Što više ratova, to više para za vojsku: Širom sveta je napeto, a od ovoga se najviše strahuje

Što više problema i sukoba, to više para. To je ključni nalaz izveštaja Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI) koji je objavljen u ponedeljak (24. april).

U prošloj godini je zabeležen skok od 3,7 odsto u izdacima za odbranu, što je najveći godišnji skok od kada postoje ovi podaci.„Bez obzira da li ekonomije funkcionišu bolje ili lošije od očekivanog, vojska dobija više finansijskih sredstava nego ranijih godina, zapravo nego ikad ranije u istoriji“, kaže istraživač SIPRI Nan Tijan, jedan od autora izveštaja, prenosi Dojče vele.Ovoga puta to nije iznenađenje. Otkako su ruski tenkovi ušli u Ukrajinu, veliki broj evropskih zemalja je najavio rekordna davanja za vojsku.

Zapravo, članice NATO troše svake godine sve više još od 2014. kada je Rusija anektirala Krim.„Čini se da brojne evropske zemlje sada pokušavaju da utegnu sve aspekte odbrane“, dodaje Tijan za DW. „Veći izdaci za vojsku su signal da se odvrati Rusija.“Više je možda i manjeIpak, iako je ukupna suma data na armije širom sveta u prošloj godini prevalila magična dva biliona evra, udeo BDP-a utrošenog na odbranu pao je za 0,1 odsto.Brojne zemlje su u proteklih desetak godina počele da troše bitno više na vojsku, recimo Kina (63 odsto više), Indija (47 odsto), Izrael (26 odsto), no i tamo je procenat ukupnog BDP-a za odbranu opao.To znači da ekonomski rast nadjačava rast troškova vojske. Tome treba dodati da veliki deo povećanih troškova otpada na inflaciju.Recimo, nemačka Vlada je prošle godine najavila istorijski paket od dodatnih sto milijardi evra za vojsku. Ta suma nije uključena u izveštaj SIPRI jer još ništa nije potrošeno.

Zbog inflacije i ekonomskog rasta, čak i sa tom sumom bi Berlin mogao da ostane ispod cilja NATO da troši dva odsto BDP na odbranu, izračunao je nedavno Nemački institut za privredu.Načelno, više novca ne znači da je na svetu više tenkova, podmornica ili borbenih aviona. U troškove koje SIPRI prati spadaju i izdaci za plate vojnika i civilnog osoblja, kao i za uniforme i slične potrepštine.Amerikanci troše triput više od KinezaUsamljene na vrhu su, kao i uvek, Sjedinjene Države koje su prošle godine dale 877 milijardi dolara na vojsku – to je skoro 40 odsto svetske potrošnje za odbranu.Gledano prema ukupnoj ekonomiji SAD, to je manji udeo nego pre deset godina i pogotovo nego u vreme Hladnog rata kada je oko deset odsto BDP trošeno na odbranu. Pa ipak, kako kaže Nan Tijan, ta ogromna ulaganja u vojsku omogućavaju SAD da pokazuju moć i „šire uticaj po ostatku sveta“.

Na drugom mestu je Kina sa 292 milijarde dolara. Bez obzira na to, mnogi američki analitičari upozoravaju da je Kina ozbiljan takmac po vojnoj sili, te da zato SAD moraju još više da troše.BONUS VIDEO: Snimak iz drona pokazuje sav užas koji je zadesio Bahmut

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apdronbahmutunistenjeds-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5424691"]