"Od šamara Rusiji do sedenja na dve stolice": BBC analizira šta je ko dobio dolaskom Zelenskog u Srbiju

Ovako bi u najkraćem mogla da se opiše prva poseta Beogradu Vladimira Zelenskog, predsednika Ukrajine, otkako je došao na funkciju i od početka ruske invazije, piše BBC News na srpskom.

Srbija je na Zapadu često smatrana proruskom zemljom i nalazila se na meti kritika zbog neuvođenja sankcija Moskvi, ali je Beograd podržavao teritorijalni integritet Ukrajine i pomagao Kijevu izvozeći municiju, preko posrednika.

Ali zemlja u kojoj se najmanje 60 odsto stanovništva protivi uvođenju bilo kakvih sankcija Rusiji, baš zbog prodaje municije našla se i na meti Kremlja.

„Ovom posetom Srbija pokazuje da je sposobna da se pozicionira kao jedna od retkih zemalja koje mogu istovremeno da sarađuju sa Vašingtonom, Briselom, Moskvom, Pekingom i Kijevom“, kaže Džej Si Licenič, saradnik Nemačkog maršalovog fonda iz Vašingtona, za BBC na srpskom.

Tokom boravka Zelenskog u Beogradu, obojica predsednika su jedan o drugom govorili sa mnogo poštovanja, ali na distanci – što je različita slika u odnosu na posete ukrajinskog predsednika većini zapadnih prestonica.

„Za Kijev je ovo simbolična diplomatska pobeda, jer Srbija je bila jedna od retkih evropskih zemalja sa prijateljskim stavom prema Moskvi, a koju Zelenski do sada nije posetio.

„Beograd je dobio način da uz minimalne troškove signalizira da se svrstava uz Zapad“, ocenjuje Liza Homel, pomoćnica direktora Centra za Evropu Atlantskog saveta iz Vašingtona.

Zapadni zaokret ili balansiranje

Uoči sastanka se spekulisalo da bi saradnja u oblasti odbrambene industrije, čak i pokretanja zajedničke proizvodne dronova, mogla bi da bude tema razgovora Vučića i Zelenskog, što ni jedan, ni drugi nisu potvrdili.

U maju 2025, ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) žestoko je napala vladu Srbije, optuživši je da „puca u leđa“ Moskvi izvozom municije u Ukrajini.

Vrednost naoružanja koje Srbija – preko posrednika – od početka rata izvozi u Ukrajinu rata iznosi „približno“ 800 miliona evra, pisao je Fajnenšel tajms u junu 2024.

„Nismo danas razgovarali o bilo kakvoj vojnoj saradnji, a šta će biti kada se rat završi, to je druga stvar“, kazao je Vučić na zajedničkoj konferenciji za medije sa Zelenskim.

Ta izjava delovala je kao još prilog tvrdnji kako Srbija pokušava da uravnoteži stav prema zapadnim i istočnim partnerima, uz ponovljenu Vučićevu poruku podrške teritorijalnom integritetu Ukrajine narušenom ruskim napadom.

„Sasvim je uobičajeno, kada je reč o političkoj i diplomatskoj poziciji Srbije, to što održava veze sa evropskim i zapadnim savezom, a da pritom ne prekida u potpunosti odnose sa Istokom“, ocenjuje Licenič.

Iz perspektive Ukrajine, Zelenskom je „važno da se pokaže da i dalje deluje kao ratni lider koji je u stanju da održava odnose ne samo sa NATO-om, već i sa drugim partnerima“, dodaje ovaj stručnjak.

Zelenski se zahvalio svim partnerima na podršci u borbi protiv Rusije, pomenuvši i želju da Ukrajina ostvari veću saradnju sa Izraelom po pitanju protivvazdušne odbrane.

„Spremni smo da je kupimo, do sada nismo imali tu mogućnost iako vodimo razgovore“, poručio je on.

Izraelsku vojnu tehnologiju pomenuo je i Vučić na kraju konferencije.

„Mi ćemo u septembru da otvorimo fabriku dronova ovde, ali sa Izraelcima, Ukrajinci su veoma uspešni i imaju mnogo svojih fabrika dronova“, dodao je predsednik Srbije.

Prva poseta predsednika Ukrajine srpskoj prestonici, koja nije dobila preveliku pažnju provladinih medija, otvorila je pitanje da li Srbija nešto energičnije okreće ka Zapadu.

„Ovo je nastavak uobičajene prakse sedenja na više stolica“, smatra Lisa Homel.

Vučić jedan od retkih evropskih lidera koji je od početka ruske invazije na Ukrajinu boravio u Moskvi na paradi povodom Dana pobede.

„Istovremeno, Srbija pokušava da smanji udeo Rusije u naftnoj industriji, a isporučuje municiju Ukrajini.

„Ovo je možda tek blago javno orijentisanje ka Zapadu, što je posledica spoljnog pritiska SAD i EU, odnosno uslova vezanih za proces pridruživanja“, tvrdi Homel.

Reakcija Rusije

Moskva za sada nije reagovala na posetu Zelenskog, za razliku od prethodnih dolazaka kada je izjave ukrajinskih zvaničnika u Beogradu, rusko ministarstvo spoljnih poslova ocenilo kao „rusofobnu kampanju“.

Istovremeno, ruske vlasti su u prošlosti često isticale ne ono što je Beograd uradio, već na šta se nije obavezao kada je u pitanju odnos prema Kijevu i Moskvi.

„Kada je Vučić posetio samit u Odesi prošle godine, glavna tema iz ugla Moskve bilo je njegovo odbijanje da potpiše antirusku deklaraciju, a ne to što je putovao u Ukrajini“, kaže Lisa Homel iz Atlantskog saveta.

A jedna od glavnih stvari koju Srbija nije uradila je uvođenja sankcija Rusiji, što je bio zahtev Evropske unije.

„To su suverene odluke koje svaka vlada mora da donese, ali ne bilo fer da jedino odnos sa Rusijom definiše poziciju Srbije“, dodaje Džej Si Licenič iz Nemačkog Maršalovog fonda.

Ko šta može da dobije iz ove posete?

Zavisi iz kog ugla se gleda.

„Vučić stiče određeni vidljivi kredibilitet u očima Vašingtona i Brisela, a pritom i dalje nije u obavezi da se pridruži sankcijama protiv.

„Ne verujem da će na domaćem terenu imati veliku korist od dolaska Zelenskog“, ocenjuje Lisa Homel.

Značajan deo sastanaka u Beogradu, barem prema izjavama predsednika dve države, bio je posvećen saradnji Srbije i Ukrajine na putu ka članstvu u Evropskoj uniji kojoj obe zemlje teže.

Srbija je status kandidata dobila 2012, pregovore počela dve godine kasnije, ali već dugo tapka u mestu – od početka rata u Ukrajini nije otvoren nijedan klaster.

Na račun srpskih vlasti i predsednika Vučića iz Brisela stižu i packe, pa i pretnje ukidanjem dela finansijske pomoći.

Ukrajina je status kandidata dobila 2022, pregovore počela 2024. i do sada je otvoreno nekoliko klastera, koji objedinjavaju pregovaračka poglavlja.

„U ovom segmentu Srbija je čak imala i veći ulog u ovoj poseti, pošto se suočava sa zastojem u procesu pridruživanja EU i osam država članica je blokiralo otvaranje pregovaračkog klastera – klastera 3″, podseća Homel.

Korist posete Zelenskog mogle bi da imaju privrede – u prethodnih godinu dana trgovinske saradnja je porasla.

Prošle godine iznosila je oko 450 miliona američkih dolara, a već u prvih šest meseci ove godine oko 321 milion.

Sa „mrtve tačke“ pomerili su se pregovori o slobodnoj trgovini Ukrajine i Srbije, koji bi, prema tvrdnjama dvojice predsednika, mogli da budu gotovi do kraja godine.

Pregovori i eventualni sporazum o slobodnoj trgovini jedan su od uslova za pristup Svetskoj trgovinskog organizaciji (STO).

„Iako dve zemlje nisu direktne komšije, ipak su dovoljno blizu – postoje železničke linije i komercijalni cevovodi, to je potencijal za saradnju i širu ekonomsku razmenu, transport žitarica i poljoprivrednih proizvoda“, sumira Džej Si Licenič.