0
Pre pet godina Emanuel Makron i Marin Le Pen borili su se za funkciju predsednika Francuske. Pobedu je tada odneo Makron, a druga runda će se održati 24. aprila, kada će Francuzi ponovo izaći na birališta kako bi odlučili o starom predsedniku ili novoj predsednici. Ankete pokazuju da će trka biti tesna, a Makron i Le Pen imaju dve potpuno različite vizije za Francusku.
Makron je 2017. godine postao najmlađi predsednik Francuske u istoriji, što je predstavljalo krunu njegovog ogromnog političkog uspeha te godine. On je pobedio Le Penovu osvojivši 66 odsto glasova, ali analitičari procenjuju da će situacija u drugom krugu ove godine biti drugačija.
Marin Le Pen ovog puta ima mnogo više šansi da Makrona iseli iz Jelisejske palate.
Iznenadni lider na ispitu
Makron je pre predsedničkog mandata francuskoj javnosti bio poznat kao harizmatični bivši ministar ekonomije koji se ranije nije kandidovao za političku funkciju.
Kao štićenik socijalističkog predsednika Fransoa Olanda sa iskustvom u investicionom bankarstvu, on se pojavio kao novo lice na političkoj sceni i bacio u drugi plan dotadašnje lidere.
Od 2017. godine on je smanjio poreze i uveo oštre zakone o bezbednosti za borbu protiv terorizma. Bio je primoran da ukine predloženi porez na gorivo 2018. godine, nakon nemira koje su izazivali demonstranti poznati kao žuti prsluci.
Druge reforme, uključujući obećanje da će se stopa nezaposlenosti smanjiti sa više od 10 na 7 odsto do 2022. godine, nisu sprovedene zbog pandemije koronavirusa, ali je stopa nezaposlenosti u Francuskoj trenutno 7,4 odsto.
On sada predlaže potpunu zaposlenost u roku od pet godina, smanjenje poreza za 15 milijardi evra godišnje za domaćinstva i preduzeća i postepeno podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 65 godina.
Povećanje starosne granice za penziju je nepopularno jer se birači već suočavaju sa ekonomskom krizom . Njegovi protivnici su ga optužili da se oslanja na skupe savete konsultanata, uključujući američku firmu „McKinsay“.
Pored toga, Makron želi da investira u oružane snage zbog aktuelnog rata u Ukrajini.
Treća sreća za Le Penovu
Marin Le Pen je ovo treća šansa da postane predsednik, ali najveća do sada.
Njena porodica je decenijama bila sinonim za krajnju desnicu u Francuskoj, ali kada je 2011. preuzela funkciju lidera krajnje desnice od svog oca Žan-Mari Le Pena, krenula je u reformu njegovog starog Nacionalnog fronta.
Iako je tokom godina ostala pri desničarskim stavovima, ovu kampanju obeležila je njena „umerenost“, koja je doprinela većoj podršci u prvom krugu izbora.
POGLEDAJTE JOŠ:
Jedna od glavnih stvari za koje se zalaže jeste oštra imigraciona politika, koju je Makron ocenio kao rasističku. Ranije je otvoreno izražavala divljenje prema ruskom Vladimiru Putinu i oslanjala se na kredit ruske banke za svoju predsedničku kampanju 2017. godine.
Tokom kampanje obećala je da će zaustaviti zloupotrebu prava na azil referendumom o ograničavanju imigracije.
Nastoji da pretvori Evropsku uniju u savez nacija koje ne izazivaju zakoni EU i da povuče Francusku iz integrisane komande NATO-a.
Njen cilj je da ukine PDV za mlađe od 30 godina i da oslobodi kompanije od poreskih doprinosa ako povećaju minimalne plate zaposlenima za 10 odsto.
BONUS VIDEO Izbori u Francuskoj
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
