Odbornik DS na Vračaru o ranim radovima Uglješe Mrdića: Od saradnje sa sektom do ponižavanja pravosuđa

Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu i lokalnu samoupravu, Uglješa Mrdić, naveo je da izmene koje predlaže doprinose većoj nezavisnosti sudstva i većoj samostalnosti tužilaštva. Sa tim se ne slažu ni struka, ni sindikati pravosuđa. Protive se predlozima, traže njihovo povlačenje i dodatnu javnu raspravu.

Predlozi su naišli na mnoštvo kritika, jer se njima značajno menja nadležnost sudova i tužilaštva. Opozicija smatra da predložene izmene vlast želi da sprovode kako bi pojačala kontrolu nad pravosuđem i smanjila nadležnosti vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac.

Podsećanja radi, da će ove izmene pravosudnih zakona predložiti, Mrdić je rekao nakon štrajka glađu na stepeništu ispred Skupštine Srbije, zbog nezadovoljstva radom Javnog tužilaštva za organizovani kriminal.

U Skupštini Srbije Mrdić je obrazlagao izmene i dopune Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama.

Između ostalog, Mrdić predlaže osnivanje novog, Četvrtog osnovnog suda u Beogradu koje bi bilo nadležno isključivo za opštinu Novi Beograd. Iz nadležnosti postojećeg Trećeg osnovnog suda  bi na taj način bila izdvojena opština sa najviše stanovnika u Srbiji.

Takođe, pravljenjem novog suda, istovremeno bi bilo napravljeno i novo tužilaštvo.

Mrdić traži i da se Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal premesti pod nadležnost Višeg tužilaštva u Beogradu. Time bi ovo tužilaštvo, koje je trenutno pod ingerencijom Vrhovnog tužilaštva, postalo posebno odeljenje beogradskog VJT-a i bilo njemu podređeno.

Poslanik SNS predlaže i da se odlučivanje o prigovorima tužilaca na obavezna uputstva izmesti iz posebne komisije koju čine tužioci i preda u nadležnost Visokog saveta tužilaca, gde osim tužilaca sede i ministar pravde i četvoro "istaknutih pravnika" koje je birala Skupština.

Mrdić predlaže i mogućnost da se na poziciju Vrhovnog tužioca, i na poziciju Glavnih tužilaca, postavljaju vršioci funkcija. Tako bi v. f. Vrhovnog tužioca mogao da postupa godinu dana, dok je za glavne tužioce određen rok od tri godine, sa mogućnošću ponovnog izbora.

Predviđenom promenom Zakona o sudijama briše se zabrana da predsednici sudova mogu da budu izabrani samo na jedan petogodišnji mandat i uvodi mogućnost reizbora.

Sindikati pravosuđa, udruženja i opozicija upozoravaju da se pomenutim izmenama stavljaju van snage ustavne promene, omogućava direktan politički uticaj na sudije i tužioce, zaobilaze evropski standardi, te da će tužilaštva biti pod velikim uticajem izvršne vlasti, a njeihova nezavisnost ozbiljno ugrožena.

A ko je Uglješa Mrdić koji bi da prekraja pravsouđe

Mrdić je član Glavnog odbora Srpske napredne stranke. Od 2016. godine bio je odbornik u Skupštini opštine Vračar i predsednik odborničke grupe Srpske napredne stranke.

Na Mrdićeve ranije afere podsetio je predsednik Opštinskog odbora Vračar DS Bogdan Tatić. Naime, Tatić je na Iksu objavio isečak iz novina kada je Mrdić dao izjavu za Nacional kao potparol Srpske partije socijalista. On je tada naveo kako su građani nezadovoljni radom službenika Opštine Zvezdara.

Tatić je objavio i tekst iz Kurira pod naslovom "Šefa naprednjaka ugostila sekta". Kako je pisao ovaj list, šef odborničke grupe SNS u beogradskoj opštini Vračar, išao je na konferenciju Federacije za međunarodni mir, iza koje stoji Munova sekta. Sve je počelo tako što je Veće opštine Vračar na sednici 2. septembra 2016. donelo odluku o upućivanju predstavnika na službeni put u London, pisao je Kurir. 

"Uglješa se ogrebao tada i za plaćenu vizu - finasirali građani Vračara", napisao je Tatić i objavio odluku Veća Opštine Vračar u kojoj piše da Opština snosi troškove izdavanja viza i Mrdićevih dnevnica.

Mrdić je tada izjavio da zna ko je organizator, ali da prvi put čuje da se radi o sekti.

Odbornik DS na Vračaru podsetio je i na interesantne informcije koje je objavila Nova.rs, a to je da u biografiji diplomiranog pravnika i doktora ekonomskih nauka Uglješe Mrdića, nedostaje gde je upisao Pravni fakultet i završio prve dve godine studija.

Iz javno dostupnih izvora može se saznati da je Mrdić po zanimanju diplomirani pravnik, da je završio master i doktorske studije, kao i Visoke studije bezbednosti i odbrane Vojne akademije Univerziteta odbrane u Beogradu i Diplomatsku akademiju MSP.

Nigde ne piše tačno kada i koji fakultet je završio, niti koje godine je diplomirao. Tog podatka u stvari nema nigde, ni u jednoj njegovoj dostupnoj biografiji na internetu.

Podsetimo, predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević, uppzorio je da se izmenama i dopunama pet pravosudnih zakona, o kojima se raspravlja u Skupštini Srbije, stavljaju van snage ustavne promene koje je inicirala upravo vladajuća Srpska napredna stranka 2022. godine.

***