"Švedska će profitirati od svog modela na duge staze"

Corporate innovation conference ove godine je osmišljena kao tri jednodnevne konferencije - druga je zakazana za 28. oktobar pod nazivom Designing Innovation, a Johan Person bio je učesnik prve konferencije, održane 30 septembra.Svetska kriza ove veličine bila je nezamisliva pre osam meseci. Koju vrstu inovacija i inovatora je to donelo - u smislu medicine i u smislu biznisa?Kriza je uvek dobar katalizator za inovaciju. Videli smo da je mnogo kompanija menjalo svoje proizvode da bi podržalo odgovor na kovid. Neki od očiglednih proizvoda su bili štitovi i maske za lice, kao i delovi za aparate za kiseonik. Generalno, mislim da još nismo videli sve što je proizišlo iz ove krize. Promena u organizacionom načinju ponašanja u "novom normalnom" će voditi stvarima za koje još ne znamo šta su. Mislim da će to biti jedna od pozitivinih stvari u celoj ovoj užasnoj situaciji.Biznisi širom sveta su propadali, a neki su cvetali. Možete li da izdvojite neki specifičan, uspešan slučaj biznisa koji je izbegao zatvaranje ili procvetao zahvaljujući inovacijama?Kao što sam već pomenuo, određen broj firmi je promenio svoju proizvodnu liniju da bi pravio stvari koje su povezane sa pandemijom. Takođe, veliki broj je promenio biznis model u 100 odsto onlajn. Tu ubrajam mnoge uslužne biznise. Inovacija je na neki način i sposobnost da se menjate, što je bilo neprocenjivo u ovoj krizi.Kako vidite budućnost biznisa koji vodite, i biznisa za koje radite konsalting? Mnogi od njih su fokusirani na preživaljavanje, i mislim da ih strah sprečava da lansiranju inovativne inicijative. To je velika greška, kao što su mnoga istraživanja pokazala. Oni koji uspeju da investiraju u inovaciju tokom teških vremena imaju veću šansu da nadmaše konkurenciju kada se stvari poboljšaju. Moj savet je da ne budete previše osetljivi na rizik, jer je sada vreme kada se procesi i tako menjaju i imate period dinamičnog ponašanja u organizaciji. Savršen momenat za inovaciju.Da li kriza menja definiciju i suštinu procesa inovacije?Po mom mišljenju, ne. Ali, vaša sposobnost da zaista sprovedete promene će biti ojačana sada, pa je dobro vreme da se bude inovator.Šta je po vašem mišljenju suština procesa inovacije, najvažniji element?Mislim da ćete dobijati različite odgovore u zavisnosti od toga koga pitate, i gde se određena kompanija nalazi u smislu inovacijske zrelosti. Ali po meni, to je sposobnost da se stigne od ideje do realne vrednosti, odnosno da zaista "uhvatite" nove mogućnosti. Dolazimo do toga da li je organizacija dovoljno agilna i da li menadžment prioritizuje inovativne aktivnosti.

Vaša sesija na Corporate Innovation Conference se bavi planiranjem scenarija. Možete li da nam kažete nešto više o toj metodi i njenoj primeni?Planiranje scenarija je način da istražite različite varijante budućnosti u vašoj organizaciji i pokušate da shvatite implikacije promena u svetu oko nas. Koristeći taj metod kao test okruženje, možete da kreirate veliki broj različitih potencijalnih budućnosti i vidite kakvu vam pripremu to iziskuje. U određenim slučajevima, odluka kako da se pripremite dolazi iz preklapanja nekoliko scenarija i dobijate sjajan način da se pripremite za neizvesnost. Planiranje scenarija daje vam dobru osnovu za nove strateške inicijative.Koja je najbolja lekcija, knjiga ili predavanje na temu inovacija na koje ste naišli?Ovo je teško pitanje. Verovatno bi trebalo da kažem "Održiv rast i profit" mog šefa Magnusa Penkera. Volim i Stiva Blanka i sve što je napisao. Ako ste više zainteresovani za strategiju prepoučujem Stivena Vardlija. Za praktične tehnike u vezi sa planiranje scenarija pogledajte "The Futures Toolkit" koju je izdala agencija za nauku britanske Vlade.Budući da dolazite iz Švedske, zemlje koja je imala prilično drugačiji odgovor na kovid od mnogih drugih zemalja, da li smatrate da je sistem i pristup Andersa Tegnela (glavnog švedskog epidemiologa) inovativan? Da li su koristili neki metod koji se inače koristi i u procesu inovacija?Ne mislim da oni sami sebe smatraju preterano inovativnima, mislim da su predložili nešto što je naučni način za kontrolu pandemije, a nisu išli na rešenja koja su bazirana na strahu ili na političkim dobicima. Kada gledate rezultate, Švedska nije tako dobro prošla kao susedne zemlje, jer je virus ušao u mnoge domove za stare. Ne bih rekao da su u pitanju pogrešne preporuke, nego je u pitanju pogrešna egzekucija tih preporuka, i manjak jasne komunikacije.Naučni metod koji su oni koristili i koji se koristi jeste suština inovacije, mislim da se to može reći. Primena je drugačija kada koristite testiranje neke hipoteze u komercijalnom okruženju, ali suština je da imate neko predviđanje, odnosno pogađanje budućnosti, i pravite model šta to predviđanje znači i upoređujete ga sa modelom iz eksperimenta ili sa nekom realnom situcijom.Šta kao građanin Švedske mislite o tom modelu borbe protiv pandemije?Mislim da su dobro radili i da će Švedska dugoročno profitirati od tog modela. Međutim, tragedija u staračkim domovima je mogla da se spreči, i jeste razlog za brigu. Mislim da spoljni svet ima iskrivljenu sliku o odgovoru Švedske na kovid. Imali smo veliki broj restrikcija i preporuka za socijalnu distancu, i to je važno podvući.Corporate Innovation konferencija je virtuelna konferencija održana u tri dana, od kojih je prvi bio posvećen strateškom pristupu, liderstvu i načinima na koje se upravlja inovacijama. Drugi dan, 28. oktobar 2020. će biti usmeran na najbolje prakse, govoreći o procesima inoviranja i načinima na koje se kreiraju i plasiraju dobri proizvodi i usluge, kao i izuzetno korisničko iskustvo. Treći dan, 25. novembar 2020. nas vraća na suštinu i najveću vrednost svake kompanije - a to su ljudi koji su u njoj zaposleni i koji ulažu napore da inovativno delovanje zaista i urodi plodom. Među govornicima, pored Persona su Kosta Andrić, izvršni direktor ICT Hub, savetnica za inovacije Sonja Kresojević, autor i predavač Kristijan Rangen, Vladimir Vulić, suosnivač kompanije Digitalizuj.me i mnogi drugi.