Šest dana do izbora u SAD: Pobednik se već zna u anketama

Prema istraživanjima relevantnih agencija, sprovedenim u prethodnih 11 dana, Bajden na nacionalnom nivou trenutno ima prednost koja varira od dva do 11 procentnih poena, prenosi portal "Real Clear Politics".Uzimajući u obzir istraživanja osam agencija, portal uoči izbora 3. novembra navodi da prosečna prednost kandidata demokrata zaključno sa jučerašnjim danom iznosi 7,1 odsto, odnosno da Bajdena podržava 50,6 odsto birača, a republikanca Trampa 43,5 odsto.Medjutim, uočljivo je da četiri najnovija istraživanja, sprovedena nakon poslednje predsedničke debate 22. oktobra, daju znatno manju prednost Bajdenu u odnosu na ona koja su vršena neposredno pre tog duela.Najmanju prednost Bajdenu (77), bivšem potpredsedniku SAD, daje američka agencija Rasmusen Riports, koja je u ponedeljak čak objavila da Tramp (74) na nivou SAD ima jedan odsto prednosti nad kandidatom demokrata, 48 prema 47 odsto.Medjutim, ta agencija je već sutradan objavila nove rezultate istraživanja, prema kojima Bajdena podržava 49 odsto birača, a Trampa 47 odsto. Prema toj projekciji, tri odsto birača podržava nekog drugog kandidata, dok je dva odsto i dalje neopredeljeno.Zbog specifičnog izbornog sistema SAD, od procenta glasova na nivou cele države mnogo je važnije koliko će kandidati dobiti glasova u nekoliko ključnih država u kojima je rezultat neizvestan.Pobednika izbora ne odlučuje ukupan broj glasova na nivou cele zemlje, nego broj takozvanih elektora koje kandidati dobijaju u svakoj od 50 saveznih država i u Distriktu Kolumbija. Pobednik izbora je kandidat koji osvoji najmanje 270 od 538 elektora.Pošto kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi dobija sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski, i Tramp i Bajden su pažnju usmerili na manji broj ključnih država.Upravo će te "kolebljive države" (swing states), nazvane tako zato što na jednim izborima glasaju za demokratu, a na drugim za republikanca, biti u centru pažnje u izbornoj noći, pošto je u ostalima pobednik unapred poznat.Iako nema potpune saglasnosti o tome koje sve države na ovogodišnjim izborima spadaju u "kolebljive", to se izvesno može reći za Floridu, Severnu Karolinu, Mičigen, Viskonsin i Pensilvaniju, a neki u takve ubrajaju i Nevadu, Arizonu, Teksas, Minesotu, Ajovu, Ohajo i Džordžiju.

Portal "Real Clear Politics" trenutno predvidja da će Bajden izvesno osvojiti 19 država koje nose 232 elektora, Tramp 20 država sa ukupno 125 elektora, a da "u igri" ostaje još 11 saveznih država u kojima se bira 181 elektor.Medju njima su Teksas (38 elektora), Florida (29), Pensilvanija (20), Ohajo (18), Džordžija (16), Severna Karolina (15), Arizona (11), Viskonsin (10), Minesota (10), Nevada (6) i Ajova (6).Tramp trenutno ima minimalnu prednost u Teksasu (2,6 odsto), Floridi (0,4 odsto), Ohaju (0,6 odsto) i Džordžiji (0,4 odsto), ali je Bajden u neuporedivo boljoj poziciji jer bi mu za osvajanje 270 elektora i ulazak u Belu kuću bile dovoljne pobede u Pensilvaniji (vodi sa 3,8 odsto), Viskonsinu (5,5 odsto) i Minesoti (6,0 odsto).Ako bi se trenutne prednosti kandidata u ključnim državama uzele kao konačne, Bajden bi imao 311 elektora, a Tramp 227.Da bi imao šanse za pobedu na izborima, Tramp svakako mora da zadrži Floridu, gde je biračko telo tradicionalno podeljeno gotovo ravnomerno na demokrate i republikance, kao i Teksas.Ali ni pobeda u te dve države sa velikim brojem elektora Trampu ne bi mu bila dovoljna za ostanak u Beloj kući.Trampu je Florida neophodna za pobedu, ali je ona važna i Bajdenu, izjavio je potpredsednik i direktor američke agencije za istraživanje javnog mnenja "Kvinipijak juniverziti pol" (Quinnipiac University Poll) Dag Švarc (Doug Schwartz).

"Ako Bajden uzme Floridu, može se reći da je pobedio na izborima. Tramp je 2016. pobedio na Floridi sa jednim procentom razlike i sada mu je neophodno da je zadrži", kazao je Švarc u okviru onlajn programa Centara Stejt departmenta za inostrane medije (Foreign Press Centers, FPC), posvećenog američkim izborima.Švarc je rekao da Tramp mora da zadrži sve savezne države koje je osvojio 2016. godine ako želi pobedu na izborima."To su Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin, Florida, Severna Karolina i Arizona. S druge strane, Bajden mora da osvoji neke od tih država. Ljudi misle da je osvajanje tradicionalno demokratskih država kao što su Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin možda najlakši put za Bajdena do pobede", naveo je Švarc.Američki profesor političkih nauka Mark Rozel (Mark J. Rozell) rekao je u okviru programa FPC da je možda ključno pitanje predstojećih izbora da li Tramp može da zadrži države gornjeg Srednjeg Zapada u kojima je 2016. godine tesno pobedio.

"On je obećao obnovu proizvodnog sektora naše ekonomije, da će vratiti mnoge od tih industrija koje su nestale u mnogima od tih zajednica i ostavile ekonomsku pustoš. On nije bio uspešan u tome. Pitanje je može li da očuva podršku iako nije bio u stanju da to ispuni", naveo je Rozel, dekan Šar škole za politiku i vladu pri Univerzitetu Džordž Mejson.U poredjenju sa portalom "Real Clear Politics", londonski Ekonomist daje još veće šanse Bajdenu i trenutno predvidja da kandidat demokrata ima 95 odsto šanse da postane predsednik, odnosno da dobije većinu elektora, a preko 99 odsto šanse da dobije više glasova od Trampa.Ekonomist predvidja da će Bajden osvojiti 54,5 odsto, a Tramp 45,5 odsto glasova na nivou cele države.Prema modelu koji je britanski nedeljnik razvio, Bajden će osvojiti izmedju 253 i 421 elektora, a Tramp izmedju 117 i 285.Najnovija, jučerašnja projekcija Ekonomista daje Bajdenu 352 a Trampu 186 elektora.Prema tom modelu, Bajden je u prethodnih mesec dana blago povećao prednost. Najmanju prednost u odnosu na Trampa, Bajden je imao 24. septembra, 330 prema 208 elektora.Američki portal "FiveThirtyEight" Bajdenu daje 88 odsto šanse za pobedu na izborima i predvidja da on može da računa na 53,3 odsto glasova, a Tramp na 45,4 odsto, dok bi kandidat demokrata osvojio 344 elektora a aktuelni šef države 194.Sajt nazvan po ukupnom broju elektora navodi da Tramp ima svega četiri odsto šanse da osvoji više glasova od Bajdena u celoj zemlji, a kandidatu demokrata daje 30 odsto šanse za ubedljivu pobedu na izborima.Verovatnoća da će Bajden osvojiti više glasova od Trampa, a izgubiti izbore, iznosi devet odsto, dok je kod Trampa manja od jedan odsto.Pre četiri godine, Tramp je na izborima pobedio kandidatkinju demokrata Hilari Klinton, iako je ona bila apsolutni favorit.Portal "FiveThirtyEight" davao je sedam dana pre glasanja 75 odsto šanse Klinton za pobedu na izborima, koliko i kladionice.Ipak, ankete su Hilari Klinton davale od dva do četiri odsto prednosti u odnosu na Trampa, manje nego danas Bajdenu. S druge strane, ona i jeste osvojila 2,1 odsto glasova više od Trampa, ali nije dobila dovoljno elektora.Direktor "Kvinipijak juniverziti pola" Dag Švarc navodi da postoji nekoliko razloga što su ankete 2016. godine omanule u prognozi ishoda izbora u nekoliko ključnih saveznih država."Glavni razlog je što su birači koji su do kraja bili neodlučni podržali Trampa. Drugi razlog je što su neki istraživači potcenili kategoriju belih birača bez fakultetske diplome. To je značajno jer su ti birači podržali Trampa, a nisu bili dovoljno zastupljeni u nekim istraživanjima u važnim državama kao što su Viskonsin, Mičigen i Pensilvanija, u kojima je Tramp pobedio veoma malom razlikom", rekao je Švarc u okviru programa FPC "Virtuelna novinarska tura".Prema kladionicama, ishod predstojećih izbora trenutno je najneizvesniji u saveznim državama Florida i Severna Karolina. Neizvesnost je nešto manja, ali i dalje velika u Arizoni i Pensilvaniji, gde je Bajden u relativnoj prednosti, i u Ajovi, Džordžiji i Ohaju, gde je Tramp blagi favorit.Pobednik se, ako je suditi po kvotama, ne može sa apsolutnom sigurnošću predvideti ni u Nevadi, Minesoti, Viskonsinu, Mičigenu i Nju Hempširu, gde se očekuje pobeda Bajdena, kao ni u Teksasu, gde je favorit Tramp.

Kvote ukazuju da u ostalih 37 država i Distriktu Kolumbija nema neizvesnosti i da se unapred zna kome će pripasti njihovi elektori.Trampova pobeda, prema tome, ne bi smela da bude dovedena u pitanje u saveznim državama Aljaska, Montana, Ajdaho, Vajoming, Juta, Severna Dakota, Južna Dakota, Nebraska, Kanzas, Oklahoma, Misuri, Arkanzas, Luizijana, Misisipi, Alabama, Tenesi, Kentaki, Indijana, Južna Karolina i Zapadna Virdžinija.Bajden, ako je verovati bukmejkerima, sa sigurnošću može da računa na pobedu u saveznim državama Havaji, Vašington, Oregon, Kalifornija, Kolorado, Nju Meksiko, Ilinois, Virdžinija, Merilend, Delaver, Nju Džersi, Njujork, Konektikat, Roud Ajlend, Masačusets, Vermont i Mejn, kao i u Distriktu Kolumbija.Predsednički izbori su zakazani za 3. novembar, ali je zbog pandemije korona virusa veliki broj Amerikanaca iskoristio mogućnost glasanja unapred. Do danas je glasalo više od 69 miliona ljudi, što čini oko 50 odsto izašlih na izbore 2016. godine.Glasači se ne opredeljuju direktno za Trampa ili Bajdena, već biraju 538 elektora koji se sastaju u decembru (elektorski koledž) da formalno izaberu predsednika.U svakoj državi bira se onoliko elektora koliko ona ima članova u Kongresu SAD, dok Distrikt Kolumbija daje tri člana elektorskog koledža.Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi dobija sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski. Elektore Mejna i Nebraske kandidati mogu da podele, zavisno od rezultata na nivou distrikata tih država.Ako ni Tramp ni Bajden ne osvoje 270 od 538 elektora, predsednika SAD biraće Predstavnički dom Kongresa SAD, što se nije dogodilo od 1824. godine. Takva situacija moguća je jedino ako bi i Tramp i Bajden imali po 269 elektora, što je teoretski moguće, ali gotovo nezamislivo.BONUS VIDEOhttps://www.youtube.com/watch?v=D1CLLF_zj_A***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram