Nakon što je predsednik Crne Gore Jakov Milatović održao konsultacije sa tri koalicione liste koje su učestvovale na vanrednim parlamentarnim izborima u junu, postalo je jasno da zasad niko nema većinu potrebnu za sastavljanje vlade. Ono što, čini se, sada koči proces, jeste želja koalicije Za budućnost Crne Gore, čiji je glavni konstituent nekadašnji Demokratski front (DF), da dobije iste pozicije koje su već obećane Demokratama Alekse Bečića.
Milatović je u rezidenciji na Cetinju održao konsultacije za predsednikom Pokreta Evropa sad (PES) Milojkom Spajićem, koji je već viđen kao mandatar, ali i nosiocem liste Zajedno, koju predvodi Demokratska partija socijalista (DPS) Danijelom Živkovićem, i predstavnikom koalicije Za budućnost Crne Gore Andrijom Mandićem.
Spajić je nakon sastanka sa predsednikom zemlje i svojim partijskim kolegom rekao da veruje da je uspeo da ubedi Milatovića da ima većinu za formiranje vlade.
To je, samo nekoliko sati kasnije demantovao Danijel Živković, pozivajući se na reči samog Milatovića.
„Tako sam zaključio na osnovu razgovora s gospodinom Milatovićem, da nije zaključio da neko ima 41 potpis da bi mu poverio mandat. Zaključio sam da će se ovi razgovori obavljati mesec dana i da će mandat biti poveren ili će se ići na nove izbore… On mi je rekao da nema potpise i da ga niko nije uverio da ima podršku četrdeset jednog poslanika“, kazao je Živković.
Šta sada koči formalni dogovor o novoj vladi?
Prošle nedelje činilo se da je sve praktično gotova stvar. Spajić je osmislio vladu sa 22 ministarstva i četiri potpredsednika, ali bez nekadašnjeg Demokratskog fronta, sa manjinama umesto njih.
Dogovor je, preneli su crnogorski mediji, zaustavio lider Bošnjačke stranke Ervin Ibrahimović, koji je tražio dodatne resore, van četiri koja mu je Spajić namenio.
Potencijalni mandatar se tada ponovo okrenuo konsultacijama sa koalicijom Za budućnost Crne Gore, dok su Demokrate pristale na sve tačne dogovorene sa PES-om.
A dogovoreno je da partija Alekse Bečića dobije poziciju predsednika Skupštine (koju je on obavljao nakon izbora u avgustu 2020), kao i bezbednosni sektor – potpredsednik vlade za bezbednost, ministarstvo unutrašnjih poslova, odbrane, turizma i pomorstva, ministarsto šumarstva i vodoprivrede i održivog razvoja.
Međutim, kako je potvrdio sam nosilac liste Za budućnost Crne Gore Milan Knežević, njegova lista tražila je od Spajića iste resore kao i Demokrate.
„Tražili smo trostruko manje nego što nam pripada“
„Javnosti i istine radi, na sastanku sa PES i DCG tražili smo trostruko manje nego što nam pripada: predsednika Skupštine i dva ministarstva. Na poniženja nećemo pristati. Leba i luka ako treba, ali s narodom“, naveo je Knežević.
Prema informacijama Televizije Vijesti, Spajić je Kneževiću i Mandiću ponudio mesto potpredsednika vlade za kapitalne investicije i infrastrukturu, resore prosvete, turizma i sporta i mladih, dva potpredsednička mesta u Skupštini i određene pozicije “po dubini”.
Ova ponuda je, čini se, za Mandića i Kneževića bila neprihvatljiva, zbog čega su pregovori zapali u novi ćorsokak.
Spajić se, kako je Nova ranije pisala, sada nalazi u klinču između eks DF-a i Bošnjačke stranke.
Predsednik Milatović sada ima rok od 30 dana da predloži mandatara, nakon čega će on imati 90 dana da sastavi vladu.
BONUS VIDEO Novoizabrani predsednik Crne Gore Jakov Milatović položio zakletvu