Dronovi iz vazduha "love" bahate vozače, nemojte se iznenaditi ako vam stigne kazna: MUP najavio kontrole širom Srbije, stručnjaci otkrivaju da li je ovakav nadzor zakonit

Kako je naveo MUP, za svega nekoliko sati oni su na pomenutoj deonici, u saradnji saobraćajne i granične policije, uz pomoć drona otkrili 15 nepropisnih preticanja preko pune linije, a protiv svih vozača su podnete prekršajne prijave.

Oni su tom prilikom najavili da će se ovakve kontrole od sada vršiti širom Srbije, jer je nepropisno preticanje jedan od najopasnijih prekršaja i čest uzrok najtežih saobraćajnih nezgoda.

Stručnjak za saobraćaj Milan Vujanović za portal Nova.rs istakao je da su oni još 2009. godine, kada su menjali zakon, predvideli da video-zapisi mogu da se koriste kao dokaz.

"Zbog toga je ovo samo druga vrsta video-zapisa u odnosu na one koje smo do sada koristili sa kamerama na semaforima. Smatram da je to u redu, posebno zato što regulisanje i praćenje saobraćaja uvek treba osavremenjivati. Ovo je samo novi metod. Ništa se suštinski ne menja, osim načina na koji će se praviti video-snimak – da li statičnom kamerom ili kamerom na dronu", ističe Vujanić.

Kontrole na najprometnijim mestima?

On dodaje da je pozitivna stvar u tome što će učesnici u saobraćaju sada biti svesni da mogu biti kontrolisani i onda kada kontrolu ne vide. Smatra da će to pozitivno uticati na njihovo ponašanje u saobraćaju.

"MUP ima odličan pregled mesta na kojima se događaju saobraćajne nezgode, kao i deonica na kojima se podnosi veliki broj prijava, upravo zato što policija svakodnevno radi na terenu, obavlja uviđaje i podnosi prijave. Prema tome, nemam dilemu da će se najpre kontrolisati ona mesta koja su najugroženija i siguran sam da će taj sistem dobro funkcionisati", kaže Milan Vujanić.

Zasad još uvek nije poznato gde su sve korišćeni dronovi, sem na deonici Nova Varoš – Borova Glava gde su usnimljeni bahati vozači.

Da li je ovaj način snimanja po zakonu?

Doskorašnji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i nekadašnji predsednik Prekšajnog suda Milan Marinović ispričao je za portal Nova.rs da je još odranije poznato da se u pojedinim državama, poput Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije, kao i u nekim drugim zemljama, dronovi koriste za utvrđivanje saobraćajnih prekršaja.

"Dakle, u principu, to nije zabranjen način kontrole. Kod nas, kada je reč o samoj kontroli, na neki način postoji pravni osnov. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima sadrži jednu odredbu koja nije toliko precizna i upućuje na Zakon o policiji, a on dalje upućuje na Zakon o evidencijama u oblasti unutrašnjih poslova. Postoji i pravilnik koji uređuje način snimanja na javnom mestu i način saopštavanja namere o tom snimanju. On, čini mi se, propisuje da se, radi obavljanja policijskih poslova, mogu koristiti različita tehnička sredstva, između ostalog i letelice", ističe Marinović.

"Postoji pravni osnov"

On napominje da dron jeste letelica, bespilotna, kao i da Pravilnik pominje i druge uređaje i sredstva koja mogu da zabeleže audio ili video-snimak, fotografije i slično, pri čemu se izričito navodi da se koriste za evidentiranje, odnosno utvrđivanje postojanja prekršaja i krivičnih dela.

"Dakle, po mom mišljenju, pravni osnov za ovakvu upotrebu postoji. To kod nas još nije u potpunosti uvedeno i, naravno, sve mora da bude u skladu sa propisima. Iz ugla Poverenika, nadam se i uveren sam da je tako, a koliko sam shvatio, upravo se na taj način postupalo i do sada. Pročitao sam informaciju da je zabeleženo petnaestak prekršaja, uglavnom nedozvoljenog preticanja, na određenoj deonici puta", kaže on.

Naglašava da je bitno to da, kao i kod stacionarnih kamera koje beleže prolazak kroz crveno svetlo, prekoračenje brzine i druge prekršaje, sve bude u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, a to znači da se ne vidi lik vozača, odnosno da se ne vrši obrada podataka o ličnosti.

"Obrada podataka o vozilu kojim je učinjen prekršaj sama po sebi još nije obrada podataka o ličnosti. Kada se utvrdi da postoji prekršaj, MUP, po ustaljenoj proceduri koja postoji godinama, može da utvrdi kojem vozilu pripadaju registarske tablice, odnosno ko je vlasnik vozila. To, međutim, ne znači da je vlasnik ujedno i upravljao vozilom. Postoji oboriva pretpostavka, jer vlasnik može svoje vozilo dati drugom licu na upravljanje. Znam još iz vremena kada sam bio sudija da se MUP najpre obraća vlasniku vozila i traži da se izjasni ko je upravljao vozilom određenog dana u određeno vreme. Vlasnik je po zakonu dužan da na to odgovori. Ako potvrdi da je on upravljao vozilom ili dostavi podatke o licu koje jeste, MUP dalje postupa u skladu sa zakonom i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom prekršajnom sudu. Ako vlasnik odbije da da te podatke, protiv njega se ne vodi postupak za saobraćajni prekršaj, ali može odgovarati zbog toga što nije ispunio zakonsku obavezu da saopšti kome je poverio vozilo na upravljanje", objašnjava naš sagovornik.

On ističe da je upotreba dronova, kao i drugih tehničkih sredstava za kontrolu saobraćaja, dozvoljena, ali da je najvažnije da se time ne zadire u privatnost građana.

"Teško je zamisliti da bi se dron spuštao toliko nisko da snimi lice vozača, jer on vozila snima odozgo. Koliko sam razumeo, ideja je da na određenim deonicama puta dron evidentira učinjeni prekršaj i prosledi informaciju patroli koja se nalazi u smeru kretanja vozila, kako bi ona zaustavila vozača. Naravno, poželjno je da identifikacija bude što preciznija i da se jasno vide registarske tablice, ali nekada vozilo može da se prepozna i na osnovu drugih fizičkih karakteristika", kaže sagovornik Nove.

On navodi da postoji i mogućnost da se, ukoliko nema tehničkih uslova ili nema patrole koja bi mogla odmah da zaustavi vozilo, postupa na klasičan način, odnosno da se prekršaj utvrđuje na osnovu video-snimka.

"Inače, tim povodom nama se Ministarstvo unutrašnjih poslova nije obraćalo, ali verovatno smatra da za tim nema potrebe, jer postojeći zakonski propisi već daju mogućnost za upotrebu tehničkih sredstava, među kojima su i dronovi", kaže Milan Marinović, bivši Poverenik za informacije od javnog značaja.