Preokret u jednom od najbrutalnijih ratova: U sukobu učestvuje i zloglasni Vagner, a ovo je njegov glavni cilj

Ova pobeda predstavlja veliki trijumf generala Abdela Fataha al-Burhana, vojnog komandanta Sudana, čije su snage do sada kontrolisale samo luku Port Sudan na Crvenom moru. Pobunjenici su praktično od početka sukoba držali Kartum, aerodrom i velike delove zemlje, uključujući gotovo celu regiju Darfura.

Ruska podrška i strateški interesi

Sudanska vojska je očigledno dobila podršku iz Moskve. Ruski zvaničnici su poslednjih godinu dana bili česti gosti u Port Sudanu, a u februaru je objavljeno da Kremlj pregovara sa Burhanom o izgradnji pomorske baze u blizini ove ključne luke. Ovakav potez bi omogućio Rusiji prisustvo uz jednu od najvažnijih svetskih trgovačkih ruta.

Ruska vojna baza u Sudanu bila bi posebno značajna u kontekstu slabljenja ruskog uporišta u Siriji, gde bi eventualni pad režima Bašara al-Asada mogao da ugrozi ruske baze na mediteranskoj obali.

Na početku rata, ruska plaćenička grupa Vagner, koja kontroliše nekoliko sudanskih rudnika zlata, bila je optužena za snabdevanje pobunjenika oružjem. Međutim, Moskva je u međuvremenu balansirala odnose sa obe zaraćene strane, da bi sada očigledno podržala Burhana.

Kako je počeo krvavi sudanski sukob?

Rat u Sudanu izbio je u aprilu 2023. godine nakon raskida saveza između generala Burhana i Mohameda Hamdana Dagalua, poznatog kao Hemedti, lidera Snaga za brzu podršku. Ova dvojica su zajedno učestvovala u svrgavanju dugogodišnjeg diktatora Omara al-Bašira 2019. godine i vojnom preuzimanju vlasti 2021.

Burhan je u međuvremenu postao de facto lider zemlje, dok je Hemedti bio njegov zamenik. Njihova neslaganja oko buduće raspodele moći dovela su do naglog početka sukoba u aprilu 2023, kada su jedinice RSF-a iznenada osvojile Kartum i druge ključne lokacije. Sudan je tako postao još jedna u nizu afričkih država pogođenih ratovima i konfliktima.

Civili plaćaju najvišu cenu

Kao i u svakom sukobu, najveće žrtve su civili. Prema podacima američkih zvaničnika, do sada je poginulo oko 150.000 ljudi.

Iako je vojska sada povratila glavni grad, sukob nije završen. Analitičari upozoravaju da bi borbe mogle da se presele u Darfur, regiju koja je već simbol političke i humanitarne katastrofe. RSF i dalje drži velike delove ovog zapadnog dela Sudana, što može dodatno produžiti rat.

Postoji ozbiljan strah da bi dugotrajni rat mogao dovesti do raspada Sudana, što bi otvorilo prostor ekstremističkim grupama i dodatno destabilizovalo region. Sličan scenario već se odigrao u Libiji nakon pada Muamera Gadafija.

Iako većina analitičara ne očekuje novo cepanje Sudana, Afrička unija ostaje podeljena po tom pitanju. RSF je nedavno najavio formiranje rivalne administracije na teritorijama pod njihovom kontrolom, ali njihova legitimnost je upitna zbog brojnih ratnih zločina koje su počinili.

Podsećanja radi, Sudan se već jednom raspao – nakon svrgavanja Bašira, kada je Južni Sudan postao nezavisna država. Međunarodni krivični sud je tada izdao poternicu za Baširom, optužujući ga za genocid i ratne zločine u Darfuru.

Geopolitički interes velikih sila

Sudanski rudnici zlata doveli su ruske plaćenike iz Vagnera u zemlju, dok je Kina zainteresovana za eksploataciju nafte i zlata.

Administracija bivšeg američkog predsednika Džoa Bajdena podržala je sudansku vojsku, iako su i Burhanove snage optužene za ratne zločine. Bajdenova administracija je RSF otvoreno optužila za genocid, dok trenutni predsednik Donald Tramp za sada ne zauzima jasan stav po pitanju savezništava u Sudanu.

Međutim, ukidanje humanitarne pomoći USAID-a dodatno je pogoršalo ionako katastrofalne uslove u Sudanu, zemlji koja je već među najgorima za život na svetu. Ako se rat nastavi, humanitarna katastrofa u ovoj afričkoj državi mogla bi postati još strašnija.