Dve grupe ljudi će odlučiti: Analiza izbora u SAD

Američki profesor političkih nauka Mark Rozel (Mark J. Rozell) izjavio je da demokrate "dobro stoje" medju najbrže rastućim segmentima populacije, manjinskim grupama, kod Latinoamerikanaca i naročito Afroamerikanaca, od kojih više od 90 odsto uglavnom glasa za demokrate.Na izborima 3. novembra, na kojima je Bajdenu (77) protivnik aktuelni predsednik SAD, republikanac Donald Tramp (74), glasovi Latinoamerikanaca biće od naročite važnosti, kazao je Rozel, dekan Šar škole za politiku i vladu pri Univerzitetu Džordž Mejson.U okviru onlajn programa Centra Stejt departmenta za inostrane medije (Foreign Press Centre, FPC), posvećenog izborima, Rozel je rekao da je za bivšeg predsednika SAD, demokratu Baraka Obamu glasalo više od 75 odsto latinoameričke populacije, a za kandidatkinju Demokratske stranke Hilari Klinton oko 65 odsto, kada je izgubila na izborima 2016. godine."Taj pad od 10 odsto imao je veliku ulogu u nekim od najvažnijih država na izborima 2016. godine. Neka istraživanja pokazuju da Tramp (medju Latinoamerikancima) dobija čak nešto više podrške nego 2016. godine. Za njega je ključno da spreči gubitak glasova manjina i da poveća broj glasova belih birača koji naginju republikancima", naveo je Rozel.

Prema Istraživačkom centru Pju (Pew Research Center), Bajden medju Latinoamerikancima može da računa na 63 odsto glasova, a Tramp na 29 odsto.Podaci američkog biroa za popis stanovništva iz jula 2019. godine pokazuju da u SAD živi oko 60 miliona Latinoamerikanaca (18,5 odsto stanovništva) i oko 44 miliona Afroamerikanaca (13,4 odsto).Na predstojećim izborima Latinoamerikanci će prvi put biti druga etnička grupa po veličini u SAD, a ispred njih su samo nehispano belci.Savezne države sa najvećim procentom afroameričkog stanovništva su Misisipi, Luizijana, Džordžija, Merilend, Južna Karolina i Alabama, dok je Latinoamerikanaca najviše u Nju Meksiku, Teksasu, Kaliforniji, Arizoni, Nevadi i Floridi.Medju njima su i neke od takozvanih "kolebljivih država" (swing states), poznatih i kao "države bojna polja" (battleground states), nazvanih tako jer je pobednik u njima neizvestan, te faktički odlučuju ishod izbora zbog specifičnosti američkog izbornog sistema.

Pobednika izbora ne odlučuje ukupan broj glasova na nivou cele zemlje, nego broj takozvanih elektora koje kandidati dobijaju u svakoj od 50 saveznih država i u Distriktu Kolumbija. Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi dobija sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski.Iako nema potpune saglasnosti o tome koje sve države na ovogodišnjim izborima spadaju u "kolebljive", to se izvesno može reći za Floridu, Mičigen, Severnu Karolinu, Viskonsin i Pensilvaniju, a mnogi u takve ubrajaju i Arizonu, Džordžiju, Ohajo, Ajovu i Minesotu.Florida, gde je latinoamerička populacija brojna, a afroamerička nije zanemarljiva, biće po običaju jedna od ključnih država za ishod izbora, s obzirom da nosi veliki broj elektora, čak 29. Više elektora od Floride imaju jedino Kalifornija (55) i Teksas (38), dok Njujork ima takodje 29.Trampu je Florida neophodna za pobedu, ali je važna i Bajdenu, rekao je u okviru programa FPC-a "Virtuelna novinarska tura" potpredsednik i direktor američke agencije za istraživanje javnog mnenja "Kvinipijak juniverziti pol" (Quinnipiac University Poll) Dag Švarc (Doug Schwartz)."Ako Bajden uzme Floridu, može se reći da je pobedio na izborima. Tramp je 2016. pobedio na Floridi sa jednim procentom razlike i sada mu je neophodno da je zadrži", kazao je Švarc.

Najnovije ankete daju različite podatke o podršci Trampu i Bajdenu na Floridi. Prema jednima Bajden ima ubedljivu prednost, a prema drugima tesnu.Stanovnik naselja Mala Havana u Majamiju Hulio Nunjes, koji je kao 13-godišnjak došao na Floridu sa Kube 1961. godine i podržava Trampa kao protivnika socijalizma, navodi da će većina latinoameričkih birača u njegovom okrugu glasati za aktuelnog šefa države."Pošto ima puno pripadnika manjina koji su napustili svoje zemlje bežeći od užasnog stanja politike i ekonomije, mislim da je u ovom okrugu većina Latinoamerikanaca za Trampa", rekao je Nunjes u intervjuu uradjenom za potrebe programa FPC-a.Sličan stav iznosi i predstavnik Republikanske stranke iz Majamija, Latinoamerikanac Armando Ibara.

"U Majamiju je Republikanska stranka latinoamerička partija. Sve više vidimo da se Latinoamerikanci vraćaju republikancima jer je Demokratska stranka otišla previše ulevo", rekao je Ibara.On je u intervjuu za program "Virtuelna novinarska tura" dodao da su Latinoamerikanci "veoma patriotski nastrojeni" i da vole SAD jer im je ta zemlja "sve dala"."Kada vidimo da levica napada istoriju i simbole ove zemlje, to nas zaista boli i vredja. Mnogi Latinoamerikanci su uvredjeni onim što levica govori i u sve većem broju dolaze da volontiraju kod nas jer žele da sačuvaju ono što je ovu zemlju načinilo velikom", naveo je Ibara.O značaju glasova Afroamerikanaca i njihovom uticaju na ishod izbora u okviru programa FPC-a govorio je profesor političkih nauka na vašingtonskom Hauard univerzitetu Lorenco Moris (Lorenzo Morris).Moris je rekao da značaj izlaska Afroamerikanaca na izbore "objašnjava jedna prosta činjenica".

"Od kraja Drugog svetskog rata nijedan kandidat demokrata, sa izuzetkom Lindona Džonsona, nije pobedio na predsedničkim izborima bez podrške crnih birača. Drugim rečima, nijedan demokrata, osim Džonsona, nije pobedio medju belim biračima", kazao je Moris.Naveo je da bi 2012. godine tadašnji predsednik Obama izgubio izbore od republikanca Mita Romnija, i to ubedljivo, kada bismo zanemarili glasove Afroamerikanaca.Dodao je da je 2012. godine izlaznost Afroamerikanaca prvi put bila veća od ukupne, ali da je potom naglo pala na izborima 2016. godine kada je Tramp pobedio kandidatkinju demokrata.Moris je rekao da je na izborima 1952. i 1956. godine 40 odsto crnih birača glasalo za republikanskog kandidata, a potom i predsednika Dvajta Ajzenhauera, a da još od 60-ih godina njihova podrška republikanskim kandidatima nije veća od 10 odsto.Crni birači mogu da imaju značajan uticaj na ishod izbora pošto je u nekim od ključnih država ta populacija dovoljno brojna da može da odnese prevagu, kao na Floridi, naveo je."Prema nedavnom istraživanju na Floridi, Tramp je znatno ispred Bajdena ako izuzmete glasove Afroamerikanaca", kazao je Moris.On je ukazao da bi Afroamerikanci mogli da imaju uticaj i na ishod izbora u Severnoj Karolini i Džordžiji.Trampovo odbijanje da osudi bele suprematiste (rasiste) i druge ekstremističke grupe s desnice tokom prve predsedničke debate 29. septembra, moglo bi da utiče na ishod izbora, ocenio je profesor Hauard univerziteta.

"To će uticati na ishod, ali manje u smislu orijentacije, niko (od crnih birača) neće promeniti pozicije, već bi moglo da motiviše veći broj da izadje na izbore. Ipak, mislim da će to motivisati još veći broj ljudi na umerenoj levici i medju belim biračima nego kod Afroamerikanaca", naveo je Moris.Povodom nedavnih anketa koje ukazuju da se povećava broj crnih birača koji podržavaju Trampa, on je rekao da su ta istraživanja loša."Niko ne ispituje Afroamerikance u velikom broju. Nijedno respektabilno istraživanje koje samo video ne ukazuje da bi više od 10 odsto crne populacije moglo da glasa za Trampa", kazao je Moris.Kakav će biti uticaj Afroamerikanaca, zavisi od toga koliko će trka biti tesna, a u slučaju pobede Bajdena, njihov značaj će biti nesumnjiv, ocenio je Moris.Saradnik Istraživačkog centra Pju Bredli Džons (Bradley Jones) navodi da u poslednjih 25 godina nema naročite promene kad je reč o popularnosti dve najveće stranke u SAD, a medju uočenim trendovima je da se povećava broj birača koji se ne identifikuje ni sa jednom od njih."Naši podaci pokazuju da je veći broj birača koji se izjašnjavaju kao nezavisni od onih koji se svrstavaju uz jednu ili drugu veliku partiju. Prema najnovijim podacima, nezavisnih je 34 odsto", rekao je Džons u okviru "Virtuelne novinarske ture" FPC-a.On navodi da je rasa jedan od najvažnijih faktora u američkoj politici i dodaje da je partijska opredeljenost u okviru rasnih grupa veoma stabilna u prethodnih 25 godina."Oko polovine belih birača naginje ili se identifikuje sa Republikanskom strankom, a oko 40 odsto sa Demokratskom. Crni birači su ubedljivo uz demokrate i veoma mali broj njih kaže da su im bliži republikanci, dok je hispano populacija negde izmedju, sa oko 60 odsto pristalica demokrata i oko 30 odsto republikanaca", kazao je Džons.

Iako za Azijske Amerikance ne postoje precizni podaci, pošto u anketama učestvuju samo oni koji govore engleski i eventualno španski, medju njima se uočava rast podrške Demokratskoj stranci u poslednjih 25 godina, navodi američki istraživač.Džons je rekao i da su žene više sklone identifikaciji ili naginju Demokratskoj stranci, dok muškarci blago preferiraju republikance.U poslednjih 25 godina, kako je naveo, uočeno je i veliko povećanje broja obrazovanih birača, a njima su bliže demokrate."Ako uzmemo u obzir birače sa fakultetskom ili višom diplomom, demokrate imaju prednost od 20 odsto u odnosu na republikance", dodao je Džons.S druge strane, najmanje obrazovano stanovništvo naklonjeno je republikancima.Medju fakultetski obrazovanim muškarcima u poslednjih 25 godina je zabeležen rast naginjanja ili identifikacije sa Demokratskom strankom, sa 38 odsto 1994. godine na 48 odsto danas, dok je takav rast kod fakultetski obrazovanih žena znatno izraženiji, navodi Džons.Kada je u pitanju religija, Tramp ima čvrstu podršku evangelista, a republikance podržava i većina belih katolika i mormona. Demokrate imaju solidnu podršku crnih protestanata, hispano katolika, Jevreja, kao i birača koji se izjašnjavaju kao verski neopredeljeni ili kao ateisti.

Prema Džonsovim rečima, urbana mesta su naklonjenija demokratama, a ruralne oblasti republikancima.Iako prethodne dve godine predstavljaju burno vreme u američkoj politici, zbog opoziva Trampa u Predstavničkom domu Kongresa SAD (posle čega ga je Senat oslobodio optužbi) i pandemije korona virusa, od jula 2018. do septembra 2020. nije zabeležena gotovo nikakva promena u broju birača koji kažu da se identifikuju ili da naginju ka jednoj od dve velike stranke, navodi Džons."Svaki put kada bismo ih pitali, 81 odsto i republikanaca i demokrata dalo nam je isti odgovor, dok je sedam odsto i jednih i drugih u nekom trenutku dalo drugačiji odgovor. Ukupno, imamo 88 odsto onih koji ostaju uz svoju stranku od početka do kraja (posmatranog perioda)", kazao je Džons.On dodaje da je u prethodnih 25 godina došlo do promene i da je javnost počela da smatra demokrate levom strankom, a republikance desnom, dok do 1994. godine takva jasna podela nije postojala.Na važnost demografije za razumevanje predstojećih izbora u SAD ukazuje i profesor Rozel."Republikanska stranka je danas uglavnom bela partija. Oko 90 odsto njenih članova ili više od toga su nehispano belci. Kod demokrata belci čine oko 70 odsto", kazao je Rozel.https://www.youtube.com/watch?v=2nyKYDNkQEE&feature=emb_titlePredsednički izbori biće održani 3. novembra, ali je zbog pandemije korona virusa veliki broj Amerikanaca iskoristio mogućnost glasanja unapred. Do danas je glasalo više od 60 miliona ljudi.Glasači se ne opredeljuju direktno za Trampa ili Bajdena, već biraju 538 takozvanih elektora koji se sastaju u decembru (elektorski koledž) da formalno izaberu predsednika.U svakoj državi bira se onoliko elektora koliko ona ima članova u Kongresu SAD, dok Distrikt Kolumbija daje tri člana elektorskog koledža.Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi dobija sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski. Elektore Mejna i Nebraske kandidati mogu da podele, zavisno od rezultata na nivou distrikata tih država.Pobednik izbora je kandidat koji dobije najmanje 270 elektora. Ako ni Tramp ni Bajden ne osvoje 270 elektora, predsednika SAD biraće Predstavnički dom Kongresa SAD, što se nije dogodilo od 1824. godine.Takva situacija moguća je jedino ako bi i Tramp i Bajden imali po 269 elektora, što je teoretski moguće, ali gotovo nezamislivo.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram