Broj smrtnih slučajeva od malih boginja u svetu je skočio za čak 40 odsto prošle godine jer je tokom pandemije korona virusa dramatično opao broj vakcinisanih - navodi se u danas objavljenom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Ova veoma zarazna bolest je prošle godine širom sveta izazvala epidemije u 37 zemalja što je znatno povećanje u odnosu na epidemije u 22 zemlje 2021. godine.
Broj slučajeva morbila je takođe porastao za skoro 20 odsto pošto je tokom pandemije nivo vakcinacije pao na najniži za 15 godina, navodi se u izveštaju.
Od malih boginja se lane razbolelo devet miliona dece i umrlo 136.000 uglavnom u siromašnijim zemljama.
Deca u najvećem riziku su u zemljama u razvoju u Africi, Jugoistočnoj Aziji, Latinskoj Americi i Indiji.
U izveštaju se kaže da su stope imunizacije u siromašnijim zemljama sada oko 66 odsto što je „nikakav oporavak od nazadovanja tokom pandemije“.
Broj obolelih je poslednjih godina porastao i u nekim bogatim zemljama. Zdravstveni zvaničnici u Velikoj Britaniji upozorile su u julu da postoji izuzetno visok rizik od izbijanja epidemije u Londonu, pri čemu su neke oblasti glavnog grada prijavile da je samo 40 odsto dece vakcinisano.
Male boginje su među najzaraznijim bolestima koje postoje i prenose se širenjem u vazduhu kada zaražena osoba kašlje ili kija.
Najčešće su kod dece mlađe od pet godina. Simptomi uključuju groznicu, kašalj, curenje iz nosa i karakterističan osip.
Većina smrtnih slučajeva je posledica komplikacija poput encefalitisa, teške dehidracije, ozbiljnih problema sa disanjem i upale pluća.
Komplikacije su najverovatnije kod male dece i odraslih starijih od 30 godina.