Tri nalaza otkrila razmere zagađenja u Lici: U vodi „večne hemikalije“ i mikroplastika

Međutim, poređenje tri zvanična veštačenja, koja je tokom proteklih pet meseci naručio USKOK, pokazalo je sve ozbiljniju sliku stanja podzemnih voda na području ilegalnog odlagališta.

Prvi nalaz: Otpad ekotoksičan, ali bez dokazanog zagađenja vode

Prvi dokument, obiman nalaz Geotehničkog fakulteta u Zagrebu završen 24. marta 2026. godine, obuhvatio je analizu otpada, zemljišta i vode iz bušotina na lokaciji Bilajska 50 u Divoselu.

Stručnjaci su utvrdili da otpad ima ekotoksična svojstva (HP14) i da je zakopan na tankom sloju gline iznad poroznog kraškog terena.

Laboratorijske analize vode tada su, međutim, obuhvatile standardne parametre, među kojima su teški metali, alkalne supstance i bazna organska jedinjenja. Koncentracije arsena, olova, hroma i drugih metala bile su niske.

Zbog toga su stručnjaci u tom trenutku zaključili da otpad „trenutno ne uzrokuje dokazivo zagađenje podzemnih voda“, uz upozorenje da ipak predstavlja potencijalni rizik.

Upravo na te rezultate vlasti su se oslanjale u prvim mesecima afere.

Drugi nalaz otkrio „večne hemikalije“

Sumnje stručnjaka i pritisak lokalne zajednice doveli su do dodatnih ispitivanja. USKOK je zatražio dopunsko veštačenje vode iz istih bušotina, a Geotehnički fakultet završio ga je 15. jula.

Ovoga puta u uzorcima su ciljano tražena perfluorovana i polifluorovana jedinjenja (PFAS), poznata kao „večne hemikalije“ zbog njihove izuzetne postojanosti u životnoj sredini.

Rezultati su značajno promenili sliku.

Voda koja dolazi do područja odlagališta bila je čista, dok je u vodi na izlazu iz te zone izmerena dvostruko veća koncentracija „večnih hemikalija“ od granice propisane za vodu za piće.

Nalaz je ukazao da zagađujuće materije sa područja na kojem je odložen otpad dospevaju u podzemne vode.

USKOK je 6. avgusta objavio i prvobitni nalaz iz marta i njegovu dopunu iz jula, čime su rezultati ispitivanja postali dostupni javnosti.

Plenković kritikovao upozorenja o opasnosti

Pet dana kasnije, 11. avgusta, hrvatski premijer Andrej Plenković odbacio je tvrdnje da postoji vanredna situacija.

Nakon sastanka užeg kabineta Vlade, kojem je prisustvovao i direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo Krunoslav Capak, Plenković je poručio građanima da Vlada problemu pristupa ozbiljno.

„Moja je poruka građanima da Vlada ovoj temi pristupa veoma odgovorno, nimalo ne potcenjujući problem. Svi koji su za to zaduženi biće maksimalno angažovani da se pitanje otpada reši“, rekao je Plenković.

Istovremeno je pozvao građane da ne podležu „panici, histeriji i fabrikacijama opozicije“.

Na pitanje da li bi lično pio vodu u Lici, odgovorio je potvrdno, navodeći da veruje Hrvatskom zavodu za javno zdravstvo. Kasnije je tokom boravka u Gospiću pred kamerama popio vodu sa česme.

Treći nalaz: U podzemnoj vodi pronađena mikroplastika

U vreme Plenkovićevih izjava već je postojao još jedan nalaz koji javnosti tada nije bio poznat.

USKOK je krajem jula Institutu za vode „Josip Juraj Strossmayer“ naložio fizičko-hemijsku analizu mikroplastike u istim bušotinama. Izveštaj je završen 9. avgusta, dva dana pre Plenkovićevog obraćanja.

Analiza Ramanovom spektroskopijom pokazala je prisustvo mikroskopskih čestica plastike u podzemnoj vodi.

Prema rezultatima veštačenja, voda ispod odlagališta sadržala je 89 odsto ukupne plastike pronađene u analiziranim uzorcima. U jednom uzorku utvrđena je i veoma visoka količina usitnjenog polistirena, odnosno stiropora.

Pronađeni su i tragovi materijala koji se koriste za proizvodnju plastičnih kesa i boca, kao i politetrafluoroetilena, poznatijeg kao teflon.

Stručnjaci su upozorili da se te čestice podzemnim tokovima kroz kraško područje kreću prema reci Lici.

USKOK je treći nalaz objavio 7. septembra, dva dana nakon masovnog protesta „Hodaj za Liku“ održanog u Zagrebu.

Od „histerije“ do „razumljive zabrinutosti“

Nakon protesta i objavljivanja najnovijih rezultata, Plenković je promenio ton i okupljanje građana opisao kao „izraz razumljive zabrinutosti i straha naših građana“.

Premijer je, ipak, ponovio da je „voda u sistemu javnog vodosnabdevanja bezbedna za piće“ i ocenio da najnoviji nalazi nisu doneli ništa neočekivano.

Važno je, međutim, napraviti razliku između vode iz javnog vodovoda i podzemnih voda koje su bile predmet veštačenja.

Tri analize koje je naručio USKOK nisu ispitivale vodu iz gradskog vodovoda, već podzemne vode na području ilegalnog odlagališta.

Hronologija nalaza pokazuje kako se slika menjala sa proširivanjem analiza: u martu su ispitivani uglavnom standardni parametri i teški metali, u julu su pronađene „večne hemikalije“ u koncentracijama iznad granice za vodu za piće, dok je avgustovska analiza pokazala i prisustvo mikroplastike u podzemnim vodama.

Najnoviji nalazi zato ne znače sami po sebi da je voda iz javnog vodovoda neispravna, ali ukazuju na zagađenje podzemnih voda u okolini ilegalnog odlagališta i potencijalni rizik od njegovog daljeg širenja kroz kraški teren.