prisutna i u Crnoj Gori i da je ta tzv. ‘promafija’ zaista rasprostranjena.
I vi verujete da oni “drže leđa” Đukanoviću?
Postoje ljudi koji njemu drže leđa i ljudima oko njega. Ono što je definitivno tačno, to je da se obruč dobro stegao oko ljudi koji su bili veoma bliski s njim – pomenuću Vesnu Medenicu, Veselina Veljovića, dugogodišnjeg direktora policije i target oko Zorana Lazovića koji je posebna priča i posebni njegov intimus u mnogim stvarima. Ja ne kažem sad da su oni radili zajedno, ali to su ljudi koji dolaze iz njegovog prvog intimnog kruga i sa kojima je imao baš tesnu saradnju.
A jeste razmišljali da bi za vas bilo politički isplativo da uhapsite Đukanovića? Imamo primer iz Srbije gde je Vučić po dolasku na vlast izvršio medijsku pripremu i politički uticao na hapšenje biznismena Miroslava Miškovića što mu je bukvalno dupliralo rejting.
Nisam za politička hapšenja, odmah da se izjasnim. Da li oni mogu da podignu rejting, verovatno mogu, ali ja se borim za to da ruka pravde zaista bude ruka pravde, a ne produžena ruka političkih stranaka. A to ako hoće da praktikuju neki drugi – evo im sad prilike.
Mislite li da hoće?
Mislim da oni nemaju hrabrosti za to i da će se rešiti samo oni slučajevi koji su već rešeni. Mi nemamo sistem da premijer države naređuje ko će da se hapsi i meni je to sasvim u redu. Kad je reč o političkim poenima, ne znam kako je u Srbiji, ali u Crnoj Gori je nešto drugačije. Ovde ljudi iz političke sfere su nesrećni kad se rade dobre stvari za državu. Imate stranke koje su iz sve snage tražile da dođe do popisa, a sad hoće da se odloži. Imate stranke koje su na najveću moguću agendu stavile Temeljni ugovor sa SPC, pa im je bilo krivo što je to potpisao Dritan Abazović.
A što im je bilo žao? Je li ima to veze sa vašim poreklom?
Odakle znam.. Vezano za poreklo, to je najlepša stvar. Ja jesam ekumen Albanac. Postoji ta velika sebičnost, ljudima smeta kad neko ostvaruje rezultate. Evo, sad je počela sa radom nova Vlada Crne Gore, a sve ideje koje promoviše su ideje koje je promovisala 43. Vlada. Još nisam čuo niti jedan novitet. Meni to ne smeta.
Pa, što onda niste sa njima ako je sve isto kao i kad ste vi bili?
Meni to ne smeta, neka oni samo nastave tako. Mi treba da igramo ulogu ledolomca i političke opcije koja otvara nove vidike i to ne samo za Crnu Goru. Mislim da URA već ima regionalni uticaj. To nije uticaj u glasovima, ali jeste u onome što bi trebalo da predstavlja viziju pomirenog regiona. To bi trebalo da radimo i ubuduće.
Da možete da vratite vreme unazad, da li biste obarali Vladu Zdravka Krivokapića zbog koje su i počeli da vas opisuju kao izdajnika?
Naravno, naravno… Svakakve etikete su lepili, a onda su opet došli na moje.
Da li biste opet isto uradili?
Za svaku stvar, samo prođe određeni vremenski period i oni dođu na moje. Isto je Milojko Spajić sa DPS. Potpuno identična stvar. Prvo vas napadaju, a onda kažu da je sve to politički i da je njima sve u redu. Pogledajte ljude koji su oko Spajića, zar nisu DPS?
Zdravko Krivokapić vam nikad nije oprostio što ste na kraju praktično vi oborili tu 42. Vladu?
On je tek posebna priča. On nije imao nikakvu podršku ljudi na čijoj listi je bio. Svi ljudi su bili protiv njega. Jedini čovek koji je prihvatio da on bude premijer sam ja. I šta sad reći za njega? Šta normalan čovek da kaže za Zdravka Krivokapića? Njemu je Andrija Mandić rekao da je objekat u celoj priči i da ga je neko doveo da bude objekat, a ne subjekat.
Govorite o tom famoznom sastanku na Ostrogu?
Ne samo o tom sastanku. Inače mu je to rekao – da je doveden i postavljen samo za tu ulogu. I jedini čovek koji ga je podržao sam bio ja. Zamislite šta sad priča Zdravko Krivokapić? Ali ne priča Zdravko Krivokapić to bez razloga, kao što nije bez razloga najglasniji u odbrani Milojka Spajića. Vreme će sve pokazati, kao što je za sve do sada pokazalo. Ja se samo nadam da ćemo vi i ja imati priliku tad da pričamo, iz ove ili iz one pozicije. Niti on (Zdravko Krivokapić prim. aut) njega brani bez nekog velikog interesa, niti je ovaj (Milojko Spajić prim.aut) njega tamo doveo bez nekog velikog interesa. Prva odluka te 42. Vlade Crne Gore u kojoj smo bili sva trojica bila i koju smo mi podržali je bila da se zadužimo 750 miliona evra. Istu stvar Spajić će da uradi do 1. januara ili odmah posle 1. januara. I zato je nervoza kod Milojka Spajića, zato što Dritan Abazović nije onaj od 30. avgusta.
Možete li da uporedite Jakova Milatovića i Milojka Spajića?
Sa gospodinom Jakovom Milatovićem sam imao veoma dobru saradnju dok smo institucionalno morali da sarađujemo i naravno da i sad možemo da je nastavimo. Mislim da je on ulogu predsednika do sada obavljao na jedan veoma kvalitetan način i veoma je dobro da se na ovakav način predstavlja Crna Gora nakon Mila Đukanovića. Za to mu zaista pružam moralnu i političku podršku. S druge strane oni, koliko sam mogao da primetim, imaju neke unutrašnje trzavice. Možda je to netačno… Radi se o dva različita tipa čoveka, neko je malo liberalniji, neko malo konzervativniji, neko je malo brži, a neko malo sporiji. Ne bih ulazio u neku detaljniju analizu, imam mišljenje, ali to je zaista nepotrebno. U svakom slučaju i jednom i drugom želim mnogo uspeha na novim pozicijama.
Tokom izborne kampanje pojavila se priča o vezama Spajića i uhapšenog južnokorejskog kralja kriptovaluta Do Kvona. Šta kažete na optužbe da ste vi direktno spakovali Spajiću tu aferu pred izbore?
To su budalaštine i gluposti. Što se mene tiče, ja sam tu i nikakve veze sa Južnokorejancem nisam imao. Ja sam zadovoljan što je država Crna Gora, za razliku od brojnih drugi država koje ga traže, smogla snage da ga uhpasi u momentu kad je saznala da je on njenoj teritoriji. Advokat je uputio jedno pismo, zanimljivo da je to pismo došlo sa advokatskog imena kancelarije, od kojih je jedno od ta dva imena poslanik pokreta „Evropa sad“ što oni neće da kažu. A šta čovek može da uradi? Znači, samo bude sumnje sami u sebe. Inače, gospodin Spajić ima ideju da od Crne Gore pravi neki “kripto raj”, videćemo da li je odustao od te ideje ili će ostati dosledan njoj. Voleo bih da se situacija oko Do Kvona razreši, moram da naglasim da je moja uloga je bila krajnje profesionalna, kao što je bila u milion drugih slučajeva, a verujem da bi isto tako postupio i Spajić. Ako vam dođe neko pismo od neke osobe za koju postoji velika međunarodna pažnja različitih istražnih organa, na vama je da to pismo samo prosledite Specijalnom državnom tužilaštvu na dalje postupanje. Šta će oni s tim dalje da rade, više nije naša nadležnost. To je sve što sam ja u tom trenutku uradio.
Ali bio je neobičan tajming kad se to pismo pojavilo. Usred izborne kampanje.
A nije bio neobičan tajming da Do Kvon dolazi dva meseca pred izbore u Crnoj Gori? Nije bilo neobično da Do Kvon zna koji su ljudi finansirali Milojka Spajića? To nije bilo neobično? A neobično je bilo da pismo, koje dođe kod premijera u kancelariju, prosledite Specijalnom državnom tužilaštvu. Razumete li vi o čemu mi pričamo? Sve je to vrlo obično i u redu? Šta je trebalo, da se pismo čuva, stavi u fioku i da se njime ucenjuje posle Milojko Spajić? Ja to nisam želeo da radim, niti mi je padalo na pamet, ali bih voleo da stvari izađu na videlo. Na kraju, Milojko Spajić je dva dana pred izbore potvrdio sve navode koje je Do Kvon naveo u tom pismu – kad ga je upoznao, gde se sastajao s njim u Beogradu, koje godine je to bilo, koji mesec…Sad mi treba da se osećamo loše zbog toga? Stvarno ne mogu da razumem. Isto tako, ako nije imao ništa s njim, što je moguće, što nije da pozvao državne organe da rade svoj posao i kraj priče.
Kakva je bila sudbina one torte koju ste mu poklonili na primopredaji dužnosti?
Nije mu baš bilo milo zbog te torte. Nije hteo da se slika sa tortom. Bila je sveža i dobra i nadam se da su je pojeli zajedno sa službenicima.
Šta vam je rekao na primopredaji dužnosti?
Bilo je sasvim korektno. Pričali smo oko nekih tehničkih stvari koje su vezani za organizaciju vlade i generalnog sekretarijata. Mi mu stojimo i sad na usluzi oko tih nekih tehničkih stvari pošto nije prošlo ni desetak dana od kada je stupio na dužnost. Mi se ponašamo krajnje profesionalno i mislim da je način primopredaje dužnosti, ne samo između nas dvojice, pokazao jedan izuztan nivo političke kulture.
U drugom delu velikog intervjua sa Dritanom Abazovićem, imaćete priliku da pročitate kako bivši premijer Crne Gore opisuje odnose sa Srbijom i kakvi su njegovi lični odnosi sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, zbog čega smatra da je Beograd izgubio kredibilitet kod međunarodne zajednice nakon događaja u Banjskoj, ali i kako on vidi slučaj neuspelog transfera košarkaša Nikole Mirotića u Partizan..