(MAPA) Nova žarišta korone u srcu Evrope

Češka, članica Evropske unije koja broji oko 10,7 miliona stanovnika, zabeležila je "crni rekord" pošto je 11. septembra potvrđeno 1.382 nova slučaja. Ukupan broj zaraženih tako se popeo na preko 32.400, a prošle nedelje i obližnje zemlje - Mađarska, Slovačka i Slovenija - takođe su zabeležile rekordne brojeve novozaraženih na dnevnom nivou otkada je počela pandemija.

Broj zaraženih u Češkoj je prethodno dostigao vrhunac sa troje obolelih na 100.000 stanovnika krajem marta, ali u septembru je broj zaraženih na 100.000 stanovnika dostigao 11,6. Poređenja radi, najteže pogođene Sjedinjene Američke Države imaju 12 slučajeva na 100.000 stanovnika. Češka sada ima jednu od najvećih stopa zaraženosti u Evropi, prema podacima Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, a češki ministar zdravlja je istakao da "niko nije očekivao" takav skok u zemlji.Nacionalne vlade centralnoevropskih zemalja nastoje da izbegnu proglašenje karantina i - koliko je to moguće - spreče dalje kolabiranje ekonomija koje već stoje jako loše, ali su mnoge od njih bile prinuđene da uvedu restrikcije na granicama i ponovo propišu mere socijalnog distanciranja.Pandemija koronavirusa zadala je težak udarac evropskoj ekonomiji, piše Tajm, naročito onim zemljama koje se u velikoj meri oslanjaju na turizam. Ekonomija EU zabeležiće pad u proseku 8,3 odsto ove godine, prema procenama Evropske komisije. Očekuje se da se blok nađe u najvećoj recesiji u svojoj istoriji. Ekonomije Češke i Mađarske, kako se predviđa, beležiće pad od oko 7 odsto u poređenju sa prošlom godinom.

Gde su nova žarišta?

Najveći skok zabeležila je Češka, ali cifre su zabrinjavajuće i u okolnim zemljama - Mađarskoj, Slovačkoj i Sloveniji.

Mađarska je 12. septembra zabeležila najveći dnevni porast otkada je proglašena pandemija, sa 916 novozaraženih. Ukupan broj zaraženih tako se popeo na 11.825, prema podacima Univerziteta Džons Hopkins (JHU). Najveći broj slučajeva koncentrisan je u Budimpešti, glavnom gradu.Slovačka je registrovala rekordan broj novozaraženih za 24 časa 5. septembra kada je pozitivno testirano 226 ljudi, prema podacima JHU.

Slovenija je najviši broj zaraženih za 24 časa zabeležila 11. septembra sa 108 pozitivnih.

Kako je ovaj deo Evrope podneo prvi talas?

Centralna Evropa je početak pandemije iznela relativno dobro proletos. Velika Britanija je, recimo, 15. aprila imala 159 slučajeva na 100.000 stanovnika, Češka 58, a Mađarska 16.Malo je bila sreća, malo preventiva, pa je Centralna Evropa uspela da se od virusa zaštiti bolje od drugih delova Evrope, smatraju stručnjaci. Paradoksalno, ovom delu Evrope je pomoglo što nije najbolje povezana sa međunarodnim turističkim centrima.

Zašto broj zaraženih sada skače?

Stručnjaci smatraju da je skok u broju zaraženih povezan sa relaksiranjem mera u kombinaciji sa većim protokom turista.Sredinom maja je većina evropskih zemalja počela da otvara barove, restorane i noćne klubove, a do sredine juna Evropljani su pozdravljali putnike iz zemalja sa stabilnom epidemiološkom situacijom.Eksperti smatraju i da su mere prerano povučene. Češka je otvorila restorane i hotele 25. maja kada je prosečan broj novozaraženih u danu bio ispod 111, a do juna je, kao i Mađarska, otvorila granice za građane EU kada je broj novozaraženih pao ispod 83 u Češkoj odnosno 29 u Mađarskoj. A onda je krajem avgusta broj novozaraženih u obe zemlje, kao i u Sloveniji i Slovačkoj, počeo neumoljivo da raste.Lokalna žarišta u Evropi su povezana sa noćnim klubovima u Češkoj, Francuskoj i Švajcarskoj, a krajem jula samo je u Pragu pozitivno testirano 98 osoba iz jednog klastera. Svi su boravili u istom noćnom klubu.

Kakve se mere sada preduzimaju?

Češka sada ponovo uvodi obavezno nošenje maski, pošto je broj novozaraženih za 24 sata prebacio 1.000. U šest popodne se zatvaraju restorani i barovi pošto bi kompletno gašenje uslužnog sektora dovelo do novog ekonomskog kolapsa.Premijer Mađarske Viktor Orban koji je krivio migrante i strance za širenje virusa u zemlji ponovo je zatvorio granice za sve strance 1. septembra i rekao da priprema "ratni plan" za sprečavanje drugig talasa, dodavši da "ne želi da uvodi vanredno stanje".

Evropa će verovatno nastaviti da beleži rast u broju novozaraženih s dolaskom jeseni i zime, upozoravaju stručnjaci i ovog puta, ali veruju da je mala verovatnoća da broj slučajeva, kao i hospitalizovanih i preminulih pacijenata dostigne prolećni pik. Ipak, ističu da je ključno dobro se pripremiti za jesen.

Švedska ipak odoleva

Dok mnoge evropske zemlje beleže novi porast broja slučajeva na nivoima koji nisu zabeleženi od vrhunca pandemije na proleće, Švedska ima jednu od najnižih stopa infekcije na kontinentu. Prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), ova skandinavska zemlja imala je 15. septembra 14-dnevnu stopu novih slučajeva od 22,2 na 100.000 stanovnika.Poređenja radi, Španija ima stopu 279, Francuska 158,5, Češka 118, Belgija 77, Velika Britanija 59, a sve ove zemlje proletos su, za razliku od švedskog blagog pristupa, uvele vanredno stanje i proglasile karantin, piše Gardijan.Čak 23 od 31 evropske zemlje koje prati ECDC imale su veće stope infekcije. Novi slučajevi pojavljuju se otprilike na niovu s kraja marta, a podaci nacionalne švedske agencije za javno zdravlje pokazuju da je samo 1,2 odsto od 120.000 testova prošle nedelje bilo pozitivno.BONUS VIDEOhttps://www.youtube.com/watch?v=7I-nbOEptHk&feature=emb_title***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram