Da li će Rusija izaći kao pobednik iz Trampovih trgovinskih ratova?

Kratkoročno gledano, Rusija možda može da iskoristi eskalaciju trgovinskog rata tako što će zameniti američke energetske isporuke Kini. Međutim, Kremlj verovatno neće značajno profitirati od carina na duži rok — naročito ako one dovedu do globalnog ekonomskog usporavanja koje bi smanjilo potražnju za ruskom naftom i gasom.

Kakva je Trampova trgovinska politika?

Ubrzo nakon što je stupio na dužnost, Tramp je najavio niz carina na neke od glavnih trgovinskih partnera Vašingtona, uključujući Kinu, Meksiko, Kanadu i EU. Rekao je da će taj potez pomoći da se reše nejednakosti u globalnoj trgovini zbog kojih SAD više kupuju iz inostranstva nego što izvoze.

U sredu je Tramp oštro pojačao trgovinski rat najavivši minimalnu carinu od 10% na sve trgovinske partnere SAD, kao i takozvane recipročne mere prema desetinama drugih zemalja, uključujući i neke od glavnih partnera Vašingtona.

Zanimljivo je i da je Srbiji uveo carine u visini od čak 37 odsto.

U međuvremenu, carine „mera za meru“ između Kine i SAD već su bile u toku. Prema najnovijim kineskim merama, carina od 15% uvedena je na američke proizvode kao što su piletina, pšenica i kukuruz. Ostali proizvodi — uključujući soju, govedinu, svinjetinu, morske plodove, mlečne proizvode i voće i povrće — podložni su carini od 10%.

Pre toga je Kina uvela graničnu taksu od 15% na uvoz američkog uglja i tečnog prirodnog gasa kao odgovor na Trampove carine. Takođe je uvedena carina od 10% na američku sirovu naftu i automobile.

Potezi Pekinga su odgovor na Trampove dodatne carine od 20% na kinesku robu, pored već postojećih američkih dažbina. To znači da ukupne američke carine na neke kineske proizvode mogu dostići 45–50%.

Carine su zapravo porezi na američke firme koje žele da kupuju robu iz Kine i obrnuto.

To stvara podsticaje za Kinu i SAD da zamene robu pogođenu carinama domaćim proizvodima ili robom iz trećih zemalja.

Šta Trampova politika znači za rusku trgovinu?

Trgovinski rat između SAD i Kine može blago povećati potražnju za nekim ruskim proizvodima.

Poljoprivredni izvoznici iz trećih zemalja, uključujući Rusiju, mogli bi imati koristi od razdora između Kine i SAD, rekao je Andrei Sizov, direktor konsultantske firme Sovekon, na Telegramu.

„Nije jasno koliko dugo će trgovinski rat sa SAD trajati... ali ako se oduži, Južna Amerika će prirodno biti prvi korisnik,“ rekao je Sizov.

„Možda će se izvoz životinjskih proizvoda iz Rusije malo aktivirati, a možda će se Peking vratiti pitanju punog odobrenja ruskog izvoza pšenice,“ dodao je.

Rusija takođe može očekivati da poveća izvoz energije Kini.

Na primer, Kina bi mogla da zameni američki tečni prirodni gas (LNG) povećanjem kupovine ruskog tečnog prirodnog gasa ili gasovoda iz Rusije kroz gasovod „Snaga Sibira“, rekla je Natalija Milčakova, vodeći analitičar iz Freedom Finance Global, za sajt RBC.

„Rusija ima koristi od kineskih uzvratnih ograničenja na pomenutu grupu američkih proizvoda,“ rekla je Marina Amurskaja, šefica odeljenja za međunarodni biznis na Finansijskom univerzitetu u Rusiji.

Međutim, postoji ograničenje u tome koliko Rusija može povećati isporuke nafte i gasa Kini.

Prema podacima kineske carine, SAD su 2024. obezbeđivale manje od 1% kineskih potreba za LNG-om, ugljem i naftom.

Neki izvori navode veće količine. Rojters je objavio podatke prema kojima je Kina uvozila u proseku oko 6,5 miliona tona LNG-a mesečno iz SAD, što čini između 4% i 12% ukupnog uvoza. Takođe se navodi da je uvoz nafte iz SAD činio 2% kineskog uvoza u januaru 2025.

Ipak, to nisu ogromne količine koje Kina mora da nadomesti. Osim toga, Kina ima i druge opcije za energetske dobavljače osim Rusije, poput Mjanmara i Kazahstana.

„Peking se već dugo drži politike diverzifikacije energetskih izvora, a ruske isporuke već imaju značajan udeo na kineskom tržištu nafte i uglja,“ rekao je analitičar Aleksandar Firančuk za RBC.

U međuvremenu, guverner Kemerovske oblasti, velikog centra za vađenje uglja, Ilja Seredjuk rekao je da će Rusiji biti teško da poveća izvoz uglja Kini, uprkos kineskim carinama na američki ugalj.

Seredjuk navodi snažnu kinesku proizvodnju uglja, nizak uvoz iz SAD i logističke prepreke kao razloge zbog kojih je povećanje ruskog izvoza malo verovatno.

I dok bi trgovinski rat kratkoročno mogao povećati potražnju za ruskom naftom i gasom, dugoročno bi mogao ugroziti globalni ekonomski rast, što bi smanjilo potražnju za energentima. To bi, zauzvrat, smanjilo prihode Rusije od nafte i gasa.

„Rusija će takođe mnogo patiti ako se prekine lanac logistike. Prvo će stradati zemlje jugoistočne Azije sa svojim velikim izvozom, kao što su Kina i Vijetnam, a zatim i zemlje koje tim zemljama izvoze resurse,“ rekao je ekonomista Dmitrij Nekrasov za Dojče Vele.

Ruski senator Andrej Denisov, bivši ambasador u Kini, takođe je upozorio na kinesko-američki trgovinski rat, istakavši da bi uništenje logističkih lanaca negativno uticalo na Moskvu.

Može li Tramp približiti velike ekonomije Rusiji?

Postoje teorije da bi Trampove carine mogle da otuđe velike ekonomije poput Kine i učine ih otvorenijim za kršenje američkih sankcija prilikom trgovine s Rusijom.

Vašington, koji je u januaru uveo široke sankcije na rusku naftu, primenjuje te sankcije ne samo na američke firme, već i na firme iz trećih zemalja koje ih prekrše.

Trgovinski sukobi SAD i Kine „mogu povećati verovatnoću da kineske kompanije pristanu da kupuju rusku naftu uprkos postojećem riziku od sankcija,“ rekao je analitičar Aleksandar Firančuk.

Trampova trgovinska ograničenja mogla bi biti dodatni podsticaj zemljama da se udalje od dolara i američkog finansijskog sistema, smatra Boris Kopejkin iz Moskovskog Stolypin instituta za privredni rast.

Međutim, naglasio je da bi to bio „izuzetno dugoročan proces“ i da će dolar verovatno ostati dominantan u svetskoj trgovini na kratki i srednji rok.

Kako stvari stoje, spremnost trećih zemalja da poštuju američke sankcije prema Rusiji nije direktno povezana s postojanjem ili odsustvom američkih trgovinskih ograničenja prema njima, rekao je stručnjak za sankcije Georg Vološin za Moscow Times.

Situacija bi mogla da se promeni ako se trgovinski rat razvije do nivoa gde se globalna ekonomija jasno podeli u blokove, od kojih jedan predvodi SAD, kaže Vološin.

„Međutim, s obzirom na to da SAD i dalje ostaju jedina prava svetska supersila, takav scenario je malo verovatan. Kina je vidljivo zainteresovana za popravljanje odnosa sa SAD, ili barem za izbegavanje eskalacije bilateralnih tenzija,“ dodao je.

Može li predstojeći trgovinski rat da skloni Ukrajinu i sankcije sa američke agende?

Još jedno pitanje je da li bi Trampovi trgovinski ratovi mogli dovesti do slabijeg sprovođenja sankcija prema Rusiji.

„Ako se ceo svet uključi u trgovinski rat, sigurno nikoga neće biti briga za Rusiju i Ukrajinu,“ rekao je ekonomista Dmitrij Nekrasov opisujući potencijalne razmere sukoba između SAD i drugih velikih ekonomija.

Međutim, SAD i dalje imaju birokratski kapacitet da vode trgovinsku i sankcionu politiku istovremeno na više frontova, smatra analitičar Vološin.

„SAD imaju najobimniji državni aparat na svetu posvećen razvoju, praćenju i sprovođenju ekonomskih sankcija i kontrole izvoza,“ rekao je Vološin.

„Bilo da je reč o Kancelariji za kontrolu stranih sredstava pri Ministarstvu finansija SAD ili Biro za industriju i bezbednost pri Ministarstvu trgovine, njihov kadar ima malo dodira s trgovinskim sporovima ili samom trgovinskom politikom SAD, poput carina,“ dodao je.