Foto: Levine/Washington Post / Sipa Press / SOPA Images Limited / Alamy / Alamy / ARIS MESSINIS / AFP / Profimedia

Ubrzo nakon što je ruski predsednik Vladmir Putin objavio aneksiju četiri oblasti koje je Rusija okupirala u Ukrajini, ukrajinska vojska je povratila kontrolu nad istočnim gradićem Limanom koji ima strateški značaj. Povlačenje ruske vojske iz ovog gradića, koje je potvrdilo i rusko ministarstvo odbrane, veoma je značajno i zbog simbolike - označava uspešan nastavak ukrajinske kontraofanzive na onim područjima koje je Rusija okupirala.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski nedavno je rekao da će vojska njegove zemlje nastaviti kontraofanzivu na istoku i jugu, a 2. oktobra je objavio da je Liman „potpuno očišćen od ruskih snaga“. Zelenski je, u svom obraćanju na Telegram kanalu, rekao i da se „ruski generali međusobno optužuju zbog serije neuspešnih i sramotnih napada“.

U Limanu, ukrajinski vojnici su proslavili pobedu time što su se snimili kako zauzimaju policijsku stanicu. Takođe, objavili su i video-snimak na kom se vidi kako se nalaze ispred lokalne kancelarije Denisa Pušilina, lidera samoproglašenog proruskog entiteta Donjecke narodne republike, kog je imenovao Kremlj.

Volodimir Zelenski Foto:Ukraine Presidents Office / Zuma Press / Profimedia

Nije sasvim poznato koliko ruskih vojnika je stradalo prilikom povlačenja iz Limana – snimci na društvenim mrežama prikazuju spaljena vozila, kao i vojnu opremu, ali i tela vojnika duž šumskih puteva. Ukrajinske snage zaplenile su najmanje jedan tenk T-72 koji je pretrpeo manja oštećenja, prenosi Gardijan.

U svom redovnom izveštaju, britansko ministarstvo odbrane je reklo da su ruske snage „verovatno pretrpele velike gubitke dok su napuštale grad“. Takođe, dodaje se i da je Liman strateški važan jer „pruža kontrolu nad ključnim putnim prelazom preko reke Siverski Donjec, iza koje Rusija pokušava da konsoliduje svoju odbranu“.

„Liman je važan jer je to sledeći korak ka oslobađanju ukrajinskog Donbasa. To je prilika da se ide dalje do Kremenje i Severodonjecka, a takođe ima veoma veliki psihološki značaj“, rekao je Serhij Čerevatji, portparol istočnih ukrajinskih snaga, a preneo Rojters.

Može li doći do eskalacije?

Poraz oko Limana verovatno znači da Kremlj, odakle verovatno dolaze sve komande oko rasporeda vojske na terenu, smatra da prioritet više nije odbrana Luganske oblasti, već zadržavanje kontrole nad okupiranim teritorijama u južnoj Ukrajini, navodi vašingtonski Institut za studije rata u svom redovnom izveštaju.

„Ukrajinski i ruski izvori dosledno ukazuju da su ruske snage nastavile da jačaju svoje položaje u oblastima Hersona i Zaporožja, uprkos nedavnom kolapsu fronta Harkov-Izjum, čak i kada su ruske pozicije oko Limana propale.

Odluka da se ne pojačaju ranjive linije fronta u Kupjansku ili Limanu je skoro sigurno bila Putinova, a ne odluka vojne komande, i sugeriše da je Putinu mnogo više stalo do zadržavanja strateškog terena u oblasti Hersona i Zaporožja, nego do Luganske oblasti“, navodi se u njihovom izveštaju.

Bez obzira na to šta im je trenutno prioritet, činjenica je da ruske snage već neko vreme nisu ostvarile veći uspeh na bojnom polju. Da im na terenu ne ide baš najbolje, pokazuje i to što je nedavno proglašena delimična mobilizacija kojom bi se dodatnih 300.000 vojnika poslalo u rat, a koja je naišla na otpor jednog dela ruskog stanovništva.

„Realnost na bojnom polju sa kojom se Putin suočava je, mislim, nesporna. Nikakva mobilizacija, nikakva aneksija, nikakve nuklearne pretnje ne mogu ga izvući iz ove situacije“, rekao je za ABC bivši direktor CIA Dejvid Petreus.

On se ovom rečenicom osvrnuo i na sve oštriju retoriku ruskog predsednika koji je u nedavnom obraćanju nagovestio kako Rusija ne bi prezala od „korišćenja svih sredstava“ ukoliko bude smatrala da je to neophodno, što su mnogi na Zapadu razumeli kao prikrivenu pretnju taktičkim nuklearnim oružjem.

„Čisto hipotetički govorim, Rusija bi u tom slučaju dobila odgovor zajedničkim naporom NATO članica. To bi uništilo sve ruske konvencionalne snage koje možemo videti i identifikovati na bojnom polju u Ukrajini, kao i svaki brod u Crnom moru“, rekao je Petreus, dodajući da eventualno korišćenje taktičkog nuklearnog oružja u Ukrajini ne bi samo po sebi bilo dovoljno da se NATO uvuče u direktan sukob, ali da bi do toga ipak moglo doći.

„Moglo bi da se desi da NATO zemlje kažu kako radijacija može da se proširi i na njih, pa da to bude povod za aktiviranje NATO odgovora. Sa druge strane, može se reći i da je to jednostavno previše strašna stvar, i da ne sme proći bez odgovora“, istakao je Petreus.

Foto:Kenzo TRIBOUILLARD / AFP / Profimedia

Stoltenberg: NATO pomaže naprednim naoružanjem

Mada se čini da NATO i Rusija po svaku cenu pokušavaju da izbegnu direktan sukob, zemlje članice Alijanse i te kako pomažu Ukrajini, naoružavajući je i dajući joj finansijsku podršku zahvaljujući kojoj može da nastavi da se brani od ruskih napada.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg se oglasio i povodom oslobađanja Limana, rekavši da to pokazuje „napredovanje Ukrajinaca“, ali i da je za to, bar delom, zaslužna pomoć koju NATO pruža Kijevu.

„Videli smo da su uspeli da zauzmu novi grad Liman i to pokazuje da Ukrajinci napreduju, da su u stanju da potisnu ruske snage zbog njihove hrabrosti, veštine, ali i zbog naprednog naoružanja koje im SAD i drugi saveznici pružaju“, rekao je Stoltenberg u intervjuu za NBC. Upitan o zahtevu Ukrajine za ubrzano članstvo u zapadnom odbrambenom savezu, Stoltenberg je rekao da svaka odluka o članstvu mora biti doneta konsenzusom svih 30 saveznika koji moraju da pristanu da donesu takvu odluku.

***

BONUS VIDEO: Pogledajte kako se Moskva sprema za pripajanje ukrajinske teritorije

Komentari

Svi komentari (0)