0
Na samitu Arapske lige u Kairu, lideri arapskih država jednoglasno su podržali ambiciozan egipatski plan za obnovu Pojasa Gaze, vredan 53 milijarde dolara. Ovaj petogodišnji projekat predviđa hitnu humanitarnu pomoć, rekonstrukciju razorene infrastrukture i dugoročni ekonomski razvoj, čime se nastoji omogućiti opstanak Palestinaca na njihovoj teritoriji i sprečiti njihovo prisilno preseljenje.
Egipatski predsednik Abdel Fatah el-Sisi predstavio je plan kao održivu alternativu predlogu američkog predsednika Donalda Trampa, koji je zagovarao preseljenje palestinskog stanovništva u Egipat i Jordan. Ovaj predlog naišao je na oštre kritike arapskih zemalja i međunarodne zajednice, dok egipatski plan insistira na očuvanju palestinske populacije u Gazi i njenoj obnovi pod međunarodnim nadzorom.
PROČITAJTE JOŠ:
Plan predviđa obnovu u dve ključne faze. Prva, šestomesečna faza brzog reagovanja, usmerena je na pružanje hitne pomoći. Ova faza uključuje uklanjanje ruševina, deminiranje, obezbeđivanje privremenog smeštaja za više od 1,5 miliona raseljenih ljudi i sanaciju 60.000 delimično oštećenih domova.
Druga faza, koja bi trajala četiri i po godine, obuhvata infrastrukturne projekte, obnovu puteva, distributivne mreže i javnih objekata, kao i izgradnju 400.000 novih stambenih jedinica u dve etape. Paralelno s tim, predviđena je sanacija poljoprivrednih površina, razvoj industrijskih zona, izgradnja ribarske i trgovačke luke, kao i aerodroma, čime bi se omogućio ekonomski oporavak regije.
Ono što ovaj plan izdvaja jeste insistiranje na ekološki održivoj obnovi. Predviđeno je da nova naselja budu energetski efikasna, snabdevana obnovljivim izvorima energije, dok bi se građevinski šut reciklirao i koristio za podizanje novih objekata i nasipanje priobalnih područja.
Pored ekonomskog aspekta, plan takođe rešava pitanje buduće političke strukture u Gazi. Predloženo je formiranje privremenog tela sastavljenog od nezavisnih eksperata i tehnokrata, koje bi tokom šestomesečnog perioda tranzicije upravljalo Gazom pod pokroviteljstvom Palestinske uprave. Nakon toga, predviđeno je da vlast preuzme Palestinska uprava Mahmuda Abasa, koja je izgubila kontrolu nad Gazom 2007. godine kada ju je preuzeo Hamas.
Egipat i Jordan bi imali ključnu ulogu u ovoj tranziciji, pružajući obuku palestinskim snagama bezbednosti kako bi osigurali stabilnost u regionu. Međutim, ostaje nejasno kako će se sprovesti ovaj deo plana s obzirom na to da Hamas, iako je podržao ekonomsku obnovu, odbija da se odrekne vlasti i odbacuje mogućnost razoružanja.
Arapske zemlje su jednoglasno podržale egipatski plan i obećale finansijsku pomoć kako bi se omogućila njegova realizacija. Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati spremni su da ulože značajna sredstva u obnovu infrastrukture i stambenih jedinica. Katar, koji već godinama finansira projekte u Gazi, istakao je da će pružiti humanitarnu pomoć, ali traži jasan mehanizam raspodele sredstava kako bi se osiguralo da pomoć stigne do građana.
Samit u Kairu bio je demonstracija arapskog jedinstva u odbacivanju bilo kakvog prisilnog preseljenja Palestinaca, ali i pokušaj da se odgovori na humanitarnu katastrofu u Gazi. Međutim, uprkos podršci, izazovi ostaju – političke podele unutar Palestinske uprave, uticaj Hamasa i neizvesna međunarodna situacija mogli bi otežati sprovođenje plana u praksi.
Hamas je pozdravio egipatski plan i pozvao arapske zemlje da što pre izdvoje sredstva za njegovu realizaciju. Istovremeno, postavio je određene zahteve – insistira na tome da se sredstva raspoređuju bez političkih uslovljavanja i da se izvrši pritisak na Izrael kako bi omogućio nesmetan protok humanitarne pomoći u Gazu.
S druge strane, Izrael je odbacio plan, tvrdeći da ne uzima u obzir novu realnost nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine. Izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova kritikovalo je činjenicu da plan ne sadrži jasne bezbednosne garancije i ne nudi rešenje za eliminaciju Hamasa, kojeg Izrael smatra glavnom pretnjom za svoju nacionalnu bezbednost.
Izrael se takođe protivi ulozi UNRWA (Agencije Ujedinjenih nacija za palestinske izbeglice), tvrdeći da je ranije bila umešana u podršku Hamasu i da ne može biti deo rešenja.
SAD su zauzele rezervisan stav prema egipatskom planu. Administracija Donalda Trampa formalno je pozdravila angažman arapskih zemalja, ali i dalje insistira na sopstvenoj viziji budućnosti Gaze, koja uključuje dugoročnu međunarodnu upravu i mogućnost preseljenja dela stanovništva.
Evropska unija izrazila je podršku planu i spremnost da pruži finansijsku pomoć, ali uz insistiranje na strogim mehanizmima kontrole raspodele sredstava. Ujedinjene nacije su pozvale na hitnu primenu plana, upozoravajući da humanitarna kriza u Gazi dostiže alarmantne razmere.
Međunarodne organizacije, poput Crvenog krsta i Svetskog programa za hranu, ističu da je prioritet obezbeđivanje osnovnih potreba stanovništvu i obnova bolnica i škola pre nego što se krene u dugoročnu rekonstrukciju.
