Šta je Ormuski moreuz? Iran preti blokadom najkritičnije tačke na Bliskom istoku, ako ispuni pretnju svet očekuje potpuni haos

Ormuski moreuz (Hormuz Strait eng.) ključna je tačka za izvoz nafte iz Persijskog zaliva. Zapravo, ovaj moreuz je jedina izlazna tačka iz Persijskog zaliva za tankere koji izvoze naftu koju proizvode Irak, Iran, Bahrein, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i Saudijska Arabija, kao i tankere koji izvoze LNG gas (tečni gas) čiji je najveći proizvođač Katar.

Koliko nafte prolazi kroz Ormuski moreuz?

Prema podacima Američke administracije za energetiku, kroz ovaj uski moreuz svakog dana prođe nešto više od 20 miliona barela nafte dnevno, odnosno oko 20 odsto svetskog izvoza sirove natfe. Takođe, kroz ovaj moreuz prolazi od 100 do 120 miliona kubnih metara LNG (tečnog) gasa, što je oko 30 odsto svetskog izvoza LNG gasa.

Najveći kupci nafte i gasa iz ovog dela sveta su istočna i južna Azija, ali se deo nafte i gasa transportuje i oko Arapskog poluostrva preko moreuza Bab al Mandab, zatim Crvenog mora i Sueckog kanala ka Evropi, odnosno preko Arapskog mora ka Africi. Najveći pojedinačni kupac je najmnogoljudnija zemlja sveta - Kina.

Zbog svoje specifične pozicije i količine derivata koji svakoga dana prolaze kroz Ormuski moreuz, ovaj uzak prolaz ima veliki geostrateški značaj i neretko je bio uzrok sukoba Zalivskih zemalja, ali i oružje kojima im Iran preti.

Kako Iran može da blokira Ormuski moreuz?

Ormuski moruz spaja Persijski zaliva sa Omanskim zalivom. Sa jedne strane obala Persijskog zaliva nalaze se redom Irak, Kuvajt, Bahrein, Katar, UAE i Saudijska Arabija i na kraju te strane poluostrva Oman. Sa druge strane Persijskog zaliva, sva obala pripada Iranu.

Sam moreuz izlazi na obale Irana sa jedne strane i Omana sa druge, odnosno omanske eksklave Musandam. U svom najužem delu, moreuz je širok tek nešto više od 30 kilometara. Međutim plovni put je daleko uži - tek oko tri kilometara - što zahteva da tankeri prolaze i kroz iranske i kroz omanske vode. Dok tankeri ulaze u Persijski zaliv, oni se približavaju ostrvima Mali i Veliki Tunb - spornim teritorijama između Irana i arapskih zemalja.

Iran je i ranije pretio da će blokirati moreuz i ima različite mehanizme na raspolaganju.

Izveštaj američke Kongresne istraživačke službe iz 2012. godine navodi kao opcije za Iran zabranu plovidbe u Ormuskom moreuzu bez eksplicitnog navođenja posledica njenog kršenja, inspekciju tankera ili njihovu zaplenu sa iranske strane, ispaljivanje hitaca upozorenja na plovila i upotreba podmornica i projektila za gađanje trgovačkih i vojnih plovila.

Tokom iračko-iranskog rata Teheran se služio i taktikom postavljanja podvodnih mina, dok je naftne tankere gađao raketama „silkvorm" do kojih je jedna pogodila američki brod USS Semjuel B. Roberts.

Svet u strahu od blokade Ormuskog moreuza

Koji metod Iran da izabere, protivnika blokade ima mnogo - i na istoku i na zapadu i u komšiluku.

U prošlosti arapske zemlje sa druge strane Persijskog zaliva umele su i da prete vojnom intervencijom ukoliko bi transport nafte bio blokiran, dok se zapadne zemlje pojednako protive iranskom nuklearnom programu koliko i činjenici da Teheran ima kontrolu nad jednim od strateški najvažnijih plovnih puteva na svetu. Kina, pa čak i Japan i Južna Koreja (najveći svetski kupci nafte), blokadom ovog moreuza ostaju bez ključnog energenta.

Američka i britanska mornarica često patroliraju tim područjem zbog tenzija i zaštite slobode plovidbe, dok Iran ima vojnu prisutnost na severnoj obali i često izvodi vojne vežbe u toj regiji.

Upravo zbog čestih pretnji Irana da će blokirati ovaj važan put, golfske zemlje godina unazad razvijaju alternativne puteve za transport nafte iz Persijskog zaliva zaobilazeći sam moreuz.

Tako su UAE povezale svoja kopnena naftna polja sa lukom Fudžairah u Omanskom zalivu preko cevovoda sa dnevnim kapacitetom od 1,5 miliona barela. Saudijski princ Mohamed bin Salman, između ostalog, najavljivao je izgradnju naftovoda koji bi trebalo da prebaci saudijsku naftu sa obala Zaliva na drugu stranu - ka Crvenom moru, dok je Iran pokrenuo cevovod Goreh-Džask sa idejom da izađe na Omanski zaliva zaobilazeći Ormuski moruz.

Ipak, sve ove alternativne rute ne bi bile dovoljne da nadomeste naftu ukoliko bi moreuz bio zatvoren. Prema procenama američke Uprava za energetske informacije (EIA) alternativne rute mogu da pokriju tek oko 15 odsto sadašnjih količina koje svakodnevno prolaze ovom rutom.