Sve je krenulo po zlu: Gde je Evropa pogrešila s koronom

Evropska unija, kao i Velika Britanija, beleže rekordne brojeve zaraženih prema podacima Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, a restriktivne mere uvode se i u onim oblastima koje su se već u velikoj meri otvorile posle proleća u karantinu.Evropski lideri sada upozoravaju i da će se bolnice u narednim mesecima naći pod nikada većim pritiskom i da je mogućnost ponovnog uvođenja karantinskih mera vrlo izvesna.Stopa smrtnosti u Evropi je bila stabilna 72 dana, iako broj smrtnih slučajeva raste u Bugarskoj, Hrvatskoj, Malti, Rumuniji i Španiji.Postoje trendovi koji mogu da objasne ovu situaciju.Pre svega, skok broja zaraženih i preminulih događa se po završetku letnje sezone odmora, taman kada se radnici vraćaju u gradske i industrijske centre, a deca ponovo polaze u školu. Svetska zdravstvena organizacija je sugerisala da je do skoka došlo delom i tvog relasiranja mera i toga što su ljudi generalno spustili gard. Pritom, podaci ukazuju da drugi talas u Evropi predvode mladi ljudi.Evropa i dalje stoji bolje od SAD, sa 4,4 miliona zaraženih na 750 miliona građana naspram 6,7 miliona zaraženih u Americi na 330 miliona stanovnika.

Drugi talas na velika vrata

Velika Britanija trenutno je najteže pogođena zemlja u Evropi, pored Češke. Ako koronavirus nastavi ubrano da se širi Velikom Britanijom, u ovoj zemlji moglo bi da bude i do 50.000 novoobolelih svaki dan i više od 200 umrlih, a danas su uvedene nove mere koje podrazumevaju da okupljanja više nisu dozvoljena čak ni u domovima.U ponedeljak je registrovano 4.300 novozaraženih što je najveći broj od maja.

Od početka rada francuskih univerziteta ovog meseca pojavilo se najmanje desetak žarišta što je znak upozorenja za zemlje širom Evrope u kojima se većina univerziteta sprema da narednih nedelja počne predavanja i istraživanja.Nakon prošle "crne sedmice" u Češkoj, kada su dnevni priraštaji novozoraženih prelazili 2.000 pa i 3.000, tokom ponedeljka potvrđeno je 1.476 novih pozitivnih na virus. Ukupan broj zaraženih od početka pandemije u Češkoj 3. marta dostigao je 50.764, od čega se izlečilo 25.425 a umrlo 522 ljudi, prema poslednjim podacima.

Gde smo pogrešili?

Direktor SZO za Evropu Hans Kluge upozorio je nedavno na "alarmantne stope transimisije" i "veoma ozbiljnu situaciju" dodajući da je broj zaraženih na nedeljnom nivou veći nego u martovskom piku.Iako je skok zabeležen i kod starijih starosnih grupa - od 50 do 79 godina - u prvoj nedelji septembra, kako je Kluge naveo, najveći udeo novoobolelih čine oni između 25 i 49 godina.Kluge je krajem avgusta rekao da se postepeni rast slučajeva u Evropi delom može objasniti "relaksiranjem mera", ali i činjenicom da su ljudi mnogo manje vode računa nego ranije.

U nekim zemljama broj novozaraženih naročito brzo i naglo raste u gusto naseljenim oblastima gde se ljudi vraćaju u kancelarije, škole i druge javne prostore.I Austrija je, kao i Španija, najveći rast zabeležila u glavnom gradu. Austrijski kancelar Sebastijan Kurc je prošle nedelje rekao da je situacija "naročito dramatična" u Beču.Turska je zabeležila 63 smrtna slučaja za 24 sata ove nedelje i time zabeležila "crni rekord" u broju preminulih, a zvaničnici su saoopštili 2. septembra da je ova zemlja ušla u "drugi pik prvog talasa".Italijanske vlasti takođe su potvrdile tezu o sezoni odmora kao izvoru velikog broja zaraza pošto je saopšteno da je oko 50 odsto novoobolelih zaraženo na letovanju, što u zemlji, tako i u inostranstvu.I zemlje poput Grčke i Hrvatske koje je prvi talas donekle poštedeo u avgustu su zabeležile rekordne brojeve novozaraženih, paralelno sa prilivom turista posle otvaranja granica u EU.BONUS VIDEOhttps://www.youtube.com/watch?v=W-CdfezVPe8&feature=emb_title***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram