Tramp je u martu rekao da nikada nije čuo za ovu zemlju, a u aprilu joj je uveo najveće carine

Lesoto je jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, a gotovo polovina stanovništva živi ispod granice siromaštva. BDP po glavi stanovnika bio je 974 dolara u 2023, a očekuje se da će blago porasti na 998 dolara do kraja 2025. Prosečan stanovnik Lesota zarađuje manje od pet dolara dnevno.

Amerikanci koji uvoze robu iz te male južnoafričke zemlje sada će plaćati dodatni uvozni porez od 50%.

SAD ima značajan trgovinski deficit s Lesotom. Ta zemlja u Ameriku izvozi tekstil, uključujući farmerke, i dijamante.

Ministar trgovine Lesota: Brinu me zatvaranja fabrika i gubitak radnih mesta

Stopa od 50% uvedena je kao deo mera koje je Tramp nazvao recipročne carine, a odnose se na uvoz iz desetina zemalja, uključujući 20 afričkih. Sve pogođene zemlje suočavaju se s minimalnom stopom od 10%. Ministar trgovine Lesota, Mokhethi Shelile, izjavio je da će njegova vlada poslati delegaciju u Vašington kako bi pokušala da ospori ovu meru.

„Najviše me zabrinjavaju trenutna zatvaranja fabrika i gubitak radnih mesta“, rekao je novinarima u četvrtak, prenosi agencija AFP.

Tramp ovom merom želi da smanji trgovinski deficit SAD sa ostatkom sveta, što je ujedno razlog zašto je Lesoto tako teško pogođen. Prema podacima iz Bele kuće, SAD je 2024. godine izvezao robu u vrednosti od samo 2,8 miliona dolara u Lesoto, dok je uvoz iz te zemlje iznosio čak 237,3 miliona dolara. Američki zvaničnici su pri izračunu carina za svaku zemlju koristili razliku između uvoza i izvoza.

Klintonov zakon iz 2000. omogućio nekim afričkim zemljama izvoz robe u SAD bez carina

Lesoto je poslednjih godina uspešno izvozio tekstil u SAD koristeći pogodnosti američkog Zakona o rastu i mogućnostima za Afriku (Agoa), usvojenog 2000. godine. Taj zakon, koji je potpisao predsednik Bil Klinton, omogućio je određenim afričkim zemljama izvoz robe u SAD bez carina.

Međutim, nove carine sada dovode u pitanje budućnost tog zakona.

Fabrike odeće u Lesotu poslednjih godina proizvodile su farmerke za velike američke brendove poput Levi’s i Wrangler. Odeća čini gotovo tri četvrtine ukupnog izvoza Lesota u SAD, koji mu je drugi najveći trgovinski partner, posle Južnoafričke Republike.

„Razoran dan za nas“

Vrednost trgovine sa Amerikom čini više od 10% ukupnog godišnjeg nacionalnog dohotka Lesota. Dodatni troškovi za američke kupce mogli bi smanjiti potražnju i ozbiljno ugroziti privredu Lesota.

„Ovo je bio razoran dan za nas“, rekao je Teboho Kobeli, osnivač tekstilne kompanije Afri-Expo Textiles iz Lesota, za emisiju Focus on Africa britanskog BBC-ja.

Kazao je da je ceo dan proveo u razgovorima s kolegama iz industrije i predstavnicima vlasti kako bi odlučili šta dalje. Iako njegova kompanija, koja zapošljava oko 2.000 ljudi, može tražiti nova tržišta, tržište SAD-a je toliko važno da „ne možemo jednostavno da odustanemo... Moramo učiniti sve da ga ponovo osvojimo“, rekao je Kobeli.

Kolet van der Ven, advokat specijalizovana za međunarodnu trgovinu, izjavila je za BBC da carina od 50% koju je Tramp uveo Lesotu „logički nema smisla“. Opisala je to kao „ironično“, s obzirom na to da SAD sada zapravo kažnjava Lesoto zbog uspeha koji je postigao zahvaljujući programu Agoa.

„Stvara se utisak da SAD smatra da ga iskorišćavaju zato što ima trgovinski deficit. To zapravo odražava novu ideologiju o trgovini i o tome ko u njoj profitira, a ko ne“, rekla je.