0
Pukotina u zidu spavaće sobe Mesuta Mutaliboglua je toliko široka da u nju može da stavi ključ od automobila. Okreće ga u stranu, i jednim pokretom zgloba, veliki komad gipsa odleće sa zida i ruši se na zemlju. Zbog toga se on i njegova porodica iseljavaju iz stana u kome su živeli poslednjih 15 godina. Cela zgrada je osuđena na propast, nakon pada na testu bezbednosti od zemljotresa. Postoji velika šansa da će se zbog potresa ceo ovaj blok srušiti.
Ovde u Istanbulu strah raste.
Dva snažna zemljotresa na jugu Turske koja su odnela skoro 50.000 života donela su novu hitnost njenom najvećem gradu. Dom za 15 miliona ljudi, nalazi se na severnoanadolijskoj liniji raseda, a stručnjaci predviđaju da će uslediti veliki zemljotres pre 2030. godine.
Oko 70 odsto gradskih zgrada izgrađeno je pre promena pravila koje su nametnule strože standarde gradnje 1999. godine, pa se smatraju potencijalno nebezbednim. Pre samo tri meseca, studija je pokazala da bi zemljotres ovde mogao da ubije do 90.000 ljudi. Sada je u toku trka da se grad pripremi.
Mesut previše dobro zna kakva razaranja može izazvati potres. Upravo se vratio iz epicentra u južnom gradu Karamanmarašu, gde je izgubio rođake. Dok smo razgovarali u njegovom sada već praznom stanu, opisao je trenutak kada je saznao, prenosi BBC.
„To se dogodilo u 04:17, javio se rođak i svi smo se probudili vrišteći“, naveo je.
Mesutovo lice su prekrile suze i on se okreće da se pribere.
„To je užasna situacija. Tri dana nismo mogli da stignemo do Karamanmaraša zbog snega, a kada smo stigli do ruševina bilo je tako teško. Ne mogu to da opišem. Nadam se da Bog neće učiniti da neko drugi doživi ovo“.
Kada se Mesut vratio u Istanbul, vlasti su mu isključile struju i vodu u stanu.
„Ponovo sam ih tražio da se pomerimo. Dali su mi još dva dana. Opština nam je poslala pismeno upozorenje o tome, ali situacija se nije rešila zbog odbijanja komšija. Znali smo da će nam biti isključene komunalije i bili smo spremni da odemo odavde, ali se onda dogodio potres i sve je postalo ruševina“, naveo je.
Od zemljotresa na jugu, opštini Istanbul je stiglo više od 100.000 novih prijava za proveru bezbednosti zgrada. Lista čekanja stalno raste.
Zakupci sada mogu da se prijave, ali neki još uvek ne rade zbog finansijskih implikacija. Nadoknada za pomoć onima koji treba da se isele iz nebezbednih zgrada je niska. Ne postoje zvanični brojevi koji pokazuju koliko je zgrada palo na testu.
Gradonačelnik Ekrem Imamoglu obećao je više obuke za spasilačke timove i pripremu privremenih skloništa u kojima bi moglo da se smesti do 4,5 miliona ljudi nakon zemljotresa. Ali mnogi se plaše da to još uvek nije dovoljno.
Inženjeri poput dr Kurtulusa Atasevera upozoravaju da mnoge zgrade u Istanbulu imaju arhitektonske karakteristike koje slabe njihovu strukturu. Šetnja prosečnom istanbulskom ulicom govori vam zašto. Mnoge zgrade imaju posebne karakteristike dizajna zbog kojih se mogu srušiti ako su pod pritiskom tokom zemljotresa.
Dr Kurtulus Atasever, inženjer građevinarstva i zemljotresa, dočekao je da ukaže na neke od njih. Stajali smo na praznom zemljištu, posutom kamenjem, koje je nekada predstavljalo temelj zgrade. Kada je zemljotres jačine 5,8 stepeni Rihtera pogodio Istanbul 2019. godine, bio je toliko oštećen da je morao da bude srušen. Gore i dole u ulici, njegovi susedi imaju iste mane.
Dobar kvalitet betona je od vitalnog značaja, ističe on. A arhitektura je ključna.
„Ovde imamo neke prepuste. U ovoj vrsti zgrada imamo slabe ili meke spratove. Ima i kratkih stubova, to su zapravo sve tipične građevinske probleme.“
Vrlo jednostavno rečeno, svaki od njih slabi zgradu na nivou zemlje, što znači da se bori da izdrži spratove iznad ako dođe do zemljotresa. Meke etaže su tamo gde je prizemlje više od spratova iznad njega. Kratki stubovi nemaju dovoljnu dužinu u odnosu na njihov prečnik.
Oni se mogu obaviti bezbedno, ističe dr Atasever, ali samo ako je u dizajn uloženo racionalno planiranje. U starim zgradama, to je retkost.
PROČITAJTE JOŠ:
Stojimo u senci kuće Jasemin Sulejmanoglu i pitam je da li je zabrinuta zbog stambenog bloka u kome se nalazi. Ona drži ćerku za ruku i gleda u lice zgrade.
„Ovde se ne osećam sigurno“, kaže ona.
„Naša zgrada se jako tresla tokom zemljotresa 2019. godine, a stubovi onog prekoputa su popucali. Od tog zvuka osećam se nemirno, a od ovog poslednjeg zemljotresa smo zaista uplašeni. Gubimo san jer može da nas pogodi u bilo kom trenutku. I mislim da smo u opasnosti jer je naša zgrada stara.“
Sledeći korak je razvoj 50 km dugog sistema ranog upozorenja zasnovanog na optičkim vlaknima. Ali za tako ogroman grad, teško je znati gde bi ljudi otišli da traže sklonište, čak i da su primetili da dolazi potres.
Dok slike razaranja na jugu i dalje pune turske TV ekrane, ova zabrinutost je sada pred očima ogromnog dela stanovništva Istanbula. A samo dva meseca od važnih predsedničkih i parlamentarnih izbora, to je zaista važno.
Preko noći, zemljotres i njegove posledice pridružili su se turskoj ekonomskoj krizi kao ključnom pitanju za glasače. Mnogi nisu zadovoljni kako vlada postupa ni sa jednim ni sa drugim. Potresi ovde nisu samo fizički, već su i politički.
BONUS VIDEO: Trenutak udara novog zemljotresa u Turskoj
