0
Ruski predsednik Vladimir Putin je u utorak doživeo jedan od najvećih poraza od početka invazije na Ukrajinu. Naime, u utorak je, nakon višemesečnih napora i zvanično postala nova članica NATO pakta. Time, Putin dobija na ono čega se pribojavao - 1.340 kilometara granice sa najmoćnijom vojnom Alijansom na svetu.
Trebalo bi podsetiti na to da je Putin invaziju na Ukrajinu pokrenuo upravo zbog širenja NATO pakta na istok Evrope. Sada se, ulaskom Finske u NATO, ukupna dužina granice između Rusije i Alijanse – udvostručila.
Očekivano, odluka o pristupanju izazvala je gnev Kremlja. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da će ulazak Finske u NATO negativno uticati na odnose Moskve i Helsinkija i da će Rusija biti prinuđena da preduzme kontra mere, uključujući one vojno-tehničkog karaktera, „da bi odagnala pretnje za sopstvenu nacionalnu bezbednost“.
U saopštenju se ocenjuje da ulazak Finske u NATO predstavlja raskid sa „mudrom tradicijom“ neutralnosti te zemlje i dodaje da će Finska će postati „samo jedna od malih država članica koje ni o čemu ne odlučuju“.
„Sigurni smo da će ovoj ishitrenoj odluci finskih vlasti, koja je doneta bez referenduma i dubinske analize posledica članstva Finske u NATO, suditi istorija“, zaključuje se u saopštenju.
Ipak, razlog burne reakcije, u kojoj je primetan i strah Moskve nisu samo vojnici koji će obezbeđivati granicu. Naime, odgovor leži u poluostrvu Kola na krajnjem severozapadu Rusije, koji se gotovo u celosti nalazi unutar Arktičkog kruga.
Zapadna četvrt poluostrva Kola jedna je od najgušćih riznica nuklearnog oružja na celoj planeti: ruska arktička flota u luci Murmansk ima svoje baze nuklearnih ledolomaca, ali u blizini su i brojne baze nuklearnih podmornica naoružanih interkontinentalnim bojevim glavama koje doslovno mogu da dohvate drugu stranu planete. Povrh toga, na poluostrvu je i gusta mreža avio baza ruske vojske, sa strateškim nuklearnim bombarderima dugog dometa kao što su Tupoljevi Tu 160, Tu 122N i Tu 95.
Poluostrvo ima i raznu drugu vojnu imovinu i masovno stacioniranu vojsku koja čuva ogromna rudna bogatstva poluostrva, od rudnika nikla i bakra, pa do hidroelektrana i ribarske industrije.
Problem Rusije je nevolja u slaboj povezanosti celog ovog izuzetno važnog područja sa ostatkom zemlje: kompletno poluostrvo Kola sjedinjeno je sa maticom tek jednom jednim putem i jednom železničkom prugom. Od Murmanska prema račvanju iznad Sankt Peterburga vodi oko 700 kilometara dug put koji je u dosadašnjim geopolitičkim okolnostima bio prilično siguran. NATO snage mogle bi potencijalno da ga ugroze tek sa severa, iz Norveške, ali ta polazna pozicija ne obećava zbog manje od 30 kilometara ulazne pogranične širine.
Pročitajte još:
0
0
0
Sa ulaskom Finske u NATO bezbednosna ravnoteža ruskog poluostrva se urušava, a cela ova teritorija po dužini finske granice postaje teritorija koju je praktično nemoguće braniti. Snage Severnoatlanskog saveza iz Finske sutra mogu preseći ruski put do Murmanska na barem stotinu mesta, te bi ga bilo vrlo teško osigurati i sa više od milion vojnika.
Podsetimo, ova neizvesnost mučila je Moskvu prilično dugo, obzirom da je pu Helsinkija ka pridruživanju trajao oko godinu dana, a ceremonija se poklapa sa 74. godišnjicom osnivanja NATO alijanse 1949. godine.
BONUS VIDEO Ukrajinci uništili rusko skladište u Bahmutu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare