Mihail Podiljak Foto: Anđela Krstović

„Srbi ne bi trebalo da veruju u mitove, već da se stave na mesto građana Ukrajine. Niko iz Amerike ili NATO nije bio blizu kuća koje oni bombarduju. Postoji rat Rusije i Ukrajine, sve drugo je primitivna ruska propaganda. Shvatite, u istorijskom smislu u srednjeročnoj perspektivi, za Srbiju je krajnje važno da zauzme pravu pozicijju u ovom ratu, jer Rusija je prošlost", rekao je u intervjuu za „Novu“ savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak.

Ekipa novinara iz Srbije koja boravi u Ukrajini imala je priliku da poseti predsedničku palatu u Kijevu i razgovara Mihailom Podoljakom, glavnim savetnikom predsednika Vladimira Zelenskog.

Grafika: Slađana Đermanović

Kancelarija Podoljaka nalazi se na prvom spratu. Podoljak spava u skloništu koje se nalazi u podrumu građevine, a u kancelariji živi. Tako se njegove stvari, obuća, odeća, knjige, ali i panciri i ratna oprema nalaze u prostoriji koju naziva domom od početka ruske invazije. Kako kažu njegovi najbliži saradnici, kući retko kada odlazi. Život se sada odvija u službenim prostorijama, odakle je Podoljak i odgovara na pitanja novinara iz Srbije.

Foto: Anđela Krstović/Nova.rs

U našoj zemlji postoji narativ da se rat zapravo odvija između zemalja NATO saveza i Rusije, a da je Ukrajina zapravo samo kolateralna šteta u geopolitičkoj igri. Kako Vi posmatrate poziciju Srbije u ovom sukobu?

To je nonsens, mi smo u Ukrajini, ubijaju naše ljude. Srbi ne bi trebalo da veruju u mitove, već da se stave na mesto građana Ukrajine. Niko iz Amerike ili NATO nije bio blizu kuća koje oni bombarduju. Mislim da običan čovek ne može da živi u geopolitici, već mora da razume konkretne reči, a konkretna situacija je takva da je rat samo na teritoriji Ukrajine, gde je već hiljadu mesta uništeno. Stradaju Ukrajinci, a trenutno ima 12 miliona interno raseljenih osoba.

Mihail Podoljak Foto: Anđela Krstović/Nova.rs

Sada ću reći ključnu stvar – neverovatno je da takva zemlja kao što je Rusija, monstruozno velika država, ratuje sa tako malom evropskom državom Ukrajinom i gubi na bojnom polju 190 dana. Pogotovo što su govorili da će za tri dana sve ovde na kolena da stave i da će svi biti poraženi, u tom kontekstu to zvuči čudno i čudno je objasniti svom narodu da je koncentrisano 300.000 vojnika, angažovana sva tehnika, povučeni svi ljudi iz Sirije, Čada, Centralnoafričke republike i došli da se bore sa Ukrajinicima i ne mogu da ih pobede. To je potpuno neverovatno, tako da hajde da izmislimo da mi, velika država, ne možemo da se izborimo sa malom Ukrajinom. Ne, mi se ustvari borimo sa SAD i NATO savezom, vidite kakvi smo mi heroji. To je razumljivo.

Pročitajte još:

Ne razumem kako u Srbiji to ne shvatate, to je budalaština. Vi sve vidite u direktnom prenosu ko, s kim i zašto ratuje, koji su motivi, kakva je vojska angažovana. Mi imamo naoružanje od naših partnera, ali količina naoružanja Rusije je deset puta veća nego u Srbiji ili Ukrajini. Ukoliko se udruži deset država u Evropi, Rusija će opet imati više oružja. Da se razumemo, postoji rat Rusije i Ukrajine, sve drugo je primitivna ruska propaganda i ja ću još jednom da ponovim ključne poruke Srbiji. Shvatite, u istorijskom smislu u srednjeročnoj perspektivi, za Srbiju je krajnje važno da zauzme pravu poziciju u ovom ratu, jer Rusija je prošlost.

EU je otežala proceduru za dobijanje viza za državljane Rusije, ali je ipak nije potpuno ukinula. To je bio jedan od zahteva Ukrajine, da li ste zadovoljni odlukom EU?

To je dug put, a za EU to je u suštini revolucionarna odluka, da se oteža procedura za dobijanje viza, ali to je samo prvi korak za nas. Mi smatramo da Ukrajina plaća visoku cenu za rat, on se dešava na suverenoj teritoriji Ukrajine. EU takođe plaća visoku cenu samo u jednom drugom smislu. Oni nama pomažu u naoružanju, šalju humanitarnu pomoć, brinu o našim izbeglicama i pomažu nas finansijski. Međutim, građani Rusije ne plaćaju nikakvu cenu za svakodnevni rat velikih razmera na teritoriji Ukrajine. Oni mogu slobodno da putuju i da šetaju po državama EU, da letuju tamo, da kupe šta žele. Mi želimo da u Rusiji osete da je rat na svim nivoima, da oseti vojska na frontu. Moraju da osete i ekonomske posledice, kroz sankcije protiv ruskih kompanija, a imamo i društveni apekt svega – Rusija mora da shvati će da izgubi ovaj rat. Postoji još jedan aspekt, vi o njemu u Evropi prosto ne želite da govorite, a ja želim da o tome govorite stalno. To su Rusi koji dolaze u Evropu i počinju da se ponašaju drsko i govore da Rusija ima, ne samo pravo da ubija Ukrajince, već da može da uđe u rat sa bilo kojom državom Evrope. Možda u Srbiji sada nije tako, ali u Estoniji, Litvaniji i Poljskoj, Rusi stalno imaju taj narativ.

Pročitajte još:

Jedna od zemalja koja je blokirala zabranu viza za Ruse je Mađarska, u kojoj je i dalje zastupljen jak uticaj Rusije, bez obzira na to što je članica EU. Čini li se da Rusija ipak ima uticaja na EU institucije, uprkos sankcijama i osudi rata u Ukrajini?

Posle napada Rusije na Ukrajinu, postepeno će se smanjivati uticaj Rusije na EU. Ono što je prema mom mišljenju važno da se zabeleži, u nekoj srednjoj perspektivi da se bude prijatelj ili biznis partner Rusije, biće veoma neisplativo. Ni sa ekonomske, ni sa energetske, ni sa društvene tačke gledišta, ali sarađivanje sa Rusijom je put u propast ako nastave da održavaju tesnu i blisku saradnju.

Isporuke zapadnog oružja u Ukrajinu naglo su se povećale poslednjih meseci, iako na početku invazije to nije bio slučaj. Ima li Vaša zemlja dovoljno naoružanja da se suprostavi ruskoj armiji?

Evropa nije navikla da proizvordi tolike količine oružja. Ja odlično razumem istorijsku pozadinu odnosa Srbije prema Rusiji, ali Rusija je država koja može da postoji samo u jednoj ravni, a to je ekspanzionizam i okupacija tuđih teritorija. To je jedninstveni način na koji takva država može da postoji ideološki – da širi svoju teritoriju, ako poželi da zauzme Kazahstan, Gruziju, Ukrajinu, a može da poželi i bilo koju državu u Evropi. To je osnova na kojoj počiva takav tip države, ako toga nema, ona će se raspasti. Srbija mora da shvati da Ukrajina nije u ratu jer se borimo za teritoriju. Ne, radi se o napadu i odbrani ukrajinskog suvereniteta. Čuli ste sirene danas u Kijevu, da li možete da zamislite da naša deca svakog dana trče u sklonište i tamo provode deo svog života. Za šest meseci, 23.000 civilnih objekata je gađano, a svega 320 vojnih. To je veliki rat jedne države protiv druge, za pravo te druge države na sopstveni suverenitet i postojanje.

BONUS VIDEO Urušene zgrade u Irpinu u okolini Kijeva

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Pratite nas na Google News

Komentari

Svi komentari (18)