Ukrajinka koja je razbesnela putinofile na Tviteru za Novu: Deca su mi Srbi, a pitaju da li nam je Srbija neprijatelj

Svet 28. nov 202216:49
Foto: Tanjug/AP Photo/Andrew Kravchenko,Maxym Marusenko/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia, Privatna arhiva

"Za ovih devet meseci sam očigledno navikla na konstantan stres i brigu, pa sam se adaptirala i akumulirala sav svoj bes u borbu sa ruskom propagandom na Balkanu. Moj stav je uvek isti – Rusiju i Putina treba zaobilaziti u širokom luku. Žao mi je kad vidim kako Rusija sad okupira Srbiju, sa sve istim stilom – “ista vera”, “iste boje”, “Rusi i Srbi su braća” itd. Sve smo to mi prošli. Ne zavidim onima koje je Rusija izabrala za bratski narod. Ali izgleda da taj put Srbija mora da prođe sama...", rekla je u intervjuu za Novu Irina Sieidkhanova, Ukrajinka koja pokušava da razbije rusku propagandu na Balkanu.

Vaši stavovi na Tviteru izazvali su veliku buru u jednom delu srpske javnosti. Kako se nosite sa uvredama i pretnjama zbog tvitova?

Sad imam kapacitet. U februaru i martu je bilo najteže, tada sam pisala uglavnom na Instagramu i Fejsbuku, pa takve pretnje blokirala. Za ovih devet meseci sam očigledno navikla na konstantan stres i brigu, pa sam se adaptirala i akumulirala sav svoj bes u borbu sa ruskom propagandom na Balkanu. I mogu reći da se više ne osećam kao Don Kihot koji se borio protiv vetrenjača. Da li je Tviter skupio više adekvatnih ljudi, da li su nekome oči počele da se otvaraju, ali sad na svaku poruku mržnje ili pretnje dobijam barem tri ili četiri sa podrškom. Trenutno mene čak razočaravaju putinofili i rusofili jer nisu sposobni da odbrane svoj stav, jer ga i nemaju pošto su samo repetitori propagande. Na svaki moj adekvatni komentar ili pitanje dobijam ili psovke, ili vređanje na temu pola, porekla, izgleda…Taman kad naoštrim kandže oni nestanu.

Foto: Irina Sieidkhanova

Između ostalog, podelili ste potresnu ispovest o majci. Kako je izgledao njen život pod ruskom okupacijom u Marijupolju, kako ste na kraju uspeli da je izbavite odatle?

S njom nisam imala veze od 1. marta do početka juna. Nisam znala da li je živa, ta tri meseca su bila najgora. Skoro pa nisu stizale novine iz grada, totalna blokada…Tokom marta sam dobijala vesti od bivših kolega i od školskih drugara koji su branili Marijupolj. Nisam mogla nikog da zamolim da ode do moje mame, jer Marijupolj je dosta velik grad i mnogo je bilo opasno šetati pod bombama s jednog kraja na drugi. Tek kad je stalo bombardovanje i naši hrabri momci bili prinuđeni da napuste Azovstalj, postalo je moguće tražiti sve svoje. Kontaktirala sam drugare sa faksa iz Donjecka, koji su dolazili u Marijupolj kao volonteri. Oni su bili kod moje mame, zatekli je živu, ali jako uplašenu i bolesnu. Pošto su Rusi blokirali sve ukrajinske mobilne mreže, volonteri su joj nabavili karticu takozvane DNR da imamo vezu.

To je isto bila prepreka, jer je ta mreža radila samo tamo, iz Slovenijie nije bilo moguće uspostaviti kontakt. Manje više normalnu vezu smo dobili sredinom leta, kad je ona ponegde nalazila wi-fi i javljala mi se na Viber. Od tada smo pričali da treba da napusti grad, na ukrajinsku stranu Rusi nisu puštali, a za izlazak preko Rusije trebalo je srediti brdo papira i proći kroz filtraciju. Na kraju je ona to uspela i doputovala u Sloveniju preko Rusije, Belorusije, Poljske i Nemačke, 11 dana je bila u putu.

Trudila sam se da je ne pitam puno, puštala sam je da priča kad poželi sama. Rekla je da bilo jako strašno, ali u nekom trenutku mnogi su prestali čak i da idu po skloništima, jer je bilo dana kad su bombe padale svakih pola sata. Mnogo im je pomoglo što su svi komšije, lepo su se organizovali i pomagali jedni drugima. Delili su hranu, kuvali zajedno na vatri, neko mlađi je išao da traži hranu i vodu, da sazna novosti.

I sami ste živeli u Srbiji godinama, kakav je Vaš stav o odnosu naše zemlje prema Rusiji i Vladimiru Putinu?

Moj stav je uvek isti – Rusiju i Putina treba zaobilaziti u širokom luku. Imamo posla s Rusijom mnogo vekova, istorija naše borbe potiče iz srednjih vekova i sve ovo vreme politika prvo Moskovije, zatim carske Rusije, SSSR-a, i sad Ruske Federacije je bila ista. A to je negiranje postojanja ukrajinske nacije, krađa naše istorije i identiteta, uništavanje jezika i kulture, omalovažavanje i pretvaranje u svoju koloniju.

Nikad nismo bili bratski narod, ne možeš biti brat nekome ko te smatra građaninom drugog reda i pokušava da izbriše tvoj nacionalni identitet. Razlikuju nam se jezici i to puno, razlikuju se mentalitet, istorija i kultura.

Žao mi je kad vidim kako Rusija sad okupira Srbiju, sa sve istim stilom – “ista vera”, “iste boje”, “Rusi i Srbi su braća” itd. Sve smo to mi prošli. Ne zavidim onima koje je Rusija izabrala za bratski narod. Ali izgleda da taj put Srbija mora da prođe sama. Ja mislim da je ipak pametnije da učiš na tuđim greškama, ali ako već nećeš, onda izvoli… Zaradi sam svoje ožiljke.

Kada razgovarate sa sunarodnicima koji se bore sa Rusima, nestašicom struje, hladnoćom, šta Vam kažu, kako izdržavaju sve?

Svi Ukrajinci dele isti stav. Bolje biti bez struje nego sa Rusijom. Bolje biti bez grejanja nego sa Rusijom. Bolje biti bez vode, nego sa Rusijom. Sve je bolje nego biti pod čizmom imperatora. Nije lako Ukrajincima. Niko nije ni mislio da će biti lako. Plaćamo veliku cenu za našu slobodu, skupo košta odbrana ovog izbora, biti evropska država, a ne zaglavljivati u prošlom veku zajedno s Rusijom, koja sanja da vrati SSSR.

Mnogi zameraju našem predsedniku što ne pristaje na pregovore. Ali iza njega stoji cela nacija, koja ne želi da Ukrajina pristaje na pregovore. S teroristima nema dogovara. Svaki zahtev za mir Rusija koristi samo da bi skupila snage i udarila ponovo. To je njen rukopis, u svim njenim ratovima. Tako da, koliko god je teško našim momcima na frontu, koliko god je teško i strašno civilima, svaki Ukrajinac zna za šta se mi borimo – za našu zemlju, za naš narod, za našu decu, za našu budućnost. Za našu slobodu, dok se Rusi bore da ostanu robovi.

Jedna od Vaših rečenica sa Tvitera koja je najviše odjeknula tiče se Vaše dece, koji su državljani Srbije. Zašto ste se sa porodicom preselili u Sloveniju, kako oni razumeju ovo što se sada dešava?

Da, deca su mi po mužu Srbi. Rođeni su u Beogradu, imaju srpsko državljanstvo, srpski je njima maternji jezik. U Sloveniju smo se preselili zato što smo i ja i moj muž Srbin hteli da društvena sredina bude zdravija. Kad sam tek došla u Srbiju 2010. godine, jako sam bila oduševljena. Prirodom, ljudima, običajama. Moj muž čak uvek govori da je zbog mene počeo više da voli Srbiju. Ali s vremenom smo sve više počeli da primećujemo da Srbija nije država za nas i da mi ne želimo da podižimo decu tamo. Previše su nam pogledi i stavovi se razlikovali. Već 2014. kad je Rusija napala Ukrajinu, život u Srbiji je za mene postao teži. Dizala mi se kosa na glavi zbog medijske situacije, zbog gomile laži o Ukrajini i zbog tako proširene ruske propagande. Manje više od tad smo počeli da spremamo odlazak. Krajem 2019. smo se preselili u Sloveniju i mnogo sam srećna zbog toga.

Deca su mi svesna da je rat, da je Rusija neprijatelj, da je napala moju i njihovu zemlju. Sve ovo na društvenim mrežama sam pokrenula da bi imala odgovor na dečije pitanje „Mama, a jel nam i Srbija neprijatelj?“ Iskreno, sad se svaki put gubim šta da odgovorim…Tako da mojom pričom hoću da širim istinu, hoću da me barem neko čuje. Hoću da mogu da kažem deci „ne, nije nam Srbija neprijatelj“.

Rekli ste da ste Srbiju ranije upozoravali na rusku pretnju. Zašto mislite da deo srpskog naroda ne shvata ozbiljno Vaše apele?

Srećom, mnogo više ljudi u Srbiji ozbiljno shvata pretnju od strane Rusije. Trenutna medijska okupacija lako može da se pretvori u stvarnu. Mi smo taj put prošli. Ja gledam na situaciju u Srbiji i vidim nas. I nas su godinama hranili pričama o bratskom narodu, o istoj veri, o istim vrednostima. I Ukrajinu su decenijama naseljavali Rusima da bi posle mogli da dođu da brane “ugroženo rusko stanovništvo”. Podsetite me, koliko je sad došlo Rusa u Srbiju? Jedno 100 hiljada ako se ne varam…Ja samo čekam da se pojave priče da je srpski jezik pokvareni ruski i da je ruskogovoreće stanovništvo u Srbiji ugroženo.

I sami ste rođeni u Moskvi i dolazite sa ruskog govornog područja u Ukrajini. Šta mislite o optužbama Kremlja da ukrajinski zvaničnici pokušavaju da iskorene ruski jezik i kulturu?

Čista laž, naravno. Školu u Marijupolju sam završila na ruskom. Nedeljno smo imali dva časa ukrajinskog jezika i književnost jedan čas. Osim toga što je cela nastava bila na ruskom, imali smo i četiri časa nedeljno jezika i dva književnosti.

Fakultet u Donjecku sam isto završila na ruskom, magistarski rad odbranila na ruskom. Kao novinar sam pisala na ruskom. Posle kao urednica sam vodila novine na ruskom, a 2008. godine smo pokrenuli kampaniju da povećamo kvote ukrajinskog jezika jer je tad samo 20 odsto svih medija bilo na državnom jeziku. To je sve posledica dugogodišnje rusifikacije. Decenijama su nama pričali da ukrajinski jezik ne postoji, iako se razlikuje od ruskog toliko da ga Rusi ne razumeju, i da na ukrajinskom pričaju samo seljaci, da je jezik siromašan i tako dalje. Čak su se poznati romani ukrajinskih pisaca prevodili na ruski, još i uz ideološko prepravljanje, najbolji primer je „Taras Buljba“ Gogolja.

Sve te priče da u Ukrajini pišu kazne za ruski jezik, hapse i ostalo piju vodu samo kod zatucanih putinofila koji sliku o svemu dobijaju iz televizora. Evo, tek sad, u novembru 2022. napisana je simbolična kazna gradonačelniku Harkova zato što je odbio da na poslu govori ukrajinski. Jedini jezik svih vladinih institucija je ukrajinski i na poslu su svi zaposleni u vladinim organima obavezani da prate taj uslov, dok obični ljudi i privatni sektor mogu da komuniciraju na bilo kom jeziku.

Da su pisali kazne i hapsili narod, kako bi onda objasnili što pola Ukrajine uhapšeno? Jer u Ukrajini minimum polovina stanovništva, a to je 20 miliona, govori ruski. Ako je Putin došao da štiti ruski jezik zašto uništava ruskogovoreće gradove – Marijupolj, Bahmut, Harkov, Izjum? Zašto gađa Odesu, Herson, Melitopolj? To su gradovi gde 99 odsto naroda govori ruski. Ali logike u ruskoj propagandi nema i nikad nije bilo. Oni su odlično usvojili lekcije Gebelsa i žive po njegovom “laž ponovljena hiljadu puta postaje istina” i “dajte mi masovne medije i od bilo kog naroda ću napraviti stado”.

Imate li kontakt sa Rusima iz Moskve i drugih krajeva, da li su oni sada svesni razornog rata u Ukrajini ili i dalje veruju u propagandu Kremlja?

Imala sam kontakt sa rodbinom i prijateljima tamo, ali sam ga prekinula još u martu. Ljudi su tamo toliko otrovani propagandom, da više ništa ne može da se uradi. Na svaku moju priču, na svaku sliku Marijupolja, Buče, Irpinja, Harkova oni su mi govorili – to je fejk, to je laž, vi ste nacisti, naš predsednik čini dobro, on vas oslobađa.

Okrivili su me na Tviteru kako ja krivim sve Ruse, jer „nisu svi isti“. Rusa ima oko 145 miliona, a možda je samo milion njih svesno sr*nja koja sprovodi država. Ako u bure s balegom stavite kašiku meda, to će i dalje biti bure s balegom. Većina Rusa podržava rat, moli se za svog tiranina i iskreno nam žele smrt. Žao mi je što znam ruski. Mnogo bi mi bilo lakše da ne čitam njihove komentare, ne gledam vesti i ne slušam lude izjave njihovih političara i medijskih lica. Jedinu pravu Ruskinju sam upoznala onlajn preko udruženja “Zajedno protiv rata”. Ona živi u Srbiji i ja sad mogu da kažem da znam jednu idealnu Ruskinju. I srećna sam što sam je upoznala.

Kako se Vi i Vaša porodica osećate kada vidite fotografije Vladimira Putina i skupove podrške ruskoj invaziji na Ukrajinu u Beogradu?

Zgroženo smo se osećali još 2014. od svih tih odvratnih majci s Putinom i „Krim je naš“ u Knezu. Kad vidim skupove, hvata me jeza, ali nisam iznenađena. Srbiju su trovali i truju je ruskom propagandom previše dugo i previše jako. Ali ipak sam srećna da dosta ljudi razume šta donosi sa sobom Rusija. I srećna sam da se i njihov glas sad čuje.

Nakon povlačenja Rusa iz Hersona, sve se češće čuje mogućnost skorijeg kraja rata. Mislite li da je to realna mogućnost, kakve će biti sudbine Putina i Zelenskog?

Nisam vojni analitičar, ali prema svim informacijama koje vidim na dnevnom nivou, imam nadu da ćemo na proleće pobediti. Naravno, baš bih htela da Ukrajina pobedi sutra, jer svaki dan sve više ljudi strada. Ali sam realna, ne može preko noći. Naši momci i devojke su pokazali neverovatan nivo motivacije i hrabrosti, o ratnim umećima ZSU (Oružane snage Ukrajine prim.aut) mislim da će pisati knjige. Jer posle Drugog svetskog rata, jedino naša vojska sad ima iskustvo u pravom modernom ratovanju. Ali Rusija ima još dosta raketa i nema moralnih principa. Zakoni i Ženevska konvencija nisu za divljake. Zato svaki svoj neuspeh na frontu oni „slave“ gađanjem civila. Povlačenje iz Hersona je još jedan dokaz. Sve što može da ponudi „ruski svet“ je, ili okupacija, ili potpuno uništenje. To jest, ili ropski lanci ili grob. Ne, hvala.

POGLEDAJTE JOŠ:

Sudbina Putina već sad nije za zavideti. Rusi vole lidere koji pobeđuju. Tiranin Staljin se držao jer je bio zadužan za pobedu u Drugom svetskom ratu. Putin će bez pobeda brzo izgubiti ljubav svog naroda. Za ceo svet, on već sad ne predstavlja pretnju, on je izbačen iz svetske politike. Zato sad i neguje prijateljstvo s Iranom, Sirijom, Severnom Korejom, Belorusijom i ostalim diktatorskim režimima. Svom stanovništvu, naviknutom na svakavke laži i pseudopobede, sve se to servira kao Velika Rusija koja se suprostavila celom svetu da odbrani neke tamo njihove vrednosti. Ali sad ceo svet vidi da su ruske vrednosti napasti nezavisnu državu, razoriti je, silovati žene, ubijati decu, krasti, pljačkati, terorisati civile.

Putin je doveo Rusiju do propasti, nivo rusofobije u svetu je poleteo u nebo, kvalitet života naroda se spustio na nivo devedesetih, veliki strateg je ispao ne tako velik. Rusi će se generacijama boriti da vrate svoju državu na noge. Generacijama će snositi kolektivnu odgovornost za sve što u njihovo ime radila njihova država.

Što se tiče Zelenskog, on se pokazao kao izuzetan lider. Iskreno, ja za njega nisam glasala, nije me ubedio tad. Ali to kako je on ujedinio nas Ukrajince, kako je on ujedinio ceo svet oko Ukrajine, je za svaku pohvalu. Naša slavna borba je zasluga svakog. I predsednika, i diplomata, i političara, i vojnih lica, i vojnika, i svakog prostog Ukrajinca ko radi kako može na približavanju pobede. Budućnost je u liderima koji gledaju napred, a ne nazad.

BONUS VIDEO Putin uveo ratno stanje: Uvod u totalni rat?

Tagovi

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare

Pošalji komentar Pročitaj komentare (9)