U Sjedinjenim Američkim Državama uskoro će biti održani predsednički izbori na kojima će Amerika birati između aktuelnog predsednika Donalda Trampa i bivšeg potpredsednika SAD Džoa Bajdena.
Ukratko: Izborni dan, zakonski, uvek je prvi utorak posle prvog ponedeljka u novembru. Ove godine je to 3. novembar.
Pročitajte još:
Glasanje, međutim, počinje nekoliko nedelja pre 3. novembra; veliki broj američkih građana glasa pre izbornog dana, a postoji i mogućnost glasanja poštom. Ove godine je early voting, odnosno prevremeno glasanje, obeležio rekordan broj birača.
Kampanja traje mesecima, pošto predsednički izbori u širem smislu počinju posle primarnih, odnosno stranačkih izbora kada dve najveće političke partije – Demokratska i Republikanska – zvanično nominuju svoje kandidate. Ove godine su to bivši potpredsednik SAD Džo Bajden i aktuelni američki predsednik Donald Tramp.
Takođe, uporedo sa predsedničkim izborima održavaju se i izbori za Predstavnički dom Kongresa SAD, a u nekim saveznim državama biraju se i senatori. Stranka koja ima kontrolu nad oba doma Kongresa ima najviše moći u Vašingtonu i zato su ovi izbori važni i za budućeg (novoizabranog ili reizabranog) predsednika.
Amerikanci uvek glasaju prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru. To ne znači da je to uvek i prvi utorak u mesecu, pošto se prvi ponedeljak ponekad padne i 7. novembra, kao što se dogodilo 2016. godine. To takođe znači da izbori mogu da budu samo između drugog i osmog dana tog meseca.
Datum održavanja nije definisan Ustavom, već ga je ustanovio Kongres SAD 1845. godine.
Ove godine je to pitanje naročito privuklo pažnju javnosti zbog pandemije, ali pošto je dan održavanja izbora ustanovljen zakonom, za odlaganje bi bilo neophodna zakonska inicijativa Kongresa i odobrenje predsednika Amerike.
Ovo je pomalo komplikovano pitanje, naročito ove godine pošto se republikanci i demokrate neprekidno spore oko toga da li svi birači jednako imaju omogućen pristup biračkim listićima.
Formalno, 26. amandman predviđa starosnu granicu od 18 godina kada svaki američki građanin dobija pravo da se njegov glas čuje.
Ipak, stvar se komplikuje činjenicom da glasači ne biraju predsednika direktno, već to čini elektorski koledž. Više o tome ko su elektori i kako funkcioniše glasanje pročitajte u posebnom tekstu na Nova.rs o američkom izbornom sistemu.
Pritom, pošto regulativa nije ujednačena i razlikuje se od jedne do druge savezne države, mnogi upozoravaju da je poslednjih nekoliko godina usvojen niz zakona na nivou saveznih država koji otežavaju glasanje određenim grupama birača. Recimo, zatvorenici mogu da glasaju samo u Vermontu i Mejnu, ne i na drugim mestima.
Ukratko: Većina Amerikanaca glasa za predsednika i Kongres, ali na glasačkim listićima u novembru naći će se i imena kandidata za lokalne izbore, tako da listići neće biti isti čak ni u svakom gradu, mada će na svima stajati imena Bajdena i Trampa.
Svaka država u elektorski koledž, odnosno izborni kolegijum delegira onoliko elektora koliko joj pripada srazmerno broju stanovnika. Elektora ima ukupno 538, što je broj koji odgovara broju kongresmena i senatora u američkom parlamentu.
Elektori se sastaju prvog ponedeljka posle druge srede u decembru – ove godine je to 14. decembar – i glasaju za predsednika i potpredsednika i do 23. decembra moraju da glasove pošalju u Kapitol hil.
Uz izuzetak Mejna i Nebraske, u saveznim državama vlada princip “pobednik nosi sve” – kandidat koji u toj državi osvoji većinu glasova birača, makar i najmanjom mogućom razlikom osvaja sve njene elektore.
Glasovi elektora broje se javno u Kongresu 6. januara i to čini aktuelni potpredsednik.
Ostaju još dve nedelje da se reše bilo kakve nepravilnosti i novi predsednik inauguriše se 20. januara.
Pa, ne.
Čak pet puta u američkoj istoriji predsednik je postao kandidat koji je na izborima imao manje glasova.
Pobeda aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa 2016. godine je najistaknutiji primer manjkavog izbornog sistema u Americi. Da, Tramp je imao manje glasova od kandidatkinje Demokratske stranke Hilari Klinton, a svejedno je pobedio.
Upravo se to dogodilo i 2000. godine kad su u trci za Belu kuću bili Al Gor i Džordž Buš. Gor je dobio pola miliona glasova više, ali Buš je imao elektore i na kraju je odneo pobedu.
Brojanje glasova počinje po zatvaranju biračkih mesta, a prema prvim rezultatima i izlaznim anketama američki mediji brzo imaju prognoze ko je pobednik ili gubitnik.
Amerikanci uglavnom već na dan izbora znaju ko je pobedio. Ovog puta bi, međutim, brojanje glasova moglo da traje duže pošto je rekordno veliki broj Amerikanaca glasao poštom.
Predsednik se formalno ipak ne imenuje pre 6. januara.
I da i ne.
Ne može da bude nerešeno u smislu da će neko deifnitivno na kraju biti predsednik, ali je moguće da obojica kandidata imaju jednak broj glasova elektora – po 269. U tom slučaju, Predstavnički dom Kongresa SAD odlučuje, a pravo glasa ima delegat svake savezne države, sve dok jedan od kandidata ne dobije većinu.
Džon Kvinsi Adams je 1824. godine na ovaj način postao predednik iako je Endru Džekson pre glasanja u Kongresu imao više glasova elektora.
U podne, u sredu, 20. januara 2021.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar