"Spremite se za razarajuć odgovor": Bes u Kremlju bukti zbog odluke SAD i Nemačke, Putin kuje osvetničke planove

Zelenski potvrdio odluku Bajdena

U intervjuu za "Gardijan", Zelenski je rekao da je dvosmislenost Bele kuće koštala života i pozvao je američkog predsednika Džozefa Bajdena da prevaziđe svoju višegodišnju zabrinutost o mogućoj nuklearnoj "eskalaciji" sa Moskvom.

U četvrtak uveče se pokazalo da su, posle meseci lobiranja, SAD preduzele mali, ali simboličan korak i da će prvi put dozvoliti da vojska Kijeva koristi oružje proizvedeno u Americi za gađanje ciljeva unutar Rusije u odbrani grada Harkova.

"Verujte nam, moramo da odgovorimo. Oni ne razumeju ništa osim sile. Nismo ni prva ni poslednja meta. Mislim da je apsolutno nelogično imati zapadno oružje i gledati ubice, teroriste, koji nas ubijaju sa ruske strane. Mislim da se ponekad samo smeju ovoj situaciji", rekao je Zelenski.

Sekretar za odnose sa javnošću ukrajinskog predsednika Sergej Nikiforov u komentaru za "Gardijan" naveo je da se za sada se radi o uništavanju vojnih ciljeva u pograničnom regionu koji se graniči sa regionom Harkov. Odluka omogućava Ukrajini da koristi raketne sisteme HIMARS koje su obezbedile SAD za napad na ruske snage i centre komande i kontrole.

Ubrzo nakon što je obelodanjeno da je Amerika donela ovu odluku, iz Nemačke je stigla vest da je kancelar Olaf Šolc odlučio da prati svog američkog kolegu.

„Zajedno smo uvereni da Ukrajina po međunarodnom pravu ima pravo da se brani od ovih napada. U tom cilju, ona takođe može u tu svrhu da koristi oružje koje je isporučeno, i iz Nemačke, u skladu sa svojim međunarodnim pravnim obavezama,", navodi se u saopštenju nemačke vlade.

Putin: Ovo je eskalacija

Ruski predsednik Vladimir Putin je, očekivano, burno reagovao na ove odluke i poručio da to vodi ka dodatnoj eskalaciji sukoba.

Generalni Sekretar NATO saveza Jens Stoltenberg odbacio je upozorenja ruskog predsednika da bi dozvoljavanje Kijevu da koristi zapadno oružje za napade unutar ruske teritorije moglo dovesti do eskalacije.

"Ovo nije ništa novo. Već duže vreme je slučaj da svaki put kada saveznici NATO pružaju podršku Ukrajini, predsednik Putin pokušava da nam zapreti da to ne radimo. A eskalacija, pa Rusija je eskalirala napadom na drugu zemlju", rekao je Stoltenberg.

Najveću pretnju do sada uputio je bivši predsednik Rusije, a aktuelni zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev.

Pretnje Medvedeva

"Zemlje NATO koje su odobrile napad svojim oružjem na rusku teritoriju treba da budu svesne da će njihova oprema i stručnjaci biti uništeni ne samo u Ukrajini, već i na bilo kojem mestu odakle je ruska teritorija napadnuta", poručio je Medvedev.

On je na svom Telegram kanalu naveo da će Ukrajina i njeni saveznici dobiti "razarajući odgovor" na potencijalnu upotrebu zapadnog oružja sa dugim dometom za napad na rusku teritoriju.

"Ukrajina i njeni saveznici iz Alijanse dobiće odgovor takve razarajuće snage da NATO jednostavno neće moći da se odupre uvlačenju u sukob", istakao je Medvedev.

On je dodao da Moskva polazi od toga da svo oružje dugog dometa koje je dato Ukrajini već direktno kontroliše vojno osoblje zemalja NATO.

"To uopšte nije vojna pomoć, već učešće u ratu protiv nas", rekao je Medvedev.

Medvedev je naveo da se aktuelni vojni sukob sa Zapadom razvija po najgorem mogućem scenariju i da postoji konstantna eskalacija kada se radi o snazi primenjivog NATO oružja, te zbog toga niko ne može da isključi mogućnost ulaska sukoba sa Zapadom u konačnu fazu.

"A ovo, nažalost, nije zastrašivanje ili nuklearni blef", istakao je Medvedev.

On je dodao da pojedinačna pomoć članica Alijanse Kijevu koja je usmerena protiv Rusije predstavlja ozbiljnu eskalaciju sukoba.