U toku nedelje, prema rečima ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, funkciju ministra odbrane ove zemlje preuzeće Rustem Umerov, koji bi na to mesto trebalo da dođe zbog smene Alekseja Reznikova, koji je tim ministarstvom rukovodio od novembra 2021. godine. Promenu ministra odbrane bi trebalo da odobri parlament, ali, kako su mediji preneli, većina poslanika će verovatno podržati predsednikov predlog. Ko je čovek koji će rukovoditi ukrajinskom odbranom?
„Odlučio sam da smenim ministra odbrane Ukrajine. Oleksi Reznikov je prošao kroz više od 550 dana rata. Smatram da ministarstvu treba novi pristup i drugi oblici interakcije sa vojskom i društvom u celini“, rekao je Zelenski u svom obraćanju naciji.
Reznikov je pomogao da se obezbede milijarde dolara zapadne vojne pomoći u ratnim naporima. Ipak, ovog „palog“ ministra, pratile su optužbe za korupciju koje je on oštro odbacio kao klevete. U febrauru ove godine, šef parlamentarnog bloka partije Sluga naroda David Arahmija rekao kako Reznikov više neće obavljati tu funkciju i da će biti premešten na drugu poziciju.
Tada se spekulisalo da će na mesto ministra odbrane doći šef ukrajinske tajne službe (SBU) Kirilo Budanov. Međutim, nekoliko dana kasnije, Reznikov je rekao kako se predsednik predomislio i da će i dalje obavljati tu ministarsku funkciju.
Iako Reznikov nije lično optužen za korupciju, u ministarstvu odbrane je bilo niza skandala u vezi sa nabavkom robe i opreme za vojsku po prilično visokim cenama.
Predsednikova odluka o smeni doneta je usred akcija za suzbijanje korupcije u Ukrajini, što je Zelenski ocenio kao postupak od vitalnog značaja za šanse Kijeva da ostvari dugogodišnji cilj – članstvo u NATO savezu i Evropskoj uniji.
Kako je sam Zelenski saopštio, Reznikova će zameniti Rustem Umerov. On je rođen 1982. godine u Samarkandu u Uzbekistanu, gde je njegova muslimanska porodica bila prognana zajedno sa 200.000 Tatara tokom vladavine Josifa Staljina.
Vratio se na Krim u Ukrajini kao dete kada je Tatarima – koji su se borili protiv nacizma u Drugom svetskom ratu – konačno dozvoljeno da se vrate 1980-ih godina.
„Deportacija krimskih Tatara je jedan od najvećih zločina sovjetskog režima. Započeli su ga tirani na vlasti u to vreme kako bi istrebili čitavu naciju“, kazao je on.
Umerov je diplomirao ekonomiju i magistrirao finansije. Ovaj 41-godišnjak karijeru je započeo u industriji telekomunikacija.
Osnovao je investicionu kompaniju ASTEM i program za obuku ukrajinskih političara, advokata i lidera zajednice na Univerzitetu Stanford u SAD 2013. godine.
Postao je poslanik 2019. godine, a kasnije je postavljen na čelo Fonda državne imovine – vladine agencije koja prodaje državnu imovinu privatnim investitorima. Ovo se smatralo izazovnom ulogom u zemlji u kojoj je privatizacija opterećena korupcijom.
Tokom rata je vodio ključne pregovore sa Rusijom, uključujući i one o obezbeđivanju sigurnog izvoza ukrajinskog žita kroz Crno more.
Vodeći član zajednice krimskih Tatara, a takođe je postao centralna ličnost u inicijativama Zelenskog za približavanje islamskim zemljama.
Umerov je dugi niz godina savetovao Mustafu Džemileva, vođu krimskih Tatara. On je bio kopredsedavajući Krimske platforme, međunarodne diplomatske inicijative fokusirane na pregovore sa Rusijom nakon okupacije poluostrva 2014. godine.
Pročitajte još...
Za BBC je naglasio kako je odlučan u „pronalasku političkog i diplomatskog rešenja za brutalnu rusku invaziju“.
Navodno je patio od simptoma trovanja, kao što su ljuštenje kože i crvene oči, i to sve tokom mirovnih pregovora u martu 2022.
Međutim, Umerov je kasnije demantovao te glasine, upozoravajući ljude da ne veruju „neproverenim informacijama“.
