Sara (20) proživljava pakao jer su njenom zemljom zavladale bande: "Nekad po ceo dan ne jedem, odustala sam od studija da pomognem porodici"

Meseci previranja i političke nestabilnosti nakon ubistva predsednika Žovanela Moiza u julu 2021. kulminirali su trenutnim talasom ekstremnog nasilja bandi. Borbe su već odnele nekoliko hiljada žrtava, od onih čija tela leže razbacana po ulicama, do drugih poput Sare i njene porodice koji su prošlog avgusta bili prisiljeni da napuste svoj dom i sada žive u napuštenom bioskopu, prenosi Index.hr.

Oko 100 porodica podiglo je improvizovani kamp unutar zgrade koja se u normalnim okolnostima ne bi smatrala prikladnom za stanovanje ljudi. Nema kanalizacije niti tekuće vode, a Sara kaže da njihove svakodnevne muke da pronađu hranu postaju kritične.

"Ponekad ne nađemo hranu"

“Ponekad pronađemo hranu, ponekad ne”, objašnjava ona umornim glasom. Dok drži svoje malo kumče na kolenima - sva njena šira porodica je u kampu u napuštenom bioskopu Reks - Sara izgleda kao dosta starija žena.

“Idem u školu bez hrane, provedem dan gladna, a zatim idem u krevet bez ičega u želucu”, objašnjava Sara.

Šire se bolesti

Mnogi u logoru su bolesni. Sara kaže da se bolesti šire njihovom zajednicom skvotera. Lekovi su često preterano skupi s obzirom na to da je njihov budžet za hranu retko dovoljan i za ono osnovno.

“Sa šest dolara možemo da obezbedimo četvoročlanu porodicu za jedan dan", kaže Sara. U danima kada ne mogu da se prikupe ta sredstva, zavise od oskudnih donacija i pomoći, i to može da pojača njen osećaj beznađa umesto da joj donese preko potrebno saosećanje.

“Ponekad se osoblje ponaša kao da nam čini uslugu kada daje pomoć, a mi se osećamo poniženo kao da uzimamo njihovu hranu umesto donacija”, kaže mlada Haićanka.

Sara je samo jedna od više od 360.000 interno raseljenih osoba na Haitiju. Počeli su da pristižu helikopteri s pomoći iz Dominikanske Republike. Ali s obzirom na to da su aerodromi u Port-o-Prensu i morska luka još uvek zatvorene, svake nedelje je potrebno daleko više. Politička slepa ulica koja je usledila nakon ostavke premijera Arijela Anrija se nastavlja. Haićanima se neprestano govori da je prelazno veće koje se sastoji od sedam članova i koje podržava SAD blizu toga da postane stvarnost. Ali privremena uprava još uvek nije preuzela vlast niti donela bilo kakvu stabilnost na terenu na Haitiju.

Milioni građana u oluji nasilja i gladi

Što duže traje vakuum vlasti, to više bezbednosna situacija tone u anarhiju. Milioni građana nalaze se u savršenoj oluji politike, nasilja, beskućništva i gladi. U potrazi za sigurnijom lukom u toj oluji, mnogi su se uputili u Cap-Haiten, grad na severnoj obali koji je primio hiljade ljudi koji su bežali iz glavnog grada.

Grad  je relativno miran u bezbednosnom smislu. Kad god su bande pokušale da se ukorene u blizini, bile su isterane brzim policijskim operacijama uz podršku naroda, tvrdi jedan gradski zvaničnik. Uprkos tome, ovaj lučki se grad već mučio s infrastrukturnim potrebama vlastitog stanovništva, posebno u pogledu vode i struje, a potom je postao glavno sigurno utočište zemlje.

Jeselin je imao sreće

Čini se da deca ipak imaju više šanse u Cap-Haitenu. Šestomesečni Jeselin Džozef pre nekoliko nedelja je bio opasno neuhranjen. Srećom, danas srećno ispija bočicu dečje hrane, a težina je počela da mu se vraća. I dalje je imao blago povećan stomak i opuštenu kožu što ukazuje na pothranjenost dece. Ali njegova baka Elvira Desir nasmejala dok je on gladno gutao svoj obrok.

Jeselin je imao sreće. Bio je zbrinut u rezidencijalnom centru za pothranjenost "Second Meal", lokalne nevladine organizacije koju vode Haićani. Majka mu je bolesna i ne može da se brine za njega. Nakon što je njegovo stanje identifikovano kao kritično na osnovu niza pokazatelja uključujući obim ruke, prebačen je u bolnicu gde je dobio infuziju.

“Imamo prostora za izdržavanje 22 porodice. Majke obično ostaju kod nas oko četiri nedelje. Ali takođe vršimo naknadne posete u njihovim zajednicama kako bismo nastavili da jačamo program i kako bismo osigurali da deca ne zapadnu ponovo u ozbiljnu glad”, rekla je suosnivačica Džen Šenk.

Čini se da to deluje. Samo jedan odsto dece koja napuste "Second Meal" mora da bude ponovo primljeno zbog pothranjenosti. Unutar centra održava se predavanje o prehrani na otvorenom ispod krova od lima. Na kreolskom jeziku instruktor govori o načinima da se s niskim primanjima obezbedi hrana visoke nutritivne vrednosti, savetima o tome kako prepoznati pothranjenost kod dece i kako lečiti proliv kod beba - jednostavne lekcije koje potencijalno mogu da spasu živote i mogu se primeniti na porodice širom Haitija.

Budući da dodatne pomoći gotovo da nema te da bande kontrolišu glavne magistralne puteve oko Port-o-Prensa, radnici "Secon Meal" nabavili su zalihe za hitne slučajeve dok se to još moglo. Međunarodna zajednica obećala je milione dolara pomoći, ali Džen Šenk zabrinuta je zbog lekcija iz prošlosti Haitija - posebno šarene istorije humanitarnih agencija i međunarodnih organizacija nakon potresa 2010. godine u kojem je stradalo 200.000 ljudi.

“Puno tih velikih nevladinih organizacija brzo dođe i ode. Dobijaju sve te zalihe i pomoć i sva ta sredstva da unajme ljude da to distribuiraju”, govori Šenk.

Pomoć stiže sporo

Postoji stvarna opasnost da unosni, ali kratkoročni ugovori ponište godine napornog rada i izgradnje timova u manjim, lokalnim organizacijama poput njene: “Oni zapravo angažuju sve te lokalne nevladine organizacije, a mogli bi da pomognu plaćajući svoje osoblje ili dajući pomoć da je sami podelimo”.

U ovoj fazi, ni donacije ni ljudski resursi ne dolaze u Haiti ni na koji značajan način. Pomoć za osobe poput Sare Molin, koji žive ispod cerade u glavnom gradu, još uvek stiže vrlo sporo. Nasilje bandi na Haitiju već je nanelo mnogo patnje i štete Sari. Uskratilo joj je dom, stabilan izvor prihoda i hrane. Sada haos preti da joj oduzme i budućnost. Sara kaže da mora da odustane od studija informatike kako bi pomogla porodici da pronađe dovoljno hrane, a njeno obrazovanje samo je još jedan gubitak ove nacije koja tone u ponor.