Vladajuće stranke u Nemačkoj uputile su predlog rezolucije, koji je Bundestag uputio na dodatnu raspravu, u kojem se od nemačke vlade traži veća podrška Bosni i Hercegovini s ozbirom na, kako je navedeno, rastuće tenzije i secesionističke politike u zemlji, preneli su sarajevski mediji.
U predloženoj rezoluciji se između ostalog navodi da je Dejtonski sporazum ostavio BiH bez funkcionalnih državnih struktura i sačuvao etničke podele, koje su se posle rata produbile, umesto da budu prevaziđene.
Dodaje se da je rezultat Ustav, koji je „delimično nedemokratski, podstiče klijentelizam i diskriminiše mnoge građane BiH“.
Prema predloženoj rezoluciji, BiH zbog toga ostaje zemlja sa ogromnim izazovima, dok nacionalističke političke elite zemlje „u srpskoj, hrvatskoj i bošnjačkoj stranci“, pojačavaju i iskorišćavaju etničke razlike namerno za samo bogaćenje i održavanje vlasti.
„Dok su reforme bile blokirane decenijama kako bi se održalo povoljno okruženje za korupciju i klijentelizam, pojedini politički lideri se sve više oslanjaju na separatizam, mržnju i govor mržnje, kako bi odvratili pažnju od zastoja i društvene frustracije za koje su te političke snage same odgovorne“, navedeno je u predlogu nemačkih vladajućih stranaka.
Posebno su istakli političke aktivnosti „etničkih nacionalističkih političara“, poput srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika i Dragana Čovića, predsednika HDZ BiH, ocenivši da njihove politike „imaju za cilj da unište BIH kao državu i dom raznolikog stanovništva“.
„Ova politika je pretnja miru u jugoistočnoj Evropi. To je neprihvatljivo i zahteva odlučan, čvrst otpor Evropske unije, njenih država članica i međunarodne zajednice“, stoji u veoma opširnom tekstu predloga rezolucije.
Dalje se upozorava da postoji rizik da teška politička kriza u BiH eskalira u bezbednosnu krizu i da ugrozi mir u jugoistočnoj Evropi.
„Članovi političkog vrha Srbije, ne samo da pokazuju nedostatak distanciranja od etničko-nacionalističke ideje ‘Velike Srbije’, već svojim izjavama potpiruju takve ideje“, stoji u predloženoj rezoluciji.
Dodaje se da se ne sme potceniti „energična podrška snagama podela u regionu, koje daje rusko rukovodstvo sa predsednikom Vladimitrom Putinom na čelu“.
„Rusija ima neskriveni interes da destabilizuje region zapadnog Balkana, a time i Evropsku uniju. Kao suverena država, Bosna i Hercegovina ima pravo slobodno birati svoje saveze. U tom kontekstu, Bundestag pozitivno uzima u obzir volju zemlje da se približi NATO-u, što je, između ostalog, izraženo i usvajanjem Akcionog plana za članstvo 2019. godine“, navedeno je u predlogu rezolucije.
Poslanici vladajućih stranaka u Bundestagu upozorili su i na neophodnost promene Ustava i Izbornog zakona BiH, koje moraju imati za cilj prevazilaženje etničkih podela u zemlji, dodavši da Bundestag „sa velikom zabrinutošću posmatra kako se povećava negativan uticaj susednih država na potencijalnu reformu izbornog zakona“.
Naveli su da takozvani „princip legitimnog predstavljanja mora biti odbačen“ i da bi Bundestag trebao da jasno da do znanja da „to koči ravnopravno učešće svih građana u političkom procesu i nije u skladu sa vrednostima i standardima EU“, da bi „dodatno produbilo podele u Bosni i Hercegovini“.
„Stvaranje i trećeg entiteta, pored postojeće Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, ugrozilo bi teritorijalni integritet zemlje i masovno bi se suprotstavilo cilju pluralističkog građanskog društva“, ističe se u predloženoj rezoluciji.
U predloženoj rezoluciji se pozdravlja donošenje zakona o zabrani negiranja genocida u Srebrenici, ratnih zločina i veličanje osuđenih ratnih zločinaca.
Bonus video: Dodik iz automobila pokazao srednji prst novinarima
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: