1
Špijuni su svuda u Briselu, kaže belgijski ministar pravde Pol Van Tigčelt, koji je u intervjuu upozorio da su skandali kao što su Katargejt i Čajnagejt samo vrh špijunskog ledenog brega u belgijskoj prestonici.
Brisel je domaćin ne samo institucija EU i NATO-a, već i oko 100 drugih međunarodnih organizacija i oko 300 stranih diplomatskih misija.
Belgijski „lovci“ na špijune, koji su odgovorni za očuvanje bezbednosti tih evropskih i NATO organizacija, sve se više suočavaju sa ruskim neprijateljstvom, kineskim špijuniranjem i povratkom tvrdokorne geopolitike, rekao je, kako piše Politico, Van Tigčelt, a prenosi Danas.
Problem je, naravno, daleko od novog, s obzirom na ulogu Brisela na međunarodnoj sceni.
„Kažu da je špijunaža druga najstarija profesija na svetu“, rekao je on.
Stoga je evropska koordinacija ključna i kontinuirano se poboljšava, dodao je Van Tigčelt, koji trenutno predsedava sastancima ministara pravde EU dok njegova zemlja predsedava Savetom EU po principu rotacije.
Zbog špijunskih pretnji, belgijska vlada je udvostručila broj zaposlenih u službama državne bezbednosti na oko 1.000.
Njihov prioritet je takođe delimično prebačen sa borbe protiv terorizma — posle terorističkih napada u Parizu i Briselu 2015. i 2016. — na kontraobaveštajnu delatnost.
Belgija je takođe investirala u oficire za vezu u Vašingtonu, Hagu i Maroku. Belgija je u poslednje vreme morala da se nosi sa nekoliko špijunskih skandala visokog profila. Postoji Katargejt, u kome se navodno sumnja da su osumnjičeni povezani sa Evropskim parlamentom primali novac ili poklone u zamenu za licitaciju Katara.
Maroko i Mauritanija su takođe navodno bili osumnjičeni da stoje iza operacija gotovine za uticaj u Evropskom parlamentu.
Tu je i Čajnagejt, usredsređen oko Frenka Krejelmana iz stranke krajnje desnice Vlams Belang. Krejelman, koji se našao na udaru kritika u decembru nakon procurelih razgovora između njega i kineskog špijuna, navodno je više od tri godine uticao na belgijsku politiku u zamenu za mito.
Postoje i druge potencijalne pretnje jer će 2024. biti ključna godina, a Belgija i EU idu na izbore.
Kao rezultat toga, obaveštajne službe moraju da se pripreme za hakovanje i dezinformacije, rekao je Van Tigčelt, belgijski ministar iz redova liberala koji je i zamenik premijera.
„Nije nemoguće da će u jednom trenutku jedan od ovih režima koji nam nije toliko blizak pokušati da falsifikuje izbore hakovanjem u sistem. Moramo da budemo svesni toga, pošto je to moguće.”
„Geopolitički kontekst nas tera da budemo manje naivni“, rekao je Van Tigčelt, ukazujući i na Rusiju. Belgija je proterala ukupno 41 ruskog diplomatu zbog navodne špijunaže.
„Rusija nije samo napala Ukrajinu, već je takođe uključena u hibridni rat i ovde.
Za svaku demokratiju je teško pronaći pravu ravnotežu u pogledu bezbednosti, rekao je Van Tigčelt.
„Ako Belgija sutra odluči da smanji 10 milijardi evra iz socijalne pomoći kako bi ih stavila u bezbednost, meni je to u redu, ali to su izbori koje morate da donesete. Demokratija koja poštuje vladavinu prava je u izvesnoj meri uvek ranjiva“.
U narednim nedeljama, belgijski parlament treba da odobri nova pravila koja će olakšati kažnjavanje onih koji su uhvaćeni u špijuniranju.
Sadašnje odredbe datiraju iz 1930-ih i ne klasifikuju špijunažu kao zločin. Ovo je, na primer, otežalo krivično gonjenje Krejelmana, koga je stranka Vlaams Belang izbacila u okviru skandala Čajnagejt.
Dok će belgijska pravila o špijunaži postati stroža, Van Tigčelt je upozorio da je i dalje teško dokazati špijunažu pred sudijom, jer se poverljive informacije često ne mogu koristiti u otvorenim sudskim postupcima.
Za ministra, sprovođenje krivičnih istraga na sudu je samo jedan od načina da se stvori „neprijateljsko radno okruženje“ za špijune u Belgiji.
Drugi načini uključuju proterivanje diplomata zbog njihove umešanosti u špijunažu, povlačenje radnih dozvola i zatvaranje istraživačkih instituta povezanih sa špijunažom.
Da bi stvorila tako neprijateljsko radno okruženje za špijune, Belgija bi trebalo da razgovara o preokretu sa defanzivnih kontraobaveštajnih na ofanzivne metode, rekao je Van Tigčelt.
On je dodao da su belgijske obaveštajne službe suštinski tampon „protiv vrsta opasnosti o kojima govorimo. Uveren sam u potrebu za snažnom državnom bezbednošću koja može biti uvredljivija nego danas. Što se mene tiče, to je sledeća debata koju bi trebalo da vodimo“.
Međutim, sve će se dešavati u kontekstu vladavine prava, naglasio je ministar pravde, kao i u granicama onoga što belgijske obaveštajne službe mogu da urade.
Iako mogu da rade zajedno sa stranim obaveštajnim službama, Belgijanci ne mogu da obavljaju nikakve operacije u inostranstvu, rekao je Van Tigčelt.
„Neće biti situacija kao sa Džejmsom Bondom.“
