Slučaj otmice i ubistva bebe od pre 100 godina ponovo bacio Ameriku u trans: Da li je nekadašnji heroj nacije žrtvovao sopstveno dete zbog bizarnog medicinskog eksperimenta

Pre skoro 100 godina, slučaj Lindberg je bio poznat kao zločin veka, i to zbog filmskih detalja i istaknutih roditelja dečaka, En Morou Lindberg, kćerke diplomate, i Čarlsa A. Lindberga, avijatičara koji je stekao slavu jer je prvi leteo iz Njujorka u Pariz.

Decenije nakon monstruoznog zločina, interesovanje javnosti za slučaj ne jenjava, kao ni sumnja da je Hauptman kriv. Bizarna i jeziva nova teorija o Lindbergovoj potencijalnoj umešanosti u sinovljevu smrt i pravni pritisak da se uradi DNK testiranje ponovo su bacili oko javnosti na slučaj, piše Njujork tajms.

Hauptman, nemački imigrant koji je radio kao stolar i živeo u Bronksu, pogubljen je u aprilu 1936. Njegova pra-pra-nećakinja, Sezan Lav, i njena tetka nedavno su dale uzorke svog DNK u nadi da će sudovi u Nju Džersiju istražiti da li je ubijen nevin čovek i ako nije, da li je radio sam?

"Ja lično ne mislim da je on to uradio, ali želim da otkrijem istinu", rekla je Sezan, napominjući da su i Hauptman i njegova supruga odbacivali krivicu.

Čarls Lindberg Mlađi imao je 20 meseci kada je nestao iz svoje spavaće sobe u Istočnom Amvelu, 1. marta 1932. Drvene merdevine, deset novčanica za otkup pronađeni su u kući nakon otmice. Porodica je organizovala isplatu od 50.000 dolara, ali dete je pronađeno mrtvo 10 nedelja kasnije.

Istraga, koju je vodila policija Nju Džersija i koja je punila svetske naslovne strane, trajala je do septembra 1934. godine. Istražitelji su pratili automobil na benzinskoj pumpi do Hauptmana, a kasnije su u njegovoj garaži otkrili 13.760 dolara za otkup.

Nije bilo otisaka prstiju, nije bilo priznanja i objašnjenja kako je kidnaper organizovao otmicu malog deteta iz vrtića na drugom spratu zgrade tog kišnog utorka uveče, i to dok je u kući bilo pet osoba i pas. Nakon šestonedeljnog suđenja, Hauptman je osuđen na smrt.

U vreme otmice, dečakov otac je bio narodni heroj. Lindberg je bio fasciniran proučavanjem eugenike i mediji su ga ocrnili nakon što je primio medalju za doprinos vazduhoplovstvu od Hermana Geringa u Hitlerovo ime 1938. godine. Mnogi su to videli kao znak njegovih simpatija prema nacističkom režimu.

Liz Perlman, penzionisani sudija iz Kalifornije, sada spekuliše da je Lindberg bio sposoban za nešto još zlokobnije: žrtvovanje svog sina za naučne eksperimente koji su na kraju doveli do smrti deteta.

"Da iskoristim vremensku distancu da dečakovog oca posmatram kao potencijalnog osumnjičenog za otmicu i ubistvo. Kao i svi, on je ljudsko biće koje greši, a ne polubog", napisala je Perlman u svojoj knjizi "Osumnjičeni za otmicu Lindberga br. 1: Čovek koji je pobegao". Mnogi istraživači se ne slažu s njom.

Perlman je priznala da su njene tvrdnje zasnovane na dokazima o mestu zločina, stanju dečakovih posmrtnih ostataka i istraživanju koje je tada sprovodila sa Aleksisom Karelom, pionirom u transplantaciji organa i dobitnikom Nobelove nagrade.

Pisci koji su istraživali slučaj jednako opširno kao i Perlman rekli su da bi bilo nemoguće definitivno dokazati potpuno novu teoriju 100 godina kasnije.

Beri Šek, osnivač projekta "Inosens", bio je kolega Perlman na pravnom fakultetu i napisao je prilog za njenu knjigu. U jednom intervjuu, Šek je rekao da je njegovo interesovanje za slučaj Lindberg više povezano sa mogućnošću da je nevin čovek pogubljen nego sa identitetom krivca.

"Ako postoji DNK test koji možete da uradite i koji će rasvetliti nečiju krivicu ili nevinost, posebno nekoga ko je pogubljen, mislim da porodica ima pravo da dobije tu informaciju", rekao je on.

Hrpa zapisa

Bivši guverner Nju Džersija Brendan Birn 1981. godine je izdao naredbu kojom su svi zapisi koji se odnose na istragu o Lindbergu dostupni javnosti za istraživanje. Taj materijal, otprilike 225.000 dokumenata, nalazi se u velikoj prostoriji pored galerije Lindberg u sedištu državne policije u blizini Trentona.

Posetioci mogu slobodno da otvore ormane za dosije i listaju originalne fotografije sa mesta zločina, transkript suđenja, kartice sa imenima svedoka, policijske izveštaje i Hauptmanov izveštaj.

Istraga

Perlman je rekla da je uzela u obzir odsustvo krvi u šumi gde je pronađeno telo, što je dokaz da je dečak umro na drugom mestu. Neistražena pitanja o stanju tela i predmeta pronađenih u blizini navela su na razmišljanja da je Lindberg bio u dosluhu sa doktorom Karelom, njegovim prijateljem koji je radio na Rokfelerovom institutu za medicinska istraživanja u Njujorku, kako bi eksperimentisao na njegovom sinu.

Perlman je zaključila da postoji verovatnoća da su mu uklonili organe kako bi pomogli Lindbergovoj snaji, koja je imala problema sa srcem. Kako bi to dokazala, Perlman je radila sa patologom Piterom Spetom, koji je rekao da dečak ima sve organe sem srca i jetre. U vreme istrage, istražitelji su zaključili da su dečaka unakazile šumske životinje.

Spet je rekao da pronađeni tragovi ukazuju na to da su se detetovo lice i jedno stopalo raspadali sporije od drugih delova tela, zbog čega smatra da je telo bačeno u šumu mnogo posle otmice i da su korišćene razne hemikalije.

Istražitelji koji su proučavali slučaj dovode u pitanje knjigu Perlman i njene ekstremne zaključke. Dejvid Fridman, koji je napisao knjigu "Besmrtnici: Čarls Lindberg, dr Aleksis Karel i njihova smela težnja da žive zauvek", rekao je da nije pročitao knjigu Perlman, ali je njenu teoriju smatrao apsurdnom.

BONUS VIDEO Igor Jurić o otmici i ubistvu devojčice iz Skoplja: Vanjin slučaj podseća na Tijanin, životni vek deteta u kriminalnim otmicama je do četiri sata