Nova anketa u Hrvatskoj: HDZ na najnižem nivou u poslednje dve godine, Plenković najnegativnije ocenjen

Prema anketi sprovedenoj za RTL početkom septembra, podrška je pala i vladajućem HDZ-u i opozicionom SDP-u, pri čemu je HDZ zabeležio najlošiji rezultat u poslednje dve godine.

Da su parlamentarni izbori održani početkom septembra, HDZ bi, ipak, i dalje osvojio najviše glasova.

Istraživanje CRO Demoskop sprovela je agencija Promocija plus od 1. do 3. septembra telefonskom anketom (CATI) na reprezentativnom uzorku od 1.000 ispitanika. Uzorak je stratifikovan prema županijama i veličini naselja, uz kontrolu sociodemografskih karakteristika. Standardna greška uzorka iznosi ±3,04 odsto, uz nivo pouzdanosti od 95 odsto, prenosi Index.

Pada podrška HDZ-u i SDP-u, rastu Most i Možemo!

Prema rezultatima nove ankete, HDZ ima podršku 25,3 odsto birača, u odnosu na 27 odsto u julu. To je ujedno najslabiji rezultat vladajuće stranke od aprila 2024. godine.

SDP je na drugom mestu sa 20,5 odsto podrške, što je takođe pad u odnosu na julskih 21,5 odsto i najniži rejting te stranke u ovom mandatu.

Platforma Možemo! zauzima treće mesto sa 12,9 odsto podrške, što predstavlja blagi rast u odnosu na 12,2 odsto u julu.

Najveći rast beleži Most, čija je podrška porasla sa 7,7 na 9,5 odsto. Slede stranka Drito sa 1,8 odsto i Domovinski pokret sa 1,6 odsto, pri čemu obe stranke beleže nešto slabiji rezultat nego u julu.

Most je tako zabeležio rast od 1,8 procentnih poena, a Možemo! od 0,7. HDZ je izgubio 1,7 procentnih poena, SDP jedan, dok su Drito i Domovinski pokret pali za po 0,5 procentnih poena.

Ostale stranke imaju podršku manju od 1,5 odsto. Domino podržava 1,4 odsto ispitanika, Centar i Pravo i pravdu po 1,1 odsto, dok IDS i Nezavisna platforma Sjever imaju po jedan odsto.

Ispod tog praga nalaze se HNS sa 0,9 odsto, Hrvatski suverenisti i HSU sa po 0,8 odsto, HSS sa 0,7, HSLS sa 0,4 i Fokus sa 0,3 odsto.

Sve ostale stranke zajedno imaju dva odsto podrške, dok je 16,9 odsto birača neodlučno.

Milanović najpozitivnije, Plenković najnegativnije ocenjen

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović nalazi se na prvom mestu među političarima koje građani ocenjuju najpozitivnije. Njega je izdvojilo 23 odsto ispitanika.

Na drugom mestu je premijer Andrej Plenković sa 15,6 odsto, a slede gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević sa 4,1 i Marin Miletić sa 3,8 odsto.

Ivanu Kekin kao najpozitivnijeg političara navodi 2,9 odsto ispitanika, Daliju Orešković 2,7, Nikolu Grmoju 2,5, Ivana Anušića 2,2, Sandru Benčić 1,6, a Biljanu Borzan 1,5 odsto.

Kada je reč o političarima koje građani ocenjuju najnegativnije, na prvom mestu je Plenković, kojeg je navelo 37,3 odsto ispitanika.

Sledi Milanović sa 12,3 odsto, Tomašević sa 5,6, Sandra Benčić sa 2,5, Ivan Penava sa 2,3 i Milorad Pupovac sa 2,1 odsto.

Na listi su i Dalija Orešković sa 1,8 odsto, Hrvoje Zekanović sa 1,6, kao i Siniša Hajdaš Dončić i Andrija Mikulić sa po 1,4 odsto.

Tri četvrtine građana smatra da Hrvatska ide u pogrešnom smeru

Početkom septembra svega 17,5 odsto građana smatralo je da se Hrvatska kreće u dobrom smeru, što predstavlja pad u odnosu na 20,2 odsto iz jula.

Istovremeno, udeo građana koji smatraju da zemlja ide u pogrešnom smeru povećan je sa 70 na 74,6 odsto. Neodlučnih je 7,9 odsto.

Među biračima HDZ-a, međutim, preovladava optimizam – 55,4 odsto njih smatra da se Hrvatska kreće u dobrom smeru. Birači opozicionih stranaka znatno su kritičniji.

Vlada dobila najnižu ocenu u poslednjih godinu dana

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović za svoj rad dobio je prosečnu ocenu 3,08. Najbolje su ga ocenili birači SDP-a, prosečnom ocenom 3,97, a najlošije birači HDZ-a – 2,32.

Rad Hrvatskog sabora ocenjen je prosečnom ocenom 2,16. Najvišu ocenu dali su mu birači HDZ-a – 3,0, dok su ga najlošije ocenili birači platforme Možemo!, prosečnom ocenom 1,69.

Vlada Hrvatske za svoj rad dobila je prosečnu ocenu 2,23, što je njen najlošiji rezultat u poslednjih godinu dana.

Birači HDZ-a ocenili su rad Vlade prosečnom ocenom 3,81, dok su pristalice drugih stranaka bile znatno kritičnije.

Podrška politici Vlade pala je na 25,7 odsto, u poređenju sa 27,6 odsto u julu.

Afera sa opasnim otpadom glavna tema u Hrvatskoj

Afera sa opasnim otpadom u Lici i drugim delovima Hrvatske bila je najvažniji događaj proteklog meseca za čak 40,4 odsto ispitanika.

To je jedan od najviših rezultata koji je neki pojedinačni događaj ostvario od početka ovog istraživanja 2004. godine.

Na drugom mestu po značaju našao se požar u Omišu i okolini, koji je kao najvažniji događaj izdvojilo 27,9 odsto građana.

Slede toplotni talas sa 5,4 odsto, inflacija sa 3,5, vanredna sednica Sabora sa tri i rast cena goriva sa 2,9 odsto.

Među događajima koje su građani izdvojili kao značajne našli su se i sportski uspesi, koncert Marka Perkovića Tompsona u Vukovaru, kao i hapšenja zbog sumnje na podmetanje požara.