Tramp u 30 minuta pokazao ono što Putin ne uspeva godinama

Osim poniženja koje proizlazi iz činjenice da ceo svet vidi kako Putin nije pouzdan saveznik kada stvari postanu ozbiljne - što je već viđeno u Nagorno-Karabahu, Siriji i Iranu - sada se pojavljuje i dodatna uvreda: Tramp deluje efikasnije i smelije u sprovođenju onakvih nekonvencionalnih intervencija supersile kakve bi Kremlj želeo da može da izvede, piše Politiko.

Ukratko, Putinu je oduzeta uloga „zakona samom sebi“. Dok bi ruski lider verovatno voleo da je u blic-napadu uklonio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, on je umesto toga već četiri godine zaglavljen u brutalnom ratu, sa više od milion poginulih i ranjenih ruskih vojnika.

„Putin je sigurno nepodnošljivo ljubomoran (na Trampa)“, rekao je za Politiko politički analitičar i bivši pisac govora u Kremlju Abas Galjamov. „Ono što je Putin obećavao da će uraditi u Ukrajini, Tramp je uradio za pola sata (u Venecueli).“

Osećaj da je Moskva izgubila obraz bio je jedna od retkih stvari oko kojih su se složili nezavisni analitičari i ruski ultranacionalisti.

Govoreći o raciji u Karakasu na svom Telegram kanalu, nacionalistički špijun koji je postao vojnik i ratni bloger Igor Girkin, sada u zatvoru u kaznenoj koloniji, napisao je: „Pretrpeli smo još jedan udarac našem imidžu. Još jedna zemlja koja je računala na pomoć Rusije nije je dobila.“

Nepouzdan saveznik

Godinama je Rusija nastojala da se predstavi kao glavna sila koja se suprotstavlja zapadnoj hegemoniji predvođenoj SAD, gradeći savez labavo ujedinjen idejom zajedničkog neprijatelja u Vašingtonu. Pod Putinom, Rusija se predstavljala kao glavni zagovornik tog „multipolarnog“ sveta, koji bi, poput Sovjetskog Saveza, štitio one u svom taboru.

Kada je 2022. napala Ukrajinu, Moskva je pozvala saveznike da stanu uz nju.

Uglavnom su se odazvali. Iran je Rusiji prodao dronove. Kina i Indija kupovale su njenu naftu. Lideri zemalja Latinske Amerike i Afrike, koji su imali manje da ponude ekonomski i vojno, dali su simboličnu podršku koja je jačala moskovsku tvrdnju da nije međunarodni parija i da, zapravo, ima mnogo prijatelja.

Nedavni događaji, međutim, pokazali su da su ta prijateljstva jednosmerna i u korist Moskve. Rusija, čini se, ne dolazi u pomoć.

Prvi koji su shvatili da je približavanje Rusiji bilo gubljenje vremena bili su Jermeni. Ometena ratom u Ukrajini, Moskva nije učinila ništa da spreči Azerbejdžan da u munjevitom ratu 2023. zauzme etnički jermenski region Nagorno-Karabah. Ruski mirovnjaci su samo stajali po strani.

Godinu dana kasnije, Kremlj je bio podjednako nemoćan dok je posmatrao kolaps sirijskog režima Bašara el Asada, koji je godinama održavao na vlasti. Rusija je čak morala da napusti Tartus, svoju ključnu luku na Mediteranu.

Dodatno podrivajući svoj status na Bliskom istoku, Rusija nije mogla da pomogne Iranu kada su Izrael i SAD prošle godine bez prepreka bombardovali Islamsku Republiku. Rusija je dugo bila važan strateški partner Irana u oblasti nuklearne tehnologije, ali nije imala odgovor na razornu demonstraciju vojne avijacije kojom su pogođena iranska nuklearna postrojenja.

Sada je i Venecuela, još jedan od Putinovih dugogodišnjih saveznika, doživela poniženje, što je iz Moskve izazvalo nadmeno osuđivanje — ali bez ikakvih konkretnih poteza.

"Zelena od zavisti"

Energetske i vojne veze Moskve sa Karakasom duboke su. Od 1999. Rusija je isporučila više od 20 milijardi dolara vojne opreme — finansirane kreditima i delimično obezbeđene kontrolom nad venecuelanskom naftnom industrijom — investicije koje će sada Moskvi malo značiti.

Hapšenje Madura posebno boli Ruse, jer su ranije uspevali da „svog čoveka“ izvuku na sigurno — obezbeđivanje dače posle bekstva spada među pogodnosti svakog diktatorskog pakta sa Rusijom. Ali dok su svrgnuti ukrajinski lider Viktor Janukovič i Asad našli utočište u Rusiji, Maduro se u ponedeljak pojavio pred sudom u Njujorku u zatvorskoj odeći.

Ruski zvaničnici su, očekivano, osudili američki napad. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije opisalo ga je kao „neprihvatljivo kršenje suvereniteta nezavisne države“, dok je senator Aleksej Puškov rekao da Trampovi potezi najavljuju povratak „divljeg imperijalizma 19. veka“.

Kršenje suvereniteta i anakroni imperijalizam, naravno, upravo su ono za šta se i sama Rusija optužuje u Ukrajini.

Usledilo je i uobičajeno zveckanje oružjem.

„Cela Rusija se pita zašto se i mi ne obračunavamo sa svojim neprijateljima na sličan način“, napisao je Aleksandar Dugin, istaknuti ultranacionalista.
Aleksej Žuravljov, zamenik predsednika parlamentarnog odbora za odbranu, rekao je da bi Rusija trebalo da razmotri isporuku Venecueli nuklearno sposobne rakete „Orešnik“.

Vojni Telegram kanal „Dva majora“, sa više od 1,2 miliona pratilaca, objavio je da su „potezi Vašingtona Moskvi faktički dali odvezane ruke da svoje probleme rešava svim neophodnim sredstvima“. (Kao da Moskva to već nije činila.)

Optimističniji krugovi u ruskom taboru tvrde da Trampovi potezi u Karakasu pokazuju da je međunarodno pravo odbačeno, što Moskvi omogućava da opravda sopstveno ponašanje. Drugi sugerišu da se Tramp, uprkos suprotnim dokazima sa Bliskog istoka, drži doktrine Monroa iz 19. veka i da će se zadovoljiti dominacijom u Amerikama, ostavljajući Rusiji njene stare sfere uticaja u Evropi i Centralnoj Aziji.

"Sila je pravo"

U stvarnosti, međutim, Putin već godinama sledi model „sila je pravo“. Ono što je neprijatno jeste to što se u tome nije pokazao uspešnim koliko Tramp.

Zaista, dominantno osećanje među ruskim nacionalistima izgleda da je zavist — i prikrivena i otvorena.

„Cela Rusija se pita zašto se i mi ne obračunavamo sa svojim neprijateljima na sličan način“, napisao je Aleksandar Dugin. Rusija, dodao je, treba da preuzme Trampovu taktiku. „Radi kao Tramp, radi to bolje od Trampa. I brže.“

Proruski medijski megafon Margarita Simonjan bila je još direktnija, rekavši da ima razloga „biti ljubomoran“.

Razni prokremaljski komentatori takođe su zajedljivo primetili da, za razliku od Rusije, SAD verovatno neće snositi posledice u vidu međunarodnih sankcija ili „otkazivanja“.

Za mnoge u Rusiji, Trampov smeli potez verovatno će potvrditi, a ne uzdrmati, njihovu sliku sveta, rekao je Galjamov.

Ruski zvaničnici i državni mediji već dugo tvrde da svetom vlada sila, a ne zakoni. Ironija je, međutim, u tome što Tramp pokazuje da je veštiji u snalaženju u „zakonu džungle“ nego Putin.

„Putin je sam stvorio svet u kojem je jedino važno — biti uspešan“, dodao je Galjamov. „A sada su Amerikanci pokazali kako se to radi, dok je Putinovo poniženje svima očigledno.“